Кантарион

С Википедије, слободне енциклопедије

Кантарион
Саинт Јохн'с wорт флоwерс.јпг
Научна класификација едит
Царство: Плантае
Кладус: Трацхеопхyтес
Кладус: Ангиоспермае
Кладус: Еудицотидае
Кладус: Росидс
Ред: Малпигхиалес
Породица: Хyперицацеае
Род: Хyперицум
Секција: Хyперицум сецт. Хyперицум
Врста:
Х. перфоратум
Биномно име
Хyперицум перфоратум

Кантарион (кантаријон, богородична трава, госпино зеље, сентјанзовка, сентјанзевка; лат. Hypericum perforatum) вишегодишња је зељаста биљка из истоимене породице (Hypericaceae).

Опис[уреди | уреди извор]

Кантарион је вишегодишња зељаста биљка са разгранатим кореном. Стабљика је усправна, разграната при врху, елипсоидног облика, са две вертикалне пруге, гола, висине од 20 до 100 cm. Листови су без цветне дршке, голи, овални прекривени светлим тачкама односно жлездама са обиљем етарског уља. [1] Цветови су жути, организовани у цваст која је код кантариона штитаста, крупна док је плод брадавичаста чаура.[1] Круница је златне боје док је чашица прекривена жлездама са етарским уљем.[1] Цвета од маја до септембра.

Услови за живот

Земљишта средње богата хранљивим материјама , умерено топла и умерено светла станишта.

Станиште

Предели умерене и суптропске климе широм света, Европе, Азије и Северне Америке. Расте у шумама, пашњацима и ливадама.

Састав биљке

Хиперицин, псеудохиперицин, изохиперицинцвастима), хиперозид, кверцетин, рутин, кверцитрин, биапигенин, аментофлавон, катехин, епикатехин, хлорогенска киселина, кафена киселина, хиперфлорин, каротеноиди, стероли, леукоантоцијани, етарско уље.

Лековита својства[уреди | уреди извор]

Користи се осушени надземни део биљке.

Кантарион се користи као антидепресив, седатив, антибиотик, користи се споља и изнутра. Активна супстанца хиперфлорин. Екстракт кантариона повисује концентрацију неуротрансмитера серотонина и норадреналина на синапсама. Кантарионово уље (Олеум хyперици) је нашироко познато и користи се за ублажавање и лечење опекотина. Добија се преливањем (мацерацијом) свежих цветова кантариона маслиновим уљем. Кантарионово уље се може користити за спољашњу употребу и за јело. Одлично је за кожу па се може користити за наношење. Штити кожу и спречава упалне процесе на њој. Помаже и негује осетљиву, суву и испуцалу кожу. Може се употребљавати и за масажу. Користи се за опуштање мишића и помаже код слабије циркулације. Уље од кантариона не треба употребљавати као заштиту од сунца, јер је фотоосетљиво и може изазвати промене на кожи, али уколико имате опекотине од сунца онда је корисно. Кантарионово уље је подједнако добро за модрице, опекотине и за зарастање рана, а маже се и код уједа инсекта. Наноси се на лице као природно средство против акни, а помаже и код реуме. Уље се користи и за лечење хемороида. Кантарион се користи и у козметичкој индустрији, а ви ћете са својим уљем бити обезбеђени, да годину дана одржавате кожу здравом. Може се користити и за негу косе. Делује и код инфекције вируса нарочито поновљених вирусних инфекција и упала.

Антидепресивно дејство је познавао већ у средњем веку Парацелзус, а школска медицина га је ’70-их година прошлог века потврдила. Каже се да кантарион који цвета у сред лета скупља сунчеве зраке да би их људима дао за време тамних месеци.

Интеракција са лековима[уреди | уреди извор]

Треба бити опрезан при коришћењу ове биљке јер интерагује са великим бројем лекова.

На неке лекове делује повећавањем метаболизма и брзине избацивања тих лекова, чиме се смањује њихова концентрација у плазми крви, и самим тим и њихово дејство. Ту спадају групе лекова: бензодиазепини (за смирење и анксиозност); антиретровирални лекови; хормонски контрацептиви; имуносупресанти; антиаритмици, бета-блокатори и блокатори калцијумових канала (лекови за срце и притисак); статини (за смањивање холестерола и триглицерида). Такође делује и на појединачне лекове као што су дигоксин, метадон, омеразол, фенобарбитал, теофилин, варфарин, леводопа и други.[2]

Са лековима који делују на централни нервни систем интеракција може бити опасна по живот. Ту спадају антидепресиви, опијати укључујући трамадол, стимуланси, литијум и други.[3]

Галерија[уреди | уреди извор]

Кантарион2.јпг

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Чај од надземног дела кантариона – Институт "Др Јосиф Панчић" (на језику: српски). Приступљено 2019-08-16. 
  2. ^ Gurley BJ, Swain A, Williams DK, Barone G, Battu SK (2008). „Gauging the clinical significance of P-glycoprotein-mediated herb-drug interactions: Comparative effects of St. John's wort, echinacea, clarithromycin, and rifampin on digoxin pharmacokinetics”. Mol Nutr Food Res. 52 (7): 772—9. PMC 2562898Slobodan pristup. PMID 18214850. doi:10.1002/mnfr.200700081. 
  3. ^ Росси, С; ур. (2005). Аустралиан Медицинес Хандбоок 2005. Аделаиде: Аустралиан Медицинес Хандбоок. ISBN 978-0-9578521-9-8.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]