Зајечарски управни округ
Зајечарски управни округ | |
---|---|
Држава | Србија |
Регион | Јужна и источна Србија |
Историјске области | Тимочка крајина, Буџак, Ртањ, Црна Река |
Админ. центар | Зајечар |
Површина | 3.623 km2 |
Становништво | 2022.[1] |
— број ст. | 96.715 |
— густина ст. | 26,69 ст./km2 |
Позивни број | +381 (0)19 |
Општине и градови | 4 Бољевац Град Зајечар Књажевац Сокобања |
Број насеља | 173 (5 градских и 168 сеоска) |
Званични веб-сајт |
Зајечарски управни округ се налази у источном делу Републике Србије. Према попису из 2022. године у округу је живело 96.715 становника (према попису из 2011. било је 119.967 становника).[1] Седиште округа је град Зајечар.
Територијална организација
[уреди | уреди извор]Зајечарски управни округ чини један град и три општине:
Грб | Општина/град | Седиште | Површина (km²) | Становништво (2022) | Број насеља |
---|---|---|---|---|---|
Зајечар | Зајечар | 1.069 | 47.991 | 42 | |
Бољевац | Бољевац | 828 | 10.184 | 20 | |
Књажевац | Књажевац | 1.202 | 25.341 | 86 | |
Сокобања | Сокобања | 525 | 13.199 | 25 | |
Извор: Републички завод за статистику[2][1] |
Култура и привреда
[уреди | уреди извор]Феликс Ромулијана (Галеријева палата) у Гамзиграду, била је престоница римског императора Гаја Галерија Валерија Максимилијана, с краја III и почетком IV века. Гамзиград се на основу откривеног материјала сврстава у ред најрепрезентативнијих римских градова на Балкану. Ту је пронађена бројна историјска грађа (накит, новац, алатке, оружје) као сведочанство о великој цивилизацији на овим просторима. Привредни развој града Зајечара кретао се од занатске и полуиндустријске прераде пољопривредних производа и експлоатације угљеног богатства.
Демографија
[уреди | уреди извор]Највећа насеља
[уреди | уреди извор]№ | Град | Популација | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Зајечар Књажевац |
1. | Зајечар | 32.448 | Сокобања Бољевац | |||||
2. | Књажевац | 16.350 | |||||||
3. | Сокобања | 7.188 | |||||||
4. | Бољевац | 2.894 | |||||||
5. | Велики Извор | 2.036 | |||||||
6. | Грљан | 1.914 | |||||||
7. | Трговиште | 1.590 | |||||||
8. | Подгорац | 1.555 | |||||||
9. | Звездан | 1.414 | |||||||
10. | Рготина | 1.017 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г „Национална припадност : подаци по општинама и градовима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године” (PDF). Републички завод за статистику Србије. Приступљено 30. 05. 2023.
- ^ Општине и региони у Републици Србији 2021. Републички завод за статистику, Београд 2021, приступљено 20. децембра 2022.
- ^ „Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 25. 5. 2023. Приступљено 30. 5. 2023.