Светско првенство у атлетици на отвореном 1991 — скок удаљ за мушкарце

С Википедије, слободне енциклопедије
Главни чланак: Светско првенство у атлетици на отвореном 1991.

Такмичење у скоку удаљ у мушкој конкуренцији на 3. Светском првенству у атлетици 1991. у Токију одржано је 29. и 30. августа на Олимпијском стадиону.

Финале скока удаљ сматра се једним од најбољих такмичења у овој дисциплини.[1] · [2].

Титулу светског првака са из Рима 1987. бранио је Карл Луис из САД.

Контекст[уреди | уреди извор]

Карл Луис је велики фаворит Првенства, јер није изгубио ѕа последњих десет година са 65 узастопних победа. Двоструки је олимпијски победник и двоструки светски првак у овој дисциплини. Његов највећи ривал је Мајк Пауел, освајач сребрне медаље са Олимпијским играма у Сеулу и победних многих такмичења у 1990. години. Победа Пауела над Луисом изгледала је незамисливо иако се више пута приближавао светском рекорду[3]. Пауел стиже у Токио са личним рекордом 8,66 м у 1990. години, а најбољи резултат 1991. године 8,63 м. Луис има лични рекорд 8,79 м а најбољи резултат сезоне 6,84. Трећи Американац је Лари Мајрикс, један од најозбиљнијих кандидата за олимпијску медаљу.[4]. Већ је имао скок од 8,74 м на отвореном. Пре него је дошао на првенство овај 35. годишњак имао је најбољи скок у овој години 8,50 м.

Иза Американаца, за светско првенство се квалификовало скоковима мањим од 8,27 метара.

Резиме[уреди | уреди извор]

Следећег дана 30. августа, Токио су прекрили олујни облаци. Тајфун је ускоро дошао, јак ветар је често мењао правац, било је влажно и загушљиво.[5]

Луис је финале започео рекордом светских првенстава 8,68 м и убедљиво повео остављајући најближег противника за 0,65 метара. Пауел је погрешио и скочио испод 8 метара, а Мајрикс је преступио.

У другој серији Пауел се са приближио Луису. Упркос ранијем одразу постигао је 8,54 м. Луис је преступио, а Мајрикс је трећи са 8,20 м.

У трећој серији Немац Дитмар Хаф привремено заузима треће место са 8,22 м. Током доскока Пауел засњицом додирује песак ограничавајући скок на 8,29 м. Затим Луиз уз помоћ ветра скаче 8,83 м. близу легендарног рекорда Боба Бимона 8,90 м.

Мајрикс се враћа на треће место у четвртој серији. Пауел је извео још један погрешан скок, који је неизмерено процењен на 8,80 м. Он је лично проверио отисак спринтерица у пластелину на одскочној дасци. Луис поново одговара још даљим скокок и иако је анемометар показао ветар јачи од дозвољеног (+3,0 м/с) резултат 8,91 м који за један центиметар бољи од рекорда Боба Бимона није признат за светски рекорд, али је признат за пласман на овом првенству.

У петој серији Пауел је направио валидан скок уз ветар од 0,3 м/с, који је у границама дозвољеним за обарање рекорда. Након неколико секунди чекања, објављена је дужина скока од 8,95 м што је нови светски рекорд, пет центиметара више него рекорд Бимона стар 23 године. После овог скакао је Луис који се више не бори против Бимона, него Пауела. Скочио је 8,87 м са ветром у дозвољеним границам, што му је нови лични рекорд.

У последњој серији Пауел има преступ. Обукао се и чекао последњи скок Луиса. Скок је измерен на 8,84 м. тако да је Пауел нови свестли прваки и власник светског рекорда у скоку удаљ.

Земље учеснице[уреди | уреди извор]

Учествовала су 43 скакача удаљ из 32 земаље.[6]

  1. Алжир Алжир (1)
  2. Аустралија Аустралија (1)
  3. Бахаме Бахаме (1)
  4. Бразил Бразик (1)
  5. Бугарска Бугарска (2)
  6. Буркина Фасо Буркина Фасо (1)
  7. Габон Габон (1)
  8. Грчка Грчка (1)
  9. Италија Италија (2)
  10. Јапан Јапан (1)
  11. Југославија Југославија (1)
  12. Кајманска Острва Кајманска Острва (1)
  13. Канада Канада (2)
  14. Кенија Кенија (1)
  15. Кина Кина (2)
  16. Куба Куба (1)
  17. Мађарска Мађарска (1)
  18. Њемачка Немачка (2)
  19. Нигерија Нигерија (1)
  20. Нови Зеланд Нови Зеланд (1)
  21. Румунија Румунија (1)
  22. Сенегал Сенегал (1)
  23. Сједињене Америчке Државе САД (3)
  24. Совјетски Савез СССР (3)
  25. Судан Судан (1)
  26. Турска Турска (1)
  27. Уједињени Арапски Емирати Уједињени Арапски Емирати (1)
  28. Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство (1)
  29. Финска Финска (1)
  30. Холандија Холандија (1)
  31. Чехословачка Чехословачка (1)
  32. Шведска Шведска (1)
  33. Шпанија Шпанија (2)

