Рената Улмански
| Рената Улмански | |
|---|---|
 Рената Улмански | |
| Пуно име | Рената Улмански |
| Датум рођења | 29. новембар 1929. |
| Место рођења | Загреб Краљевина Југославија |
| IMDb веза | |
Рената Улмански (Загреб, 29. новембар 1929) је српска филмска, позоришна и телевизијска глумица.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођена је 29. новембра 1929. године у Загребу. Њен отац Милан Улмански је био доктор права и министар шума и рудника у Влади Николе Узуновића, током 1934. године, а деда Сава је био аустроугарски генерал. Мајка Ерика, рођена Врадач била је Аустријанка. Имала је две сестре Ксенију и Милану.
Рената је глумила још као девојчица, нпр. са Родиним позориштем је играла у представи "Кинеска лутка" у дворани Коларчевог универзитета октобра 1939. године.[1]
У првој послератној генерацији завршила је Драмски студио при Народном позоришту у Београду 1947., у класи Мате Милошевића и исте године постала стални члан Народног позоришта. Године 1949. постала је чланица Српског народног позоришта у Новом Саду, 1953. Београдског драмског позоришта, а затим 1968. и Атељеа 212, у коме остаје до пензионисања 1989. године.
Током више од пет деценија, играјући по правилу споредне улоге, остварила је низ ликова оплемењених својеврсним шармом. За улогу Меланије у позоришној комедији На лудом белом камену (Атеље 212), добила је награду Вечерњих новости за најбољу епизодну улогу (1972), а за улогу гђе Петровић у представи Скакавци (ЈДП) Стеријину награду за најбоље глумачко остварење (2006).
На филму дебитује 1955. године главном улогом у Шолаји, Војислава Нановића, док највећи успех постиже улогом Јуле у Поп Ћири и поп Спири 1957. Соје Јовановић, за коју бива награђена Златном ареном за најбољу глумицу (тада под називом Бронзана арена). Награде за најбољу женску епизодну улогу на Филмским сусретима у Нишу добија за филмове Почетни ударац (1990) и Боље од бекства (1993)
За целокопан рад награђена је Статуетом Јоаким Вујић јој је додељена на Дан Књажевско-српског театра, 15. фебруара 2017. [2] и Стеријином наградом за нарочите заслуге на унапређењу позоришне уметности и културе 2018. године
Члан је удружења преводилаца Србије и превела је више драмских текстова са немачког језика (Шницлера, Креца, Дукнера, Т. Бернхарда…).
Иако у годинама и у пензији, и даље ради и снима.
Удовица је Мирка Тепавца, амбасадора СФРЈ, директора "Политике“. Студирала је и филологију.
Филмографија[уреди | уреди извор]
| 1950 ▼ | 1960 ▼ | 1970 ▼ | 1980 ▼ | 1990 ▼ | 2000 ▼ | 2010 ▼ | Укупно | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Дугометражни филм | 3 | 3 | 4 | 2 | 7 | 8 | 4 | 31 |
| ТВ филм | 1 | 9 | 19 | 6 | 7 | 1 | 1 | 44 |
| ТВ серија | 0 | 2 | 4 | 4 | 3 | 4 | 1 | 18 |
| ТВ мини серија | 0 | 0 | 0 | 1 | 0 | 0 | 1 | 2 |
| ТВ кратки филм | 0 | 0 | 1 | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 |
| Кратки филм | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 | 1 | 2 | 4 |
| Укупно | 4 | 14 | 28 | 13 | 18 | 14 | 9 | 100 |
| Год. | Назив | Улога | |
|---|---|---|---|
| 1950.-те ▲ | |||
| 1955. | Песма са Кумбаре | Ранкова жена | |
| 1955. | Шолаја | Шолајина жена | |
| 1957. | Поп Ћира и поп Спира | Јула, ћерка поп Спире | |
| 1959. | Љубавно писмо | ||
| 1960.-те ▲ | |||
| 1960. | Дилижанса снова | Ружа | |
| 1964. | Постајем човек (ТВ) | ||
| 1964. | Молох (ТВ) | ||
| 1964. | Пут око света | Ла-Ло | |
| 1965. | Шнајдерски калфа | ||
| 1966. | Крешталица | ||
| 1967. | Дим | Жена избачена на улицу | |
| 1967. | Волите се људи | ||
| 1967. | Терговци | ||
| 1967. | Позициони рат љубавних генерала (ТВ) | ||
| 1968. | Дан одмора једног говорника | ||
| 1968. | Превара из љубави | ||
| 1969. | Самци 2 (серија) | ||
| 1969. | Плава Јеврејка | ||
| 1970.-те ▲ | |||
| 1970. | Дан који треба да остане у лепој успомени | ||
| 1971. | Пенџери равнице | ||
| 1971. | Улази слободан човек (ТВ) | ||
| 1971. | Дипломци (серија) | Службеница Виолета | |
| 1972. | Купање (ТВ) | ||
| 1972. | Дамон (ТВ) | Удовица | |
| 1972. | Женски разговори (серија) | ||
| 1972. | Глумац је, глумац (серија) | ||
| 1973. | Кућевласник и паликућа | ||
| 1973. | Дубравка | ||
| 1973. | Пикник на фронту (ТВ) | Госпођа Тепан | |
| 1974. | Црна листа (ТВ) | Госпођа Ларч | |
| 1974. | Легенда о Карасу (ТВ) | ||
| 1974. | Генерали или сродство по оружју | ||
| 1974. | Тркач (ТВ) | ||
| 1974. | Ујеж (ТВ) | Анђелија Живановић | |
