Кисач

Кисач
Кисач;
	Поглед на Кисач
	Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобачки
Град	Нови Сад
Градска општина	Нови Сад
Становништво
— 2011.	5091
— густина	204/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 21′ 01″ С; 19° 43′ 26″ И / 45.350166° С; 19.723833° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	85 m
Површина	26,8 km2
	Кисач Кисач на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	21211
Позивни број	021
Регистарска ознака	NS

Кисач (слч. Kysáč, мађ. Kiszács) је насеље у Србији у општини Нови Сад у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 5091 становника.

Историја[уреди | уреди извор]

Кисач се први пут спомиње у 17. веку и то као село са искључиво српским становништвом, а стотинак година касније у село се досељавају и Словаци. По попису православних парохија у Кисачу је 1733. године било 110 домова и два православна свештеника: Леонтије Поповић и Павел Миладиновић.^[1] У Кисачу се налази евангелистички храм из 1795. и православни храм из 1773, као и основна школа у којој се настава одвија на словачком и српском језику. Српски роман купио је 1808. године претплатом Аврам Гаиновић из Кисача.^[2]

Овде се налази Железничка станица Кисач.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Кисач живи 4402 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,3 година (38,9 код мушкараца и 41,6 код жена). У насељу има 1966 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,78.

Ово насеље је углавном насељено Словацима (према попису из 2011. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	5.664
1953.	5.671
1961.	5.907
1971.	6.022
1981.	6.220
1991.	5.850
2002.	5.471	5.568
2011.	5.091	5.344

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Словаци	4.505	82,34%
Срби	650	11,88%
Југословени	106	1,93%
Мађари	52	0,95%
Роми	33	0,60%
Хрвати	27	0,49%
Црногорци	10	0,18%
Русини	8	0,14%
Руси	3	0,05%
Чеси	2	0,03%
Немци	2	0,03%
Македонци	2	0,03%
Буњевци	1	0,01%
Албанци	1	0,01%
непознато	19	0,34%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	3	6
80+	49	91
75—79	73	110
70—74	107	155
65—69	120	193
60—64	159	167
55—59	164	179
50—54	190	189
45—49	215	204
40—44	192	173
35—39	216	188
30—34	196	182
25—29	189	178
20—24	190	172
15—19	171	188
10—14	124	155
5—9	162	146
0—4	143	132
Просек :	38,9	41,6

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	1.556	1.658	1.834	1.853	2.003	2.025	1.966

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	416	504	421	423	140	45	15	2	0	0	2,78

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	2.234	659	1.398	127	50
Женски	2.375	386	1.422	506	61
УКУПНО	4.609	1.045	2.820	633	111

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.276	395	0	3	454
Женски	840	236	0	1	149
УКУПНО	2.116	631	0	4	603
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	13	85	145	13	44
Женски	2	10	123	19	13
УКУПНО	15	95	268	32	57
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	6	19	21	16	16
Женски	6	20	11	50	159
УКУПНО	12	39	32	66	175
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	33	1	0	12
Женски	26	12	0	3
УКУПНО	59	13	0	15

Познати становници[уреди | уреди извор]

Милан Степанов, фудбалер
Јан Подхрадски, фудбалер
Јозеф Рохачек, преводилац Библије
Иван Владимир Рохачек, шахиста
Данијел Пиксијадес, књижевник

Референце[уреди | уреди извор]

^ "Сербски летописи", Пешта 1859-1860.
^ Константин Михаиловић: "Плач Рахили или избављење младенаца", Нови Сад 1808.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] "Сербски летописи", Пешта 1859-1860.

[2] Константин Михаиловић: "Плач Рахили или избављење младенаца", Нови Сад 1808.

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[6] Насеље чија је градња у плану.

[Делимично-7] а ^б ^в Делом градско, а делом приградско насеље.

[Посебно-8] а ^б Статистички посебно насеље, али се сматра делом грађевинског подручја Града Новог Сада.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[н 1]

[н 2]

[н 3]

п р у Градске четврти и приградска насеља Новог Сада
Бачки део града (јужно од канала ДТД)	Авијатичарско насеље Адамовићево насеље Адице Алмашки крај Банатић Булевар Врагова башта Грбавица Депресија Детелинара Железничка колонија Југовићево Каменичко острво Камењар Кампус новосадског универзитета Лиман Липов гај Мали Сателит (Тозиновац) Нови Сад на води^{[н 1]} Ново насеље (Бистрица) Первазово насеље Подбара Рибарско острво Роткварија (Житни трг) Савина Сајлово^{[н 2]} Сајмиште Салајка (Славија) Сателит Стари град (Центар) Телеп Тозин сокак Шаренград Шонси
Бачки део града (северно од канала ДТД)	Велики рит Видовданско насеље Горње ливаде Клиса Мали Београд Мишин салаш Римски шанчеви^{[н 2]} Слана бара Шангај
Сремски део града	Петроварадин^{[н 3]} (Алибеговац Буковачки плато Везирац Карагача Мишелук Нови мајур Петроварадинска тврђава Подграђе Петроварадина Рибњак Садови Стари мајур Текије Транџамент Ширине Широка долина) Сремска Каменица^{[н 3]} (Артињева Боцке Доња Каменица Главица Горња Каменица Григовац Мала Каменица Парагово Поповица Староиришки пут Татарско брдо Чардак)
Приградска насеља	Бангладеш Бегеч Будисава Буковац Ветерник Ветерничка рампа^{[н 2]} Каћ Кисач Ковиљ Лединци Немановци Пејићеви салаши Руменка Стари Лединци Степановићево Танкосићево Футог Ченеј
Индустријске зоне	Индустријске зоне у Новом Саду
^ Насеље чија је градња у плану. ^ ^а ^б ^в Делом градско, а делом приградско насеље. ^ ^а ^б Статистички посебно насеље, али се сматра делом грађевинског подручја Града Новог Сада.