Нада Матић

Уколико сте тражили другу особу, погледајте чланак Нада Матић (стонотенисерка).

нада матић
Нада Матић
Лични подаци
Датум рођења	(1924-01-14)14. јануар 1924.
Место рођења	Бајина Башта, Краљевина СХС
Датум смрти	22. мај 1944.(1944-05-22) (20 год.)
Место смрти	Поља, код Мојковца, НД Црна Гора
Професија	ученица
Деловање
Члан КПЈ од	почетка 1941.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије
Херој
Народни херој од	6. јула 1953.

Нада Матић (Бајина Башта, 14. јануар 1924 — Поља, код Мојковца, 22. мај 1944) била је учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија

Рођена је 14. јануара 1924. године у Бајиној Башти. По завршетку основне школе, уписала се у Учитељску школу у Ужицу. Убрзо је у школи постала чланица Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ).

Почетком 1941. године, примљена је за чланицу Комунистичке партије Југославије. Нешто касније, постала је секретарица Окружног комитета СКОЈ-а за ужички округ и на тој дужности остала до повлачења главних партизанских снага из Србије, у јесен 1941. године.

Након почетка оружаног устанка и формирања Ужичке републике 1941. године, ступила је у Ужички партизански одред и са главнином партизанских снага повукла се из Србије за време Прве непријатељске офанзиве.

Приликом формирања Друге пролетерске бригаде, 1. марта 1942. године, постала је борац ове бригаде, болничарка и скојевски руководилац чете, а касније и батаљона.

Крајем 1943. године, постала је заменик политичког комесара чете. Јула 1943. године, учествовала је у борбама у Босанској крајини, код Бањалуке, где се такође бринула и за рањенике.

Почетком априла 1944, бугарски војници су код Ибра зашли њеној бригади иза леђа. Њен батаљон је имао задатак да нападне бугарске снаге. Штаб батаљона оставио је Наду да ради у батаљонском превијалишту. Она је касније побегла у своју чету како би учествовала у нападу на бугарске јединице. У овом нападу, била је тешко рањена у оба кука у засеоку Маринковићи, села Бзовик, испод планине Радочело. Пре тога је у прошлим биткама већ била рањена двапут. Преминула од задобијених рана, 22. маја 1944. у партизанској болници у селу Поља, код Мојковца.

Указом председника ФНР Југославије Јосипа Броза Тита 6. јула 1953. проглашена је за народног хероја.

По њој данас носи име Основна школа у Ужицу.

Литература

• Жене Србије у Народноослободилачкој борби (PDF). Београд: Просвета/Нолит. 1975.  COBISS.SR 162155015
• Bijelić, Krste (1980). Heroine Jugoslavije. Zagreb: Spektar.  COBISS.SR 49275399
• Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982.  COBISS.SR 48700167