Pređi na sadržaj

Jovana Stojiljković

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ne poistovećivati sa Jovana Stoiljković.
Jovana Stojiljković
U podeli predstave Nečista krv iz 2019, Narodnog pozorišta, Jovana Stojiljković je dobila ulogu Sofke
Lični podaci
Puno imeJovana Stojiljković
Datum rođenja(1992-03-19)19. mart 1992. (32 god.)
Mesto rođenjaBeograd, SFR Jugoslavija
ObrazovanjeFakultet dramskih umetnosti
UniverzitetUniverzitet u Beogradu
Zanimanjeglumica
Porodica
RoditeljiVladimir Stojiljković
Rad
Aktivni period2004 —
Bitna ulogaSamac u braku — Tatjana
Panama — Maja Jovanović
Sumnjiva lica — Maja
Južni vetar — Sofija
Jutro će promeniti sve — Anđela
Senke nad Balkanom — Bojana Antić
Područje bez signala — Šejla
Vera — Vera Pešić
Veza do IMDb-a

Jovana Stojiljković (Beograd, 19. marta 1992) srpska je pozorišna, televizijska i filmska glumica.

Od drugog razreda osnovne išla je u školu glume Nenada Nenadovića, a u trećoj godini srednje dobija svoju prvu ulogu u filmu Klip. Diplomirala je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Dragana Petrovića.

Nagrađena je za ulogu Maje u filmu Panama, za najbolju žensku ulogu niških filmskih festivala Carica Teodora, festivala Цинема цитy u Novom Sadu i filmskom festivalu „LIFFE” u Leskovcu. Takođe, Jovana je nagrađena za ulogu Dunje u kratkom filmu Grad i najbolju žensku ulogu na Filmskom festivalu u Sarajevu. Tu je i Bašta fest i Studenski festival Ilinoisu (SAD). Takođe ima nagrade Fakulteta dramskih umetnosti „Mata Milošević” i „Branivoj Đorđević”. Igra glavnu žensku ulogu u filmu Južni vetar Miloša Avramovića.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Jovana Stojiljković je rođena u Beogradu, 19. marta 1992. godine. Odrasla je u Zemunu.[1] Njen otac je bio dr Vladimir Stojiljković, vanredni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a deda Vlajko Stojiljković, predsednik Privredne komore Srbije i ministar unutrašnjih poslova.[2]

Od drugog razreda osnovne škole pohađala je časove glume u školi glume Nenada Nenadovića,[3] a prvu ulogu dobila je u TV drami Radio-televizije Srbije, Mali položajnik, sa svojih 11. godina.[4]

Glumu je diplomirala na Fakultetu dramskih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Dragana Petrovića Peleta i asistenta Miloša Bikovića, posle čega je završila i postdiplomske studije.[5] S njom su studirali Tamara Aleksić, Vladimir Vučković, Anđela Jovanović, Marko Grabež, Mihailo Jovanović, Jovana Pantić, Đorđe Stojković, Marta Bjelica, Strahinja Blažić, Nina Nešković i Vučić Perović.[6] Uz diplomu joj je uručena i Nagrada „Mata Milošević”, namenjena najboljem studentu glume za 2015. godinu.[7]

U januaru 2016. primljena je u stalni ansambl Ateljea 212, gde je prethodno igrala u više predstava. Uloge je ostvarila u još nekoliko beogradskih pozorišta.[8]

Bila je u sastavu žirija na 9. Bosifestu 2018, kao i 25. Sarajevskom filmskom festivalu, održanom 2019. godine.[9][10][11]

Profesionalna karijera[uredi | uredi izvor]

