Пређи на садржај

Летње олимпијске игре 1968.

С Википедије, слободне енциклопедије
XIX Летње олимпијске игре - град Мексико 1968.
XIX edición de los Juegos Olímpicos - Ciudad de México 1968
Град домаћинМексико Сити, Мексико
Број држава172
Број спортиста5530
Број спортова20
Број такмичења172
Отварање игара12. октобар 1968.
Затварање игара27. октобар 1968.
Токио 1964. Минхен 1972.  >
Томи Смит (средина), и Џон Карлос (десно) показују подигнуту песницу са црном рукавицом. (Black Power)

XIX Олимпијске игре су одржане 1968. године у граду Мексику у држави Мексико. МОК се одлучио за тај град као домаћина игара у конкуренцији градова кандидата међу којима су били: Детроит, Буенос Ајрес и Лион. Непосредно пре игара избили су у граду Мексику студентски немири, у којима су незадовољни мексички студенти покушали искористити игре да би скренули пажњу на своје проблеме. Немири су крваво угушени, по неким изворима с пар стотина мртвих студената након сукоба с војном полицијом. Стога су игре започеле у врло мучној атмосфери, иако су се мексичке власти трудиле инцидент заташкати пред очима међународне јавности.

На отварању Игара је по први пута част паљења Олимпијског пламена била додељена једној жени, била је то мексичка атлетичарка Норма Енрикета Басилио де Сотело.

Током Игара забележен је још један политички инцидент. Наиме, амерички црни спринтери на 200 m Томи Смит (злато) и Џон Карлос (бронза) су током церемоније доделе медаља подигли по једну руку стиснутих шака на којима је била црна рукавица, симбол отпора црначке мањине у САД. МОК је реаговао брзо и брутално: обојици атлетичара су забрањени наступи на ОИ доживотно.

На овим Играма по први пута су тимови Источне Немачке и Западне Немачке наступиле одвојено. Заједно ће поновно наступити тек након пада Берлинског зида, на Летњим олимпијским играма у Барселони.

Како је град домаћин на релативно великој надморској висини (2240 м) у многим спортовима издржљивости такмичари су имали доста потешкоћа прилагодити се условима ретког ваздуха с малом концентрацијом кисеоника. Ипак, за поједине спортове редак ваздух је погодовао у постизању добрих резултата, што се највише осетило у атлетским дисицплинама као што су скок у даљ, скок у вис или скок с мотком.

По први пута је је уведена допинг контрола за спортисте. Неславну част да постане први спортиста у историји дисквалификован због допинга је имао шведски такмичар у модерном петобоју Ханс-Гунар Лиљенвол, којем је утврђено недозвољено коришћење алкохола за време такмичења.

Својим наступима су се посебно истакнули следећи такмичари:

  • Амерички бацач диска Ал Оертер је освојио четврту златну медаљу на ОИ за редом, те је тиме постао друга особа у историји којој је то пошло за руком у индивидуалном спорту.
  • Боб Бимон из САД је доскочио на тада невероватних 8,90 m у скоку у даљ, што је било 55 cm више од дотадашњег рекорда. Сам рекорд је остао необорен до 1991. године, а и данас је још увек важећи Олимпијски рекорд.
  • Амерички спринтери Џим Хајнес и Ли Еванс су оборили рекорде на 100 m односно 400 m, с временима која су дуго година остала ненадмашена. У троскоку су чак тројица такмичара оборила дотадашњи светски рекорд.
  • Дик Фозбури је освојио злато у скоку у вис презентовати нови стил скока који је од тада познат управо по њему, дакле као фозбури-флоп техника. Овај стил у којем скакач скаче преко летвице којој је у тренутку прескока окренут леђима је брзо постао доминантним стилом, те га сви скакачи у вис користе и данас.
  • Чехословачка гимнастичарка Вера Чаславска је освојила четири златне медаље.
  • Америчка пливачица Деби Мејер је остала у остала као особа која је освојила три појединачна злата, на 200, 400 и 800 m слободно.
  • Џон Стефен Аквари из Танзаније је постао познат по томе што је завршио маратонску трку упркос ишчашењу колена! Аквари је у тој утрци завршио задњи, али је његов наступ остао запамћен као пример упорности и воље.

