Портал:Русија/Биографија
Изабране биографије [уреди извор]
Јануар[уреди извор]
Петар Иљич Чајковски (руски: Чайковский, Пётр Ильич) (
послушај (помоћ·инфо)) био је руски композитор позног роматизма. Рођен је 7. маја 1840. године. Појавио се у руској музици истовремено са композиторима 'Руске петорке', али није био њихов члан. Његова музика, која је садржала руски карактер, била је јако добро прихваћена. Ипак, садржала је више западних елемената и ако је успешно комбиновао интернационалне елементе са елементима руске народне музике. Предавао је хармонију на конзерваторијуму у Москви и писао музичке критике. Материјалну независност и боравак у иностранству омогућила му је његова меценаткиња Надежда вон Мек, а њихово дописивање важан је извор података о стваралачком раду и естетским погледима Чајковског. Наступао је као диригент сопствених дела по Русији, Европи и САД.
Даље... Остале изабране биографије
Фебруар[уреди извор]
Соња (Софија) Круковски Коваљевска (рус. Соня Круковски-Ковалевская), (15. јануар 1850 . — 10. фебруар 1891) била је математичар, писац и борац за женска права. Њена борба да себи обезбеди најбоље могуће образовање је омогућила женама да похађају универзитетске студије као равноправни студенти. Осим тога, њена достигнућа у математици су натерала њене мушке колеге да преиспитају своја старомодна схватања о женској инфериорности у односу на мушкарце у научном раду.
Даље... Остале изабране биографије
Март[уреди извор]
Александар Сергејевич Пушкин (рус. Алекса́ндр Серге́евич Пу́шкин) (6. јун 1799. — 10. фебруар 1837), руски књижевник, многи га сматрају за најбољег руског песника и оца модерне руске књижевности. Пушкин је међу првима у Русији почео да пише народним језиком и дистанцирао се од романтичарске књижевности популарне у западној Европи. Направио је стил који је мешао сатиру, романтику и драму.
Даље... Остале изабране биографије
Април[уреди извор]
Дмитриј Иванович Мендељејев (рус. Дми́трий Ива́нович Менделе́ев, Тоболск, 8. фебруар 1834. - Санкт Петербург 2. фебруар 1907.) био је руски хемичар. Познат је као један од двојице научника који су створили Периодни систем елемената; који је био важна карика науке у Другој индустријској револуцији. За разлику од осталих стваратеља, Мендељејев је предвидио да ће се многи елементи још открити. У неколико случајева познато је његово неслагање са прихваћеним атомским масама, говорио је да се оне не слажу са Периодним законом, и то се показало као тачно.
Даље... Остале изабране биографије
Мај[уреди извор]
Јуриј Алексејевич Гагарин (рус. Юрий Алексеевич Гагарин, Гжатск, 9. март 1934. - Киржач, Владимирска област, Совјетски Савез 27. март 1968.), совјетски космонаут. Први је човек који је отпутовао у свемир 12. априла 1961. године у свемирској летелици Восток I. Лет је трајао 1 сат и 48 минута. Погинуо је при рутинском лету у двоседу са још једним пилотом. Након његове смрти, његов родни град преименован је у Гагарин. Сахрањен је на Црвеном тргу, у зиду Кремља.
Даље... Остале изабране биографије
Јун[уреди извор]
Виктор Робертович Цој (рус. Ви́ктор Ро́бертович Цой, кор. 빅토르 최, рођен 21. јуна 1962. године у Лењинграду, у Купчинском рејону, погинуо 15. августа 1990. године, недалеко од Тукумса у летонском дијелу СССР, близу Риге) је био један од најпознатијих руских и совјетских рок музичара 1980их година, вођа рок групе „Кино“.