| 1974. | Кошава | Социјални радник у затвору | |
| 1975. | Циркус бува | ||
| 1975. | Кичма | Зена из кафане | |
| 1975. | Салаш у Малом Риту (ТВ серија) | Миланова мајка | |
| 1975. | Фарма | ||
| 1976. | Метак у леђа | Гопођа Митровић, Милошева мајка | |
| 1976. | Салаш у Малом Риту (филм) | Миланова мајка | |
| 1975-1977. | Вага за тачно мерење (серија) | Боса | |
| 1977. | Рањени орао (ТВ) | Тета Ната | |
| 1977. | Стара кост (ТВ) | ||
| 1978. | Маска (ТВ) | Баронеса | |
| 1978. | Случај у трамвају | Наталија | |
| 1979. | Слом (серија) | Зорка Димитријевић (супруга) | |
| 1980.-те ▲ | |||
| 1980. | Нешто из живота | Кума | |
| 1982. | Поп Ћира и поп Спира (серија) | Фрау Габријела | |
| 1983. | Нешто између | Тетка | |
| 1983. | Раскољников из студентског сервиса | ||
| 1984. | Нешто између (ТВ серија) | Тетка | |
| 1985. | Приче из бечке шуме | ||
| 1985. | Црвена барака | ||
| 1986. | Приче са краја ходника | Јаснина мајка | |
| 1986. | Сиви дом (серија) | Васпитачица Лела | |
| 1987. | Последње лето детињства (серија) | ||
| 1987. | Дом Бергманових (ТВ) | Алиса | |
| 1988. | Шта радиш вечерас | Немањина мајка | |
| 1990.-те ▲ | |||
| 1990. | Гала корисница: Атеље 212 кроз векове | ||
| 1990. | Дуги живот брачног пара Кос (ТВ) | Госпођа Оља Кос | |
| 1990. | Заборављени (серија) | Разредни старешина | |
| 1990. | Почетни ударац | Разредни старешина | |
| 1991. | Глинени голубови | ||
| 1991. | Мала | Вида | |
| 1992. | Кнедле са шљивама (ТВ) | Стана Зец - супруга | |
| 1992. | Дезертер | Мајка | |
| 1993. | Рај | ||
| 1993. | Боље од бекства | Исидора Радман | |
| 1995. | Провалник (ТВ) | Љиљана | |
| 1995. | Уске стазе | Ружа | |
| 1995. | Отворена врата (серија) | Китаро | |
| 1996. | Мали кућни графити (серија) | Мигренка | |
| 1996. | Филомена Мартурано (ТВ) | Розалија Солимена | |
| 1996. | Лепа села лепо горе | Миланова мајка | |
| 1996-1997. | Горе доле (серија) | Џоксова мајка | |
| 1998. | Спаситељ | Старица | |
| 1999. | Бело одело | Мајка | |
| 2000.-те ▲ | |||
| 2001. | Отац (ТВ) | Дадиља | |
| 2001. | Наташа | Кизина мајка | |
| 2002. | Лисице (серија) | Бранкина баба | |
| 2002. | Приче о речима (серија) | ||
| 2003. | Таксиста | Бака | |
| 2003. | Ледина | Драганова мама | |
| 2003. | Професионалац | Тејина мајка | |
| 2004. | Јесен стиже, дуњо моја | Александрина Главацки | |
| 2004. | Лифт (серија) | Гагијева бака | |
| 2006. | Сутра ујутру | Комшиница | |
| 2007. | Коњи врани | Александрина Главацки | |
| 2007. | Одбачен | Ангелина | |
| 2007. | Бледи месец | Александрина Главацки | |
| 2010.-те ▲ | |||
| 2011. | Мирис кише на Балкану (ТВ серија) | ||
| 2014. | Атомски здесна | Младенова мајка | |
| 2014. | Европа, бре! (серија) | Баба Јелица | |
| 2015. | Четири угла круга | ||
| 2015. | Без степеника | госпођа | |
| 2016. | Име: Добрица, презиме: непознато | Олга | |
Позориште (избор)[уреди | уреди извор]
- Учене жене (Народно позориште у Београду)
- Вишњик (Српско народно позориште)
- Сплетка и љубав (Српско народно позориште)
- Зла жена (Српско народно позориште)
- Дом Бернарде Албе (Српско народно позориште)
- Поп Ћира и поп Спира (Београдско драмско позориште)
- Наследник (Београдско драмско позориште)
- Газда Пунтила (Београдско драмско позориште)
- Богојављенска ноћ (Позориште на Теразијама)
- Лажа и паралажа (Позориште на Теразијама)
- Пенџери равнице (Атеље 212)
- На лудом белом камену (Атеље 212)
- Улога моје породице у светској револуцији (Атеље 212)
- Пурпурно острво (Атеље 212)
- Косанчићев венац 7 (Атеље 212)
- Отац и Пеликан (Атеље 212)
- Марија Стјуарт (Атеље 212)
- Разговор у кући Штајнових о одсутном господину фон Гетеу (Атеље 212)
- Свети георгије убива аждаху (Атеље 212)
- Филумена Мартурано (Атеље 212)
- Santa Maria della Salute (Атеље 212)
- Дивови из планине (Атеље 212)
- Марија (Атеље 212)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Политика, 29. октобар 1939., стр. 22[мртва веза], digitalna.nb.rs (приступ. 3.4.2016)
- ^ „Добитници Статуетае Јоаким Вујић”. Joakimvujic.com. Архивирано из оригинала на датум 22. 10. 2008. Приступљено 25. 5. 2017.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Рената Улмански на сајту PORT.rs (језик: српски)
- Рената Улмански на сајту IMDb (језик: енглески)
- Рената Улмански (Атеље 212)
- Рената Улмански: Наш Ђуза неће да умре други пут! („Вечерње новости“, 23. јул 2015)
- Хвала онима у чијем сам памћењу и срцу остала („Политика”, 27. мај 2018)
