Портал:Историја/Слика 2012.

С Википедије, слободне енциклопедије

Изабране слике
[уреди извор]

01. недеља[уреди извор]


Деца певајући носе звезду са иконом свеца у Букурешту на Божић, илустрација из 1842. године.


уреди

02. недеља[уреди извор]

Гутенбергова Библија
Гутенбергова Библија


Гутенбергова Библија која се чува у Конгресној библиотеци у Вашингтону .


уреди

03. недеља[уреди извор]

Јутро пред погубљење стрелаца
Јутро пред погубљење стрелаца


Јутро пред погубљење стрелаца, слика руског сликара Василија Ивановича Сурикова из 1881. године. Слика приказује масовно погубљење стрелаца 1698. током владавине Петра I Великог.


уреди

04. недеља[уреди извор]

Свети Сава, портрет у Милешеви
Свети Сава, портрет у Милешеви


Свети Сава, портрет из прве половине 13. века у Милешеви, задужбини Савиног синовца Стефана Владислава.


уреди

05. недеља[уреди извор]

Председник и Краљ
Председник и Краљ


Председник и Краљ: Елвис Присли у посети америчком председнику Ричарду Никсону 21. децембра 1971. године


уреди

06. недеља[уреди извор]

Оптужујем!, отворено писмо француског писца Емилa Золе председнику Републике објављено у листу „Л'Орор“ 13. јануара 1898. у којем је указао на махинације највиших војних кругова и затражио ослобађање капетана Алфреда Драјфуса, који је на процесу 1894. осуђен на доживотну робију због наводног одавања војних тајни Немачкој.
Оптужујем!, отворено писмо француског писца Емилa Золе председнику Републике објављено у листу „Л'Орор“ 13. јануара 1898. у којем је указао на махинације највиших војних кругова и затражио ослобађање капетана Алфреда Драјфуса, који је на процесу 1894. осуђен на доживотну робију због наводног одавања војних тајни Немачкој.


Оптужујем!, отворено писмо француског писца Емилa Золе председнику Републике објављено у листу „Л'Орор“ 13. јануара 1898. у којем је указао на махинације највиших војних кругова и затражио ослобађање капетана Алфреда Драјфуса, који је на процесу 1894. осуђен на доживотну робију због наводног одавања војних тајни Немачкој.


уреди

07. недеља[уреди извор]

Споменик Карађорђу у Орашцу
Споменик Карађорђу у Орашцу


Споменик Карађорђу Петровићу у Орашцу код Аранђеловца, селу у коме је 1804. године подигнут Први српски устанак.


уреди

08. недеља[уреди извор]

Аристофан и Менандар
Аристофан и Менандар


Античка статуа која приказује комедиографе Аристофана, мајстора старије атичке комедије, и Менандра, главног аутора нове атичке комедије .


уреди

09. недеља[уреди извор]

Портал:Историја/Слика 9 2012
уреди

10. недеља[уреди извор]

Бонапарта испред Сфинге
Бонапарта испред Сфинге


Жан-Леон Жером, Бонапарта испред Сфинге, 1867-1868. године.


уреди

11. недеља[уреди извор]

Убиство Цезара
Убиство Цезара


Карл Теодор фон Пилоти, Убиство Цезара, 1865. године. Мартовске иде (15. март) 44. год. пре н.е.


уреди

12. недеља[уреди извор]

Kраљ Милутин
Kраљ Милутин


Фреска из краљеве цркве у Студеници,
око 1314. године


уреди

13. недеља[уреди извор]

Круна св. Вацлава
Круна св. Вацлава


Круна св. Вацлава, копија изложена у Прашком замку.
Круна је израђена 1347. за крунисање Карла IV Луксембуршког


уреди

14. недеља[уреди извор]

Убиство Цезара
Убиство Цезара


Спартански официр, бронзана статуета из 6. или 5. века пре н.е.


уреди

15. недеља[уреди извор]

Убиство Цезара
Убиство Цезара


Христов улазак у Јерусалим, мозаик византијског стила у дворској капели у Палерму израђен око 1150. за норманског краља Рожера II.


уреди

16. недеља[уреди извор]

Ускршња честитка
Ускршња честитка


Купола базилике св. Петра у Риму коју је пројектовао Микеланђело


уреди

17. недеља[уреди извор]

Ускршња честитка
Ускршња честитка


Октоих осмогласник из 1494, штампан у Штампарији Црнојевића


уреди

18. недеља[уреди извор]

Демонстрације на Тргу Хејмаркет у Чикагу, 4. маја 1886
Демонстрације на Тргу Хејмаркет у Чикагу, 4. маја 1886


Демонстрације на Тргу Хејмаркет у Чикагу, 4. маја 1886. године, током вишедневних радничких демонстрација на којима се тражило осмочасовно радно време


уреди

19. недеља[уреди извор]


Јањичар, цртеж из 15. века млетачког сликара Ђентиле Белинија


уреди

20. недеља[уреди извор]


Краљ Александар I Карађорђевић, на насловној страници часописа Тајм 11. фебруара 1929. године.