Даље... Остале изабране биографије
Јул[уреди извор]
Петар I (9. јун 1672. – 8. фебруар 1725. (30. мај 1672.–28. јануар 1725. С.С.1) владао Русијом од 7. маја (27. априла С.С.) 1682. до своје смрти. Познат као Петар Велики (Пётр I Вели́кий, Pyotr Velikii), у почетку је владао заједно са својим слабим и болесним полубратом, Иваном V, који је умро 1696. Након Иванове смрти, Петар је владао сам до 1724. године, а потом влада заједно са својом женом, Катарином I Алексејевном. Спроводећи политику „западњаштва“ и експанзије Петар је трансформисао Русију у водећу европску силу тог времена. Одбацио је титулу цара као примарну 1721. године заменивши је титулом „императора“. Петар је био врло висок (2 метра) и снажан човек.
Даље... Остале изабране биографије
Август[уреди извор]
Фјодор Михајлович Достојевски (рус. Фёдор Миха́йлович Достое́вский) рођен је у Москви 11. новембра (30. октобра по старом календару) 1821. године. — умро 9. фебруара (28. јануара по старом календару), 1881. године у Санкт Петербургу. Један је од најутицајнијих писаца руске књижевности. Према ширини и значају утицаја, посебно у модернизму светски је писац у рангу Шекспира и Сервантеса. Реализам Достојевског представља својеврсни прелаз према модернизму јер његово стварање управо у епохи модернизма постаје неком врстом узора начина писања. Са аспекта књижевне технике његови су романи још увек блиски реализму због обухвата цјелине, начина карактеризације и доминирајуће нарације, док драматични дијалози, филозофске расправе и полифонија чине од њега претечу модернизма. По многима је и претеча егзистенцијализма.
Даље... Остале изабране биографије
Септембар[уреди извор]
Георгиј Константинович Жуков, (ру: Гео́ргий Константи́нович Жу́ков) (1. децембар, 1896 - 18. јун, 1974) војни заповедник и командант Совјетског Савеза, један од најуспешнијих команданата у Другом светском рату. Под његовом командом, Црвена армија је извојевала важне победе у биткама за Москву, Стаљинград, Лењинград, Белорусију и Берлин.
Даље... Остале изабране биографије
Октобар[уреди извор]
Михаил Васиљевич Ломоносов (рус. Михаи́л Васи́льевич Ломоно́сов; 19. новембар (8. новембар по старом календару), 1711. – 15. април (4. април по старом календару) 1765.) био је руски писац и ерудита, који је дао доприносе на пољима књижевности, образовања, физике, астрономије, хемије и геологије. Ломоносов је разрадио пројекат Московског државног универзитета, који носи име по њему.
Даље... Остале изабране биографије
Новембар[уреди извор]
Сергеј Васиљевич Рахмањинов (рус. Сергей Васильевич Рахманинов, Семјоново, 1. април 1873. - Беверли Хилс, 28. март 1943.) је био руски пијаниста, диригент и композитор.
Рахмањинов, сматран од многих највећим пијанистом читавог XX века, поседовао је легендарне техничке могућности и осећај за ритам - његови дугачки прсти су покривали 13 интервала на клавијатури (распон од 30 центиметара). Као композитор створио је, између осталог, четири клавирска концерта, три симфоније, две клавирске сонате, три опере, 24 прелудија, више хорских дела, рапсодију на тему Паганинија.Већина његових дела је у стилу позног романтизма сродно Чајковском али и под очитим утицајем Шопена и Листа.
Даље... Остале изабране биографије
Децембар[уреди извор]
Гроф Лав Николајевич Толстој (рус. Лев Николаевич Толстой; Јасна Пољана, 9. септембар 1828 — Астапово, 20. новембар 1910) био је руски писац сврстан у највеће руске реалисте тога доба. Познат по своја два највећа дела, Ана Карењина и Рат и мир, која сликају дубоку, психолошку и друштвену позадину Русије и њеног друштва у 19. веку.
Био је есејист, драматист, критичар и морални филозоф, и поред свега пацифиста и левичар. Својим напредним, ненасилним идејама отпора утицао је на касније личности као што су Мартин Лутер Кинг и Ганди. Проглашен је за најбољег писца у последњих 200 година и то од стране 125 америчких и британских књижевника који су учествовали у анкети која је трајала више година.