Катарина Патрногић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
КАТАРИНА ПАТРНОГИЋ
Katarina Patrnogić.jpg
Катарина Патрногић
Датум рођења (1921-10-30)30. октобар 1921.
Место рођења Призрен
 Краљевина СХС Краљевина СХС
Датум смрти 1. децембар 1971.(1971-12-01) (50 год.)
Место смрти Београд,  СР Србија
 СФР Југославија
Професија друштвено-политичка радница
Чланица КПЈ од 1941.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
Служба НОВ и ПО Југославије
Народни херој од 27. новембра 1953.
Одликовања
Орден народног хероја
Орден за храброст
Орден заслуга за народ са сребрним венцем
Орден братства и јединста
Орден партизанске звезде
Партизанска споменица 1941.

Катарина Патрногић Цица (Призрен, 30. октобар 1921Београд, 1. децембар 1971), учесница Народноослободилачке борбе, друштвено-политичка радница СР Србије и САП Косова и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођена је 30. октобра 1921. године у Призрену, у занатлијској породици. Завршила је гимназију 1939. године, после чега је уписала Правни факултет у Београду.

Фебруара 1941. године, постала је кандидат, а ускоро и чланица Комунистичке партије Југославије.

Окупаторском поделом Косова 1941. године, Призрен је припао италијанској окупационој зони. Карабинијери су ухапсили Катарину у новембру исте године и мучили ју да ода имена сарадника Народноослободилачког покрета. Пошто није ништа признала, пуштена је из затвора. Карабинијери су наставили да ју потајно прате у нади да ће их одвести до својих сарадника. Неко је време илегално радила у Призрену, а затим је прешла у Ораховац да би радила на организовању НОП-а.

Августа 1942. године, полиција је сазнала да се Катарина вратила у Призрен, па су ју поновно ухапсили. Мучили су ју и испитивали, али није ништа признала. Неко време је боравила у призренском затвору, након чега су ју пребацили у тирански затвор. По доласку у затвор, укључила се у припреме групе комуниста за бекство. Јануара 1943. године, током бега, имала је задатак да онеспособи чуварку, везавши ју, а затим побегла заједно с осталим затвореницама.

Априла 1943. године, постала је борац Шарпланинског партизанског одреда. Августа 1943, била је постављена за заменицу политичког комесара чете. Дана 8. августа, постала је политички комесар Трећег батаљона Осме прешевске бригаде. Дана 9. септембра, приликом формирања Друге косовско-метохијске бригаде, постала је заменицом политичког комесара бригаде. Од децембра 1944, до краја рата била је заменица политичког комесара Четврте косовско-метохијске бригаде.

После рата, била је посланица шарпланинско-горског изборног среза у Народној скупштини Југославије, Скупштини Србије и Скупштини Косова.

Вршила је дужности секретарице Среског комитета КПЈ у Призрену, чланице Обласног комитета и Централног комитета СК Србије, чланице Обласног одбора Социјалистичког савеза радног народа за Косово и Метохију и Главног одбора ССРН Србије и остало.

Преминула је 1. децембра 1971. године у Београду, током вршења дужности потпредседнице Скупштине Косова.

Носилац је Партизанске споменице 1941. године и више других југословенских одликовања. Орденом народног хероја одликована је 27. новембра 1953. године.

Литература[уреди]

  • Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Седма сила“, Београд 1957. година.
  • Војна енциклопедија (књига шеста). Београд 1973. година.
  • Народни хероји Југославије. Љубљана - Београд - Титоград: Партизанска књига - Народна књига - Побједа. 1982.