Списак спортова

[уреди | уреди извор]

На Играма су била и два демонстрацијска спорта: пелота и тенис.

Распоред такмичења

[уреди | уреди извор]
ЦО церемонија отварања квалификације 1 финале ЦЗ церемонија затварања
датум
спортови
12
суб
13
нед
14
пон
15
уто
16
сре
17
чет
18
пет
19
суб
20
нед
21
пон
22
уто
23
сре
24
чет
25
пет
26
суб
27
нед
Ук.фин.
Церемоније отварања/затварања ЦО ЦЗ
Атлетика 1 4 4 3 7 6 5 2 7 39
Бициклизам Друмски 1 1 7
Велодромски 1 1 1 2
Бокс 11 11
Ватерполо 1 1
Веслање 7 7
Гимнастика 2 2 4 6 14
Дизање тегова 1 1 1 1 1 1 1 7
Једрење 7 7
Кајак и кану 7 7
Коњички спорт 2 1 1 1 1 6
Кошарка 1 1
Мачевање 1 1 1 1 1 1 1 1 8
Модеран петобој 2 2
Одбојка 2 2
Пливање 2 4 3 3 3 4 4 3 3 29
Рвање 8 8 16
Скокови у воду 1 1 1 1 4
Стрељаштво 2 1 1 1 2 7
Фудбал 1 1
Хокеј на трави 1 1
Укупно финала по дану 2 5 6 5 14 11 20 15 23 5 12 8 16 34 1 177
Укупно финала до дана 1 7 13 18 32 43 63 78 101 106 118 126 142 176 177
октобар 12
суб
13
нед
14
пон
15
уто
16
сре
17
чет
18
пет
19
суб
20
нед
21
пон
22
уто
23
сре
24
чет
25
пет
26
суб
27
нед
Ук.фин.

Биланс медаља

[уреди | уреди извор]

(Медаље домаћина посебно истакнуте)

Олимпијске игре 1968.
Пласман Држава Злато Сребро Бронза Укупно
1  САД 45 28 34 107
2  СССР 29 32 30 91
3  Јапан 11 7 7 25
4  Мађарска 10 10 12 32
5  Источна Немачка 9 9 7 25
6  Француска 7 3 5 15
7  Чехословачка 7 2 4 13
8  Западна Немачка 5 11 10 26
9  Аустралија 5 7 5 17
10  Уједињено Краљевство 5 5 3 13
11  Пољска 5 2 11 18
12  Румунија 4 6 5 15
13  Италија 3 4 9 16
14  Кенија 3 4 2 9
15  Мексико 3 3 3 9
16  СФРЈ 3 3 2 8
17  Холандија 3 3 1 7
18  Бугарска 2 4 3 9
19  Иран 2 1 2 5
20  Шведска 2 1 1 4
21  Турска 2 0 0 2
22  Данска 1 4 3 8
23  Канада 1 3 1 5
24  Финска 1 2 1 4
25  Етиопија 1 1 0 2
 Норвешка 1 1 0 2
27  Нови Зеланд 1 0 2 3
28  Тунис 1 0 1 2
29  Пакистан 1 0 0 1
 Венецуела 1 0 0 1
31  Куба 0 4 0 4
32  Аустрија 0 2 2 4
33  Швајцарска 0 1 4 5
34  Монголија 0 1 3 4
35  Бразил 0 1 2 3
36  Белгија 0 1 1 2
 Јужна Кореја 0 1 1 2
 Уганда 0 1 1 2
39  Камерун 0 1 0 1
 Јамајка 0 1 0 1
41  Аргентина 0 0 2 2
42  Грчка 0 0 1 1
 Индија 0 0 1 1
 Република Кина 0 0 1 1
Укупно 174 170 183 527


Спољашње везе

[уреди | уреди извор]