Освајачи медаља[уреди | уреди извор]

Освајачи медаља
Сједињене Америчке Државе Мајк Пауел Сједињене Америчке Државе Карл Луис Сједињене Америчке Државе Лари Мајрикс

Рекорди[уреди | уреди извор]

Рекорди пре почетка Светског првенства 1991.
Светски рекорд Боб Бимон  Сједињене Државе 8,90 Мексико Сити, Мексико 18. октобар 1968
Рекорд светских првенстава Карл Луис  Сједињене Државе 8,67 Рим, Италија 5. септембар 1987.
Најбољи резултат сезоне Карл Луис  Сједињене Државе 8,64 Њујорк, САД 15. јун 1991.
Афрички рекорд Јусуф Али Нигерија 8,27 Лагос, Нигерија 8. август 1989.
Азијски рекорд Чен Цуенжунг Кина 8,25 Пекинг, Кина 3. јун 1991
Северноамерички рекорд Боб Бимон  Сједињене Државе 8,90 Мексико Сити, Мексико 18. октобар 1968
Јужнпаммерички рекорд Жоао Карлос де Оливеира  Бразил 8,36 Ријети, Италија 21. јул 1979.
Европски рекорд Роберт Емијан  Совјетски Савез 8,86 Tsakhadzor, Јерменија 22. мај 1987.
Океанијски рекорд Гари Хани  Аустралија 8,27 Будимпешта, Мађарска 20. август 1984.
Рекорди после Светског првенства 1991.
Светски рекорд Мајк Пауел  Сједињене Државе 8,95 Токио, Јапан 30. август 1991.
Рекорд светских првенстава
Северноамерички рекорд

Најбољи светски резултати у 1991. години[уреди | уреди извор]

Десет најбољих атлетичара године у скоку уудаљ пре првенства (29. августа 1991), имали су следећи пласман.[7]

1. Карл Луис  Сједињене Државе 8,64 15. јун
2. Мајк Пауел  Сједињене Државе 8,63 15. јун
3. Лари Мајрикс  Сједињене Државе 8,50 15. јун
4. Левелејн Старк  Сједињене Државе 8,50 7. јул
5. Гордон Лејн  Сједињене Државе 8,28 30. мај
6. Костантинос Кукодимос  Грчка 8,26 8. јул
7. Џејми Џеферсон  Куба 8,26 5. август
8. Гордон Меки  Сједињене Државе 8,25 6. април
9. Џорџ Огбејде  Нигерија 8,24 3. јул
10. Дитмар Хаф  Немачка 8,25 6. април

Такмичари чија су имена подебљана учествују на СП 1987.

Сатница[уреди | уреди извор]

Сва времена су по локалном времену (UTC+9)

Датум Време Коло
4. септембар 15,10 Квалификације
5, септембар 17,30 Финале

Резултати[уреди | уреди извор]

Квалификације[уреди | уреди извор]

Квалификациона норма за улазак у финале износила је 8,05 м. Норму је прескочило 7 такмичара (КВ), још 8 се квалификовал на основу постигнутог резултата .[8]

