Пређи на садржај

Зајечарски управни округ

С Википедије, слободне енциклопедије
Зајечарски управни округ
Положај
Држава Србија
РегионЈужна и источна Србија
Историјске областиТимочка крајина, Буџак, Ртањ, Црна Река
Админ. центарЗајечар
Површина3.623 km2
Становништво2022.[1]
 — број ст.96.715
 — густина ст.26,69 ст./km2
Позивни број+381 (0)19
Општине и градови4
Бољевац
Град Зајечар
Књажевац
Сокобања
Број насеља173
(5 градских и 168 сеоска)
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима
Зајечарски округ

Зајечарски управни округ се налази у источном делу Републике Србије. Према попису из 2022. године у округу је живело 96.715 становника (према попису из 2011. било је 119.967 становника).[1] Седиште округа је град Зајечар.

Територијална организација

[уреди | уреди извор]

Зајечарски управни округ чини један град и три општине:

Грб Општина/град Седиште Површина (km²) Становништво (2022) Број насеља
Зајечар Зајечар 1.069 47.991 42
Бољевац Бољевац 828 10.184 20
Књажевац Књажевац 1.202 25.341 86
Сокобања Сокобања 525 13.199 25
Извор: Републички завод за статистику[2][1]

Култура и привреда

[уреди | уреди извор]

Феликс Ромулијана (Галеријева палата) у Гамзиграду, била је престоница римског императора Гаја Галерија Валерија Максимилијана, с краја III и почетком IV века. Гамзиград се на основу откривеног материјала сврстава у ред најрепрезентативнијих римских градова на Балкану. Ту је пронађена бројна историјска грађа (накит, новац, алатке, оружје) као сведочанство о великој цивилизацији на овим просторима. Привредни развој града Зајечара кретао се од занатске и полуиндустријске прераде пољопривредних производа и експлоатације угљеног богатства.

Демографија

[уреди | уреди извор]
Етнички састав према попису из 2022.[1]
Срби
  
84.458 87,33%
Власи
  
3.146 3,25%
Роми
  
1.716 1,77%
Румуни
  
322 0,33%
Југословени
  
204 0,21%
Бугари
  
173 0,18%
Македонци
  
148 0,15%
Хрвати
  
76 0,08%
Црногорци
  
72 0,07%
Остали
  
513 0,53%
Регионално
  
36 0,04%
Неизјашњени
  
1.829 1,89%
Непознато
  
4.022 4,16%

Највећа насеља

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]