Hlorfentermin

Из Википедије, слободне енциклопедије
Hlorfentermin
(IUPAC) ime
1-(4-hlorofenil)-2-metilpropan-2-amin
Klinički podaci
Identifikatori
CAS broj 461-78-9 151-06-4
ATC kod A08AA
PubChem[1][2] 10007
DrugBank DB01556
ChemSpider[3] 9613
UNII NHW07912O7 YesY
KEGG[4] C07559 YesY
ChEMBL[5] CHEMBL1201269 YesY
Hemijski podaci
Formula C10H14ClN 
Mol. masa 183,68 g/mol
SMILES eMolekuli & PubHem
Sinonimi p-hloro-α,α-dimetilfenetilamin
Farmakokinetički podaci
Poluvreme eliminacije 40 sata
Izlučivanje Renalno
Farmakoinformacioni podaci
Trudnoća  ?
Pravni status Plan III (SAD)
Način primene Oralno, insuflacijom, rektalno

Hlorfentermin (Apsedon, Desopimon, Lukofen) je supresant apetita iz fenetilaminske klase. Razvijen je 1962. On je 4-hloro derivat bolje poznatog supresanta apetita fentermina,[6] koji je još uvek u upotrebi.

Hlorfentermin je relativno slab stimulans sa malim potencijalom za zloupotrebu, ali je klasifikovan kao lek plana III u SAD-u zbog njegove sličnosti sa sa drugim supresantima apetita kao što je dietilpropion, koji je bio zloupotrebljavan u znatnoj meri. On se više ne koristi uglavnom zbog bezbednosnih razloga, jer je njegov profil serotonergičkog dejstva sličan sa drugim supresantima apetita koji su povučeni sa tržišta, npr. fenfluramin i aminoreks, za koje je nađeno da uzrokuju pulmonarnu hipertenziju i srčanu fibrozu nakon duže upotrebe.[7]

Reference[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ^ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG“. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. ^ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery“. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  6. ^ Gylys JA, Hart JJ, Warren MR. Chlorphentermine, a new anorectic agent. Journal of Pharmacology and Experimental Therapeutics. 1962 Sep;137:365-73.
  7. ^ Rothman RB, Ayestas MA, Dersch CM, Baumann MH. Aminorex, fenfluramine, and chlorphentermine are serotonin transporter substrates. Implications for primary pulmonary hypertension. Circulation. 1999 Aug 24;100(8):869-75.

Vidi još[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]



Esculaap4.svg     Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).