Prvo dugometražno filmsko ostvarenje u kojem se pojavila bio je projekat Klip, rediteljke Maje Miloš.[5] Jovana je tada bila učenica treće godine srednje škole, a film je premijerno prikazan 2012. godine.[12] Tokom studija je dobila uloge u predstavama Ćelava pevačica, Kazimir i Karolina i Tango, Ateljea 212,[13][14][15] San letnje noći Pozorišta „Boško Buha“,[16] dok je u komadu Rođendan gospodina Nušića Zvezdara teatra bila u alternaciji sa Tamarom Dragičević.[17] Uloge je tumačila u filmu Kad ljubav zakasni i televizijskoj seriji Samac u braku, rađenim po motivima Mir-Jam, te naslovima Branio sam Mladu Bosnu i Bićemo prvaci sveta. Igrala je u nekoliko kratkih filmova.[18] Prvu značajniju ulogu odigrala je u filmu Panama iz 2015, gde joj je poveren glavni ženski lik. Njenog partnera u tom ostvarenju tumačio je Slaven Došlo. Film je iste godine prikazan na Kanskom festivalu, a glavni junaci su se pojavili među zvanicama.[19][20][21]

Za ulogu u tom filmu, Jovani Stojiljković je pripalo posebno priznanje na festivalu Sinema siti u Novom Sadu.[22] Nagrada Carica Teodora dodeljena joj je na Filmskim susretima u Nišu.[23][24][25] Na festivalu LIFFE u Leskovcu, podelila je nagradu „Zlatni lešnik” za najbolju žensku ulogu sa slovenačkom glumicom Inti Šraj.[26] Pored Kanskog i festivala festivala širom Srbije, film je učestvovao na 20. Međunarodnom festivalu u Busanu.[27][28][29]

Kasnije se pojavila u ulozi Albanke u filmu Otadžbina, reditelja Olega Novkovića, kao i u televizijskoj seriji Čizmaši. Do kraja 2015. igrala je u premijeri predstave Čarobnjak iz Oza, Pozorišta „Boško Buha“,[30] kao i Klaustrofobična komedija, Zvezdara teatra.[31] Početkom 2016. primljena je u stalni angažman u Ateljeu 212, zajedno sa još nekoliko mladih glumaca. Iste godine je igrala u ostvarenju Sarajevo Songs of Woe,[32] kao i u nekoliko kratkih filmova, za koje je višestruko nagrađena.[33] Tako je za ulogu Dunje u kratkometražnom ostvarenju Grad dobila nagrade na studentskom festivalu u Ilinoisu,[34] odnosno na omladinskom festivalu Youth Sarajevo [bs].[8][33] Takođe, na Bašta festu u Bajinoj Bašti, pored tog, nagrađena je i za ulogu u filmu Jedna noć.[35]

Iste godine ostvarila je zapaženiju ulogu u televizijskoj seriji Sumnjiva lica, koja je prikazivana na Radio-televiziji Srbije.[36] Značajno ostvarenje u njenoj karijeri bila je i predstava Hamlet, Jugoslovenskog dramskog pozorišta, rađenoj po istoimenoj tragediji Vilijama Šekspira. U postavci tog komada, reditelja Aleksandra Popovskog, tumačila je lik Ofelije.[37][38][39] Predstava je izvođena do kraja naredne kalendarske godine, tokom koje je glumica ostvarila još dve premijere u svom matičnom pozorištu. Na sceni Ateljea 212 dobila je uloge u naslovima Detroit,[40] odnosno Urnebesna tama.[41] Radio-televizija Srbije je u okviru TV teatra ekranizovala predstavu Kazimir i Karolina iz 2014.[42] U trileru Moja ćerka je nestala, Jovana Stojiljković je igrala lik Laure.[43][44] Zapaženu ulogu tokom 2017. godine tumačila je u seriji Dragana Bjelogrlića, Senke nad Balkanom, gde se pojavila kao Bojana Antić, koja je u tom projektu predstavljena kao jedna od prvih žena patologa u Srbiji.[45] Prema oceni bloga Belgrade Edt Culture, Jovana Stojiljković je odabrana za najbolju mladu glumicu u sezoni 2016/17,[46] dok ju je Tatjana Nježić, novinarka lista Blic, svrstala među tri najzapaženije mlade glumice u 2017. godini, uz Jovanu Gavrilović i Milicu Gojković.[47]

