Српски добровољачки корпус (Други светски рат)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Српски добровољачки корпус

Грб Српског добровољачког корпуса
Грб Српског добровољачког корпуса
Време постојања јул 1941 - 27. март 1945.
Држава Застава Трећег рајха Нацистичка Немачка
Врста добровољци
Јачина 7.000 припадника почетком 1944.[тражи се извор од 05. 2013.]
Штаб Смедерево
Команданти
Командант генерал Коста Мушицки
Ангажовање

Српски добровољачки корпус (нем. Serbische Freiwilligenkorps), или скраћено СДК, били су познати као „Љотићевци” по свом идеолошком вођи Димитрију Љотићу. То је било милитантно крило Југословенског народног покрета Збор, које је за време Другог светског рата сарађивало са немачким окупационим снагама у борби против партизана.

Садржај

Српска добровољачка команда [уреди]

У јулу 1941. године, припадници немачких окупационих снага налажу формирање добровољачких одреда за борбу против комуниста на територији Србије. Одреди су организовани септембра 1941. године. Приликом формирања а и касније, присталице Збора и организације Бели орлови чиниле су руководећи кадар и састав тих јединица. Команда је службено формирана 15. септембра 1941. а чинило ју је 12 добровољачких одреда сваки са 120 до 150 људи.[1]

У јануару 1943. добровољачки одреди су реорганизовани у Српски добровољачки корпус са пет батаљона величине 500 војника.[1]

Српски добровољачки корпус треба разликовати од Српског Гестапоа чије је формације водио Страхиња Јањић. Иако су имали сличне унифроме идеолошки нису били исти.

Формирање корпуса [уреди]

Припадници корпуса су носили маслинасто зелене униформе или, у случају официра, официрску униформу Југословенске краљевске војске, са крстом светог Ђорђа на десној страни груди. Чинови су, из практичних разлога, били исти као и код Војске краљевине Југославије [2].

Заповедник је био генерал Коста Мушицки.

Деловање [уреди]

Пети добровољачки одред СДК под заповедништвом Марисава Петровића помагао је Немцима приликом извршавања Крагујевачког масакра 21. октобра 1941.[3]

15. фебруара 1942. године, корпус је достигао број од 172 официра и 3.513 добровољаца, што је било скоро 5 батаљона [2].

Расформирање корпуса [уреди]

Пред крај рата Немци су их пребацили у Словенију где су прикључени четничким снагама које су се тамо налазиле. 27. марта 1945. године, генерала Мушицког заменио је четнички генерал Миодраг Дамјановић, чиме је СДК постао део Југословенске војске у отаџбини. Крајем априла 1945. године, 1. и 5. пук СДК су прешли у Италију, где су се предали западним Савезницима који су их одвели у заробљеничке логоре, а из којих су пуштени 1947. године. Преостали део СДК се предао Британцима у Аустрији, који их је предао партизанима, који су их стрељали.

Референце [уреди]

  1. ^ а б Tomas 1995, стр. 21.
  2. ^ а б Srpski Dobrovoljački Korpus, Приступљено 9. 4. 2013.
  3. ^ Петрановић, Бранко (1992). Србија у Другом светском рату. Београд. 

Види још [уреди]

Литература [уреди]

Спољашње везе [уреди]

Викизворник
Викизворник има изворни текст повезан с овим чланком:

- Добављено из „http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Српски_добровољачки_корпус_(Други_светски_рат)&oldid=7202345“