Брадикардија
 | Овај чланак је недовршен. |
| Брадикардија | |
|---|---|
 | |
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Специјалност | Кардиологија |
| МКБ-10 | R00.1 |
| МКБ-9-CM | 427.81, 659.7, 785.9, 779.81 |
| Patient UK | Брадикардија |
| MeSH | D001919 |
Брадикардија је симптом који представља смањање броја откуцаја срца (срчане фреквенције) одраслог човека на мање од 60 откуцаја у минуту. Физиолошки опсег срчане фреквенције одраслог човека је до 60-90 откуцаја у минути. Код одојчета, брадикардија се дефинише као фреквенција мања од 100 откуцаја срца у минути (физиолошки опсег од 100-160 откуцаја у минути).[1][2][3]
Брадикардија је најчешће без других симптома, док фреквенција срце не падне испод 50 откуцаја у минути, иако код тренираних здравих спортиста може бити и мања од 50 откуцаја и без симптома. Симптоми брадикардија могу бити омаглице, умор, слабост, палпитације, нелагодност у грудима.[4][5]
Брадикардија може бити узрокована болестима срца или поремећајима који не захватају примарно срце, као што су нпр. ендокрини поремећаји, поремећаји равнотеже електролита и др.[6]
Класификација
[уреди | уреди извор]
Синусна брадикардија
[уреди | уреди извор]Синусна брадикардија се дефинише као срчана фреквенција испод 60 откусаја/мин. у будном стању. Многе здраве особе, спортисти и физички радници, често имају и нижу фреквенцију, због тога има предлога струке да се граница срчане фреквенције помери на 50 откуцаја/мин. Физиолошки узроци повећаног вагалног тонуса укључују брадикардију виђену код спортиста.
У току ноћи, на основу снимака Холтер мониторинга, срчана фреквенција се снижава и до 30 откуцаја/мин. што је физиолошки гледано за организам корисно.[7]
Патолошки узроци укључују, инфаркт миокарда задњег зида, токсичну изложеност или изложеност штетним утицајима околине, поремећаје електролита, инфекцију, апнеју у сну, дејство лекова, хипогликемију, хипотироидизам и повећани интракранијални притисак.
Синдром болесног синусног чвора
[уреди | уреди извор]Синусна брадикардија такође може бити узрокована синдромом болесног синусноатријалног чвора,[8] и укључује дисфункцију синусноатријалног чвора да генерише или пренесе акциони потенцијал на преткоморе. Синдром болесног синусноатријалног чвора укључује низ поремећаја и патолошких процеса који су груписани у један лабаво дефинисан клинички синдром. Синдром укључује знаке и симптоме повезане са церебралном хипоперфузијом у спрезиса синусном брадикардијом, застојем у синусноатријалном чвору (СА) блоком, каротидном преосетљивошћу или наизменичним епизодама брадикардије и тахикардије.[9]
Синдром болесног синусноатријалног чвора најчешће се јавља код старијих пацијената са истовременим кардиоваскуларним болестима и прати непредвидљив ток. Неке студије су показале да ови пацијенти имају функционални пад броја нодалних ћелија, док су друге показале присуство антинодалних антитела. Иако ови и други догађаји почињу да усредсређују наше разумевање овог синдрома, већина случајева остаје идиопатска.
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Da Costa D, Brady WJ, Edhouse J (март 2002). „Bradycardias and atrioventricular conduction block”. BMJ. 2324 (7336): 535—8..
- ^ Adult Bradycardia Algorithm; Resuscitation Council (UK), 2015
- ^ Guidelines on cardiac pacing and cardiac resynchronization therapy; European Society of Cardiology (2013)
- ^ Mason, Keira P.; Lönnqvist, Per-Arne (2015). „Bradycardia in perspective—not all reductions in heart rate need immediate intervention”. Pediatric Anesthesia. 25 (1): 44—51. PMID 25410284. doi:10.1111/pan.12584.
- ^ Sohinki, Daniel; Obel, Owen A. (2014). „Newer Algorithms in Bradycardia Management”. Cardiology Clinics. 32 (2): 283—292. PMID 24793803. doi:10.1016/j.ccl.2014.01.004.
- ^ Ufberg, J. W.; Clark, J. S. (2006). „Bradydysrhythmias and atrioventricular conduction blocks”. Emerg. Med. Clin. North Am. 24 (1): 1—9. PMID 16308110. doi:10.1016/j.emc.2005.08.006.
- ^ Миливоје П. Достић, Анализа фактора ризика за настанак аритмија током опште анестезије, Докторска дисертација, Универзитет у Крагујевцу, Медицински факултет, Крагујевац 2012.
- ^ Semelka M, Gera J, Usman S (мај 2013). „Sick sinus syndrome: a review”. Am Fam Physician. 87 (10): 691—6.
- ^ „Sinus Bradycardia: Background, Pathophysiology, Etiology”. 2020-12-06.
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
