Пређи на садржај

Сјуенци

С Википедије, слободне енциклопедије
Сјуенци
Портраит оф Xунзи
Портрет Сјуенција
Име по рођењуXун Куанг
荀況
Датум рођењац. 310 пне
Место рођењанепознато
 држава Џао
Датум смртиц. 235 пне (старост 74–75)
Место смртинепознато
 држава Чу
ПребивалиштеКина
Држављанствокинеско
Занимањеконфучијански филозоф, писац

Сјуен Куанг (/ˈʃуːн ˈкwɑːŋ/; кинески: 荀況; пињин: Xúн Куàнг; ц. 310 – ц. 235 пне, алт. ц. 314 – ц. 217 пне),[1] исто тако широко познат као Сјуенци (/ˈʃуːнˈдзиː/; кинески: 荀子; пињин: Xúнзǐ; Вејд-Џајлс: Хсüн-тзу, „мајстор Сјуен”), био је кинески конфучијански филозоф и писац који је живео током периода зараћених држава и допринео Стотини школа размишљања. Књига позната као Сјуенци се традиционално приписује њему. Његови радови су преживели у изврсном стању, и били су велики утицај у формирању званичних државних доктрина Хан династије,[2] мада је његов утицај опао током Танг династије у односу на утицај Менциуса.[3]

Сјуенци расправља о личностима у распону од Конфуција, Менција и Чуанг Цеа, до лингвиста Мо-циа, Хуеј Шија и Гонгсуен Лонга, и „легалиста” Шена Бухаја и Шен Дао.[4] Он помиње Лаозија као фигуру први пут у раној кинеској историји,[5] и користи таоистичку терминологију, иако одбацује њихову доктрину.[6]

Живот

[уреди | уреди извор]

Сјуенци је рођен као Сјуен Куанг. Неки текстови су његово презиме записали као Суен (孫) уместо Сјуен, било зато што су та два презимена била хомофона у антици или зато што је Сјуен био табу за именовање за време владавине цара Сјуена Ханског (73–48 пне), чије је име било Сјуен. Херберт Џајлс и Џон Ноблок сматрају да је теорија табуа имена вероватнија.[7][8]

Ништа се не зна о његовој породичној лози, и ране године Сјуенцијевог живота су обавијене мистеријом. Наводи о добу његовог живота су контрадикторни. За њега се каже да је упознао краља Куаја од Јена за време Менсија, док Љу Сјанг новоди да је живео више од сто година након Менција. Сима Ћен бележи да је рођен у држави Џао, а округ Анце је подигао велику меморијалну салу на локацији за коју се тврди да је његово родно место. По неким тврдњама он је у својој педесетој година отишао у државу Ћи да студира и предаје на Ђисја академији. Ши Ђи наводи да је постао члан академије у време краља Сјианга од Ћиа, што није сагласно са причом да је био учитељ Хан Феја, јер би му таква хронологија дала животни век од 137 година.

Након што је изучавао и предавао у Ћиу, сматра се да је Сјуенци посетио државу Ћин, вероватно током перида 265. пне до 260 година пне,[9] и стекао високо мишљење о њеној управи, и расправљао о војним пословима са лордом Линвуом (臨武君) на двору краља Сјаоченга од Џаоа. Касније се Сјуенци клеветио Ћи двор и повукао се на југ у државу Чу. Године 240. пне лорд Чуеншен, премијер Чуа, позвао га је да преузме функцију судије Ланлинга (蘭陵令), што је он првобитно одбио и потом прихватио. Међутим, господар Чуеншен је 238. године пне убијен од стране дворског ривала, а Сјуенци је након тога изгубио положај. Пензионисао се, остао у Ланлингу, региону у данашњој јужној провинцији Шандонг, током остатка свог живота и тамо је сахрањен. Година његове смрти није позната,[10][11] мада ако је доживео доба судске службе свог претпостављеног студента Ли Сија, како се препричава, он је доживео деведесете године, умирући недуго након 219 пне.[9]

Филозофија

[уреди | уреди извор]

Сјуенци је био сведок хаоса током пада династије Џоу и успона државе Ћин која је подржавала „доктрине усредсређене на државну контролу, путем закона и казни” (кинески легализам).[3] Попут Шанг Јанга, Сјуенци је веровао да су урођене тенденције човечанства зле и да су етичке норме измишљене да би се људи исправљали. Његова варијанта конфуцијанизма има стога тамнији, прагматичнији тон од оптимистичног Менцијевог конфуцијанизма, који је склон да људе сматра изнутра добрим, мада је попут већине конфуцијанаца веровао да се људи могу оплеменити образовањем и ритуалима.[12][13] Међутим, сматрао је да то може постићи само елита.[14] Он је конфучијанизам је прилагодио идејама мохиста и легалиста.[15] Стога, за разлику од других конфуцијанаца, Сјуенци је дозволио да казнени закон може да игра легитимну, мада споредну, улогу у држави.[16]