уреди

21. недеља[уреди извор]


Ежен Делакроа, Овидије међу Скитима, 1862. година.


уреди

22. недеља[уреди извор]


Натпис на мермерној плочи из 1448. године на делу цариградских зидина које су поправљене захваљујући прилозима деспота Ђурђа Бранковића. Данас у археолошком музеју у Истанбулу.


уреди

23. недеља[уреди извор]


Елизабета II и њен супруг, Филип, војвода од Единбурга, крунидбени портрет из 1953. године.


уреди

24. недеља[уреди извор]


Кирилов, Стењка Разин, 1985-1988. Погубљење Стењке Разина, вође побуњених донских козака, 16. јуна 1671. године у Москви.


уреди

25. недеља[уреди извор]


Битка на Каталаунским пољима (20. јун 451. године), средњовековна минијатура настала 1325-1335. године, илустрација из Историје Јакоба ван Мерлана.


уреди

26. недеља[уреди извор]


Смрт Фрање Фердинанда, насловна страна Политике од 16. јуна (29. јуна по новом календару) 1914. године о Сарајевском атентату.


уреди

27. недеља[уреди извор]


Тилзитски мир (7. јул 1807): састанак Наполеона I и руског цара Александра I на Њемену.


уреди

28. недеља[уреди извор]


Берлински конгрес (13. јун-13. јул 1878): скуп представника великих сила којим је завршена Велика источна криза. Кнежевине Србија, Црна Гора и Румунија су добиле независност, Кнежевина Бугарска аутономију, а Аустроугарска право да окупира османску Босну и Херцеговину.


уреди

29. недеља[уреди извор]

Стеван Тодоровић, Хајдук Вељко на топу, слика која приказује смрт Хајдук Вељка Петровића током одбране Неготина од Турака 20. јула 1813. године.
уреди

30. недеља[уреди извор]


Атентат на италијанског краља Умберта I који је 29. јула 1900. извео анархиста Гаетано Бреши у Монци.

уреди

31. недеља[уреди извор]

Основе за Зевсове статуе
Основе за Зевсове статуе

Основе Зевсових статуа у Олимпији где су одржаване античке Олимпијске игре. Статуе су подизане од глобе које су морали да плате спортисти ухваћени у превари. Њихова имена била су на основи сваке од статуа које су служиле као упозорење.

уреди

32. недеља[уреди извор]

Основе за Зевсове статуе
Основе за Зевсове статуе

Мата Хари, на разгледници из Париза насталој 1906. године.

уреди

33. недеља[уреди извор]

Портал:Историја/Слика 33 2012
уреди

34. недеља[уреди извор]

Битка код Кресија
Битка код Кресија

Битка код Кресија (26. август 1346) на минијатури из 15. века у Хроникама Жана Фроасара.

уреди

35. недеља[уреди извор]

Битка код Кресија
Битка код Кресија

Проглашење Књажевине Црне Горе за Краљевину (28. август 1910): Никола I Петровић са члановима породице на Цетињу

уреди

36. недеља[уреди извор]

Портал:Историја/Слика 36 2012
уреди

37. недеља[уреди извор]

Портал:Историја/Слика 37 2012
уреди

38. недеља[уреди извор]

Портал:Историја/Слика 38 2012
уреди

39. недеља[уреди извор]

Портал:Историја/Слика 39 2012
уреди

40. недеља[уреди извор]

Портал:Историја/Слика 40 2012
уреди

41. недеља[уреди извор]

Портал:Историја/Слика 41 2012
уреди

42. недеља[уреди извор]

Портал:Историја/Слика 42 2012
уреди

43. недеља[уреди извор]

Портал:Историја/Слика 43 2012
уреди

44. недеља[уреди извор]

Портал:Историја/Слика 44 2012
уреди

45. недеља[уреди извор]

Портал:Историја/Слика 45 2012
уреди

46. недеља[уреди извор]

Портал:Историја/Слика 46 2012
уреди

47. недеља[уреди извор]

Портал:Историја/Слика 47 2012
уреди

48. недеља[уреди извор]

Портал:Историја/Слика 48 2012
уреди

49. недеља[уреди извор]

Портал:Историја/Слика 49 2012
уреди

50. недеља[уреди извор]

Портал:Историја/Слика 50 2012
уреди

51. недеља[уреди извор]

Портал:Историја/Слика 51 2012
уреди

52. недеља[уреди извор]

Свети Сава, портрет у Милешеви
Свети Сава, портрет у Милешеви

Хиндуистичко божанство Шива на скулпути из времена династије Чола.

уреди