N-Acetilglukozamin

С Википедије, слободне енциклопедије
N-Ацетилглукозамин
Називи
IUPAC назив
2-(Acetylamino)-2-deoxy-D-glucose
Други називи
Н-Ацетyл-D-Глуцосамине
ГлцНАц
НАГ
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.028.517
УНИИ
  • O=C(N[C@@H]1[C@@H](O)[C@H](O)[C@H](O[C@H]1O)CO)C
Својства
C8H15NO6
Моларна маса 221,21
Тачка топљења 211
Opasnosti
S-oznake S24/25
Srodna jedinjenja
Srodne Monosaharidi
N-Ацетилгалактозамин
Сродна једињења
Глукозамин
Глукоза
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

N-Ацетилглукозамин (N-ацетил-D-глукозамин, GlcNAc, NAG) је моносахаридни дериват глукозе. Он је амид између глукозамина и сирћетне киселине. Његова молекулска формула је C8H15NО6, и моларна маса је 221.21 g/mol. Он је значајан у више биолошких система.[3]

Он је део биополимера бактеријског ћелијског зида, изграћеног од алтернирајућих јединица GlcNAc и N-ацетилмураминске киселине (MurNAc), умрежене са олигопептидима на лактатним остацима MurNAc. Ова слојаста структура се назива пептидогликан.

GlcNAc је мономерна јединица полимера хитина, који формира спољашњи покривач инсеката и ракова.

Полимеризован са глукуронском киселином он формира хиалуронан.

Медицинска употреба[уреди | уреди извор]

Сматра се да може да нађе примену у лечењу аутоимуних болести.[4]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Бруце Албертс; Алеxандер Јохнсон; Јулиан Леwис; Мартин Рафф; Кеитх Робертс; Петер Wалтер (2002). Молецулар Биологy оф тхе Целл. Неw Yорк: Гарлард Сциенце. ISBN 0815332181. 
  4. ^ „Сугар супплемент маy треат иммуне дисеасе - хеалтх - 07 Јуне 2007 - Неw Сциентист”. Приступљено 8. 6. 2007. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).