Пласман Група Атлетичар Држава ЛР ЛРС #1 #2 #3 Рез.(м) Белешке
1. A Карл Луис Сједињене Америчке Државе САД 8,79 8.64 8,56 КВ
2. Б Дитмар Хаф Њемачка Немачка 8,25 8,23 8,21 КВ
3. Б Лари Мајрикс Сједињене Америчке Државе САД 8,74 8,50 8,20 КВ
4. Б Мајк Пауел Сједињене Америчке Државе САД 8,66 8,63 8,19 КВ
5. Б Костадинос Кукодимос Грчка Грчка 8,26 8,26 8,12 КВ
6. Б Чен Цуенжунг Кина Кина 8,26 8,26 8,05(в+2,3) КВ
7. Б Богдан Тудор Румунија Румунија 7,95(д) 7,95(д) 8,05 КВ,  ЛР 
8. А Андре Милер Њемачка Немачка 8,11 7,76(д) 8,04 ќв
9. А Џејми Џеферсон Куба Куба 8,53 8,26 8,04 ќв
10. А Ђовани Евамђелисти Италија Италија 8,43 7,93(д) 8,03 ќв
11. А Џорџ Огбејде Нигерија Нигерија 8,24 8,01 ќв
12. А Владимир Очкан Совјетски Савез СССР 8,34 7,84(д) 8,01(в+2,1) ќв
13. А Дејвид Кулберт Аустралија Аустралија 8,13 8,01 ќв
14. Б Роберт Емијан Совјетски Савез СССР 8,86 8,00
15. А Едрик Флореал Канада Канада 8,20 8,20 7,95
16. А Марк Форсајт Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 8,14 8,14 7,95
17. А Хесус Оливан Шпанија Шпанија 8,12 8,12 7,94
18. Б Ијан Џејмс Канада Канада 8,02 7,94
19. А Милан Гамбала Чехословачка Чехословачка 7,89
20. Б Фаусто Фриђерио Италија Италија 7,88
21. A Џејмс Сабули Кенија Кенија 7,86
22. B Јармо Керне Финска Финска 8,13 7,79
23. A Пауло де Оливеира Бразил Бразил 7,78
24. A Бадара Мбенге Сенегал Сенегал 7,69 7,75
25. Б Анхел Ернандез Шпанија Шпанија 8,12 8,12 7,75
26. А Иван Стојанов Бугарска Бугарска 7,73
27. А Франс Мас Холандија Холандија 7,84(д) 7,45(д) 7,71
28. Б Хуанг Генг Кина Кина 7,57(д) 7,57(д) 7,69
29. А Лотфи Кајида Алжир Алжир 7,51 7,68
30. Б Красимир Минчев Бугарска Бугарска 7,62
31. Б Чаба Алмаш Мађарска Мађарска 7,71(д) 7,71(д) 7,62
32. Б Матијас Сунеборн Шведска Шведска 7,61
33. Б Мурат Ајајдин Турска Турска 7,89 7,60(д) 7,57
34. А Џонатан Мојле Нови Зеланд Нови Зеланд 7,55 7,52
35. Б Франк Зио Буркина Фасо Буркина Фасо 7,49 7,50  ЛР 
36. А Франсоа Ретено Габон Габон 7,15
37. B Саед Мусабах Али Уједињени Арапски Емирати Уједињени Арапски Емирати 7,05
38. B Керим Стрит Томпсон Кајманска Острва Кајманска Острва 8,09 8,09 6,99
39. A Халид Ахмед Муса Судан Судан 7,35 6,58
A Хитоши Шимо Јапан Јапан 8,10 8,10 х х х БП
B Дмитриј Багрјанов Совјетски Савез СССР х х х БП
B Борут Билач Југославија Југославија 8,24 х х х БП
B Крег Хепберн Бахаме Бахаме х х х БП

Подебљани лични рекорди су и национални рекорди земље коју такмичар представља.

Финале[уреди | уреди извор]

Финале је одржано 30. августа.[9].

Поз. Атлетичар Земља 1 2 3 4 5 6 Рез.(м) Белешка
Мајк Пауел Сједињене Америчке Државе САД 7,85 8,54 8,29 x 8,95 x 8,95 СР
Карл Луис Сједињене Америчке Државе САД 8,68 x 8,83(в) 8,91(в+3,0) 8,87 8,84 8,91  ЛР  (8,87)
Лари Мајрикс Сједињене Америчке Државе САД x 8,20 x 8,41 8,42 x 8,42
4. Дитмар Хаф Њемачка Немачка 8,01 x 8,22(в+3,3) 8,05(в) x x 8,22
5. Богдан Тудор Румунија Румунија 7,85 8,00 x x 8,06 x 8,06  ЛР 
6. Дејвид Кулберт Аустралија Аустралија x 7,53 m 8,02 7,27 x 7,60 8,02
7. Ђовани Евамђелисти Италија Италија 7,97 7,96 x x 8,01 7,99 8,01
8. Владимир Очкан Совјетски Савез СССР 7,99 x x x 5,89 x 7,99
9. Џејми Џеферсон Куба Куба 7,94
10. Андре Милер Њемачка Немачка 7,94(в+2,4)
11. Чен Цуенжунг Кина Кина 7,92
12. Костадинос Кукодимос Грчка Грчка 7,92
13. Џорџ Огбејде Нигерија Нигерија 7,78

Укупан биланс медаља у скоку удаљ за мушкарце отвореном после 3. Светског првенства 1983—1991.[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ (језик: енглески) http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/in_depth/2001/world_athletics/1451929.stm
  2. ^ (језик: енглески) « Powell breaking long jump world record named 5th Greatest Moment » Архивирано на сајту Wayback Machine (14. октобар 2007), USA Track & Field, 19.11.2004.
  3. ^ (језик: енглески) http://www.usatf.org/athletes/bios/TrackAndFieldArchive/2001/Powell_Mike.asp Архивирано на сајту Wayback Machine (3. март 2016)
  4. ^ (језик: енглески) World Long Jump Record Marks 20th Anniversary Архивирано на сајту Wayback Machine (18. мај 2015)
  5. ^ The day Mike Powell needed to jump beyond Bob Beamon's record to get to beat Carl Lewis Прибављено 28.6.2018.
  6. ^ Старта листа на сајту ИААФ
  7. ^ ранг листа скакача у вис 1983 all-athletics.com/[мртва веза] Преузето 29.1.2015.
  8. ^ Резултати квалификација скока удаљ на СП 1991 на сајту ИААФ Преузето 27.6.2018
  9. ^ Резултати финала на сајту ИААФ Преузето 27.6.2018

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Светско_првенство_у_атлетици_на_отвореном_1991_—_скок_удаљ_за_мушкарце&oldid=27001463”