Он одбацује Књигу лорда Шанга и тврдње Чуанг цеа да се гледишта мењају с временом, тврдећи да то став који су измислили мудраци. [12] У том смислу, чини се да је преузео аргументационе стратегије мохиста и концепцију модела (Фа) (које су исто тако прихватили и легалисти), рекавши да „Ру моделују себе по бившим краљевима”.[12] За разлику од легалиста, он ставља мали нагласак на општа правила, заговарајући употребу одређених примера као модела.[14]

На крају је одбио да призна теорије о држави и администрацији осим обреда и самокултивације, залажући се за господство, уместо мера које су промовисали легалисти, као извор објективног критеријума.[15] Његов идеални џентлменски (ђуенци) краљ и влада, потпомогнути класом ерудита (Ру), „веома су блиски са Менцијевим”, али без толеранције према феудализму (пошто је одбацио наследне титуле и веровао да се статус појединца у социјалној хијерархији треба да буде одређен само сопственом заслугом).[17]

Модерна издања

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Кнецхтгес & Схих (2014), стр. 1757.
  2. ^ Јохн Х. Кноблоцк. Еарлy Цхина, Вол. 8 (1982–83), п. 29. Тхе Цхронологy оф Xунзи'с Wоркс. https://www.jstor.org/stable/23351544
  3. ^ а б де Барy, Wиллиам Тхеодоре; Блоом, Ирене, ур. (1999). Соурцес оф Цхинесе Традитион: Фром Еарлиест Тимес то 1600. 1. Неw Yорк: Цолумбиа Университy Пресс. стр. 159—160. ИСБН 978-0231109390. 
  4. ^ Карyн Лаи 2017. п.55. Ан Интродуцтион то Цхинесе Пхилосопхy. https://books.google.com/books?id=3M1WDgAAQBAJ&pg=PA55
  5. ^ Тае Хyун КИМ 2010 п.18, Отхер Лаози Параллелс ин тхе Ханфеизи
  6. ^ Робинс, Дан, "Xунзи", 8. Епистемологy, Тхе Станфорд Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy (Спринг 2017 Едитион), Едwард Н. Залта (ед.), https://plato.stanford.edu/archives/spr2017/entries/xunzi/
  7. ^ Гилес, Херберт (1898). А Цхинесе Биограпхицал Дицтионарy. Бернард Qуаритцх (Лондон). стр. 315. „хсун куанг.” 
  8. ^ Кноблоцк, Јохн (1988). Xунзи: а транслатион анд студy оф тхе цомплете wоркс. Станфорд, ЦА: Станфорд Университy Пресс. стр. 239. ИСБН 0804714517. 
  9. ^ а б Јохн Х. Кноблоцк. Еарлy Цхина, Вол. 8 (1982–83), п.34. Тхе Цхронологy оф Xунзи'с Wоркс. https://www.jstor.org/stable/23351544
  10. ^ Wатсон, Буртон (2003). Xунзи: Басиц Wритингс. Цолумбиа Университy Пресс. стр. 2, 120, 132—133, 145—146, 148, 154, 163—165, 170, 174. ИСБН 978-0231129657. 
  11. ^ Давид Р. Кнецхтгес анд Таипинг Цханг 2014. п.1759. Анциент анд Еарлy Медиевал Цхинесе Литературе (волс. 3 & 4). https://books.google.com/books?id=OWLPBAAAQBAJ&pg=PA1759
  12. ^ а б в Робинс, Дан, "Xунзи", 2. Тхе Wаy оф тхе Саге Кингс, Тхе Станфорд Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy (Спринг 2017 Едитион), Едwард Н. Залта (ед.), https://plato.stanford.edu/archives/spr2017/entries/xunzi/
  13. ^ Мансо, Wиллиам C. (1987). „Инципиент Цхинесе Буреауцрацy анд Итс Идеологицал Ратионале: Тхе Цонфуцианисм оф Хсüн Тзǔ”. Диалецтицал Антхропологy. 12 (3): 271—284. ЈСТОР 29790241. 
  14. ^ а б Робинс, Дан, "Xунзи", 4. Едуцатион анд Пунисхмент, Тхе Станфорд Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy (Спринг 2017 Едитион), Едwард Н. Залта (ед.), https://plato.stanford.edu/archives/spr2017/entries/xunzi/
  15. ^ а б Јохн Кноблоцк 1990. п.172. Xунзи: Боокс 7-16. https://books.google.com/books?id=DNqmAAAAIAAJ&pg=PA172
  16. ^ (Р. Ено), 2010 п.1. ЛЕГАЛИСМ АНД ХУАНГ-ЛАО ТХОУГХТ. Индиана Университy, Еарлy Цхинесе Тхоугхт [Б/Е/П374]. http://www.indiana.edu/~p374/Legalism.pdf Архивирано на сајту Wayback Machine (21. март 2019)
  17. ^ Буртон Wатсон 2003. Xунзи: Басиц Wритингс. https://books.google.com/books?id=0SE2AAAAQBAJ&pg=PA6

Literatura

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Sjuenci на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Sjuenci&oldid=28525126”