Tokom 2018. godine, Jovana Stojiljković je ostvarila glavnu žensku ulogu u seriji Jutro će promeniti sve, a za njen prikaz dobila nagradu „Milena Dravić” na Fedisu po završetku televizijske sezone.[48][49][50] Tokom snimanja tog projekta, paralelno je radila na predstavi Pet života pretužnog Milutina u svojoj matičnoj kući.[51] Veliko i značajno ostvarenje u tom periodu njene karijere bio je i film Južni vetar, sa svojim nastavcima u vidu istoimene televizijske serije odnosno drugog dela pod nazivom Ubrzanje. Tu joj je takođe poverena glavna ženska uloga, partnerka naslovnog junaka, Petra Maraša.[52][53][54][55] Naredne godine igrala je u filmu Šavovi i za ulogu Ivane, ćerke glavne junakinje, nagrađena na Sombor film festu.[56][57][58] Pojavila se i u televizijskoj seriji Žmurke,[59] a ostvarila je i premiejeru predstave Homo Faber u Ateljeu 2012.[60] Kao alternacija je igrala uloge Milene Živanović u predstavama Otelo i Kralj Betajnove.[61][62] U Narodnom pozorištu se ostvarila u ulozi Sofke, glavne junakinje Nečiste krvi u režiji Milana Neškovića.[63] Za to ostvarenje joj je iste godine uručena nagrada iz Fondacije „Ružica Sokić”, dok je 2022. dobila i nagradu „Petar Banićević”.[64][65][66] Pohvalne kritike dobila je i za ulogu u predstavi Beli bubrezi, Ateljea 212.[67] Tu je naredne godine premijerno igrala u komadu Dabogda te majka rodila.[68][69][70] Igrala je u kratkom filmu Pred nama,[71] dok je u ostvarenju Kelti imala manju ulogu.[72] Jednu od glavnih uloga odigrala je u seriji Područje bez signala, hrvatske produkcije.[73] Poverene su joj glavne uloge u filmovima Vera i Pukotina u ledu.[74][75][76] Krajem 2022. u Ateljeu 212 premijerno je izvedena predstava Revolt.[77][78]

Po drugi put je dobila Nagradu Carica Teodora na 58. Filmskim susteima, za naslovnu ulogu u filmu Vera.[79]

Uloge[uredi | uredi izvor]

Ovo je dinamičan spisak i možda nikada neće moći da zadovolji određene standarde u potpunosti. Možete pomoći tako što ćete ga proširiti pouzdano referenciranim unosima.

Pozorišne predstave[uredi | uredi izvor]

Naslov Uloga Reditelj Pozorište Premijera
Pazi vamo Maša Bojana Lazić Pozorište „Boško Buha” 9. decembar 2010.[80][81]
Smešne precioze Marko Tomanović Ustanova kulture „Vuk” 20. jul 2012.[82][83]
Otelo Dezdemona (alternacija Mileni Živanović)[61] Miloš Lolić Jugoslovensko dramsko pozorište 23. decembar 2012.[84][85]
Ćelava pevačica Gđa Martin Isidora Goncić Atelje 212 23. mart 2014.[13][86]
Rođendan gospodina Nušića Boba (alternacija Tamari Dragičević)[17] Nebojša Bradić Zvezdara teatar 10. april 2014.[87][88]
San letnje noći Hermija Đurđa Tešić Pozorište „Boško Buha” 6. novembar 2014.[16][89]
Kazimir i Karolina Maria Snežana Trišić Atelje 212 8. decembar 2014.[14][90]
Tango Ala Filip Grinvald 29. april 2015.[15][91]
Čarobnjak iz Oza Doroti Staša Koprivica Pozorište „Boško Buha“ 7. novembar 2015.[30][92]
Klaustrofobična komedija Vesela Kraj Darko Bajić Zvezdara teatar 14. decembar 2015.[31][93]
Hamlet Ofelija Aleksandar Popovski Jugoslovensko dramsko pozorište 17. septembar 2016.[94][95]
Detroit Šeron Oleg Novaković Atelje 212 9. februar 2017.[96][97]
Urnebesna tama Dorš Jovana Tomić 7. decembar 2017.[41][98]
Kralj Betajnove Francka (alternacija Mileni Živanović)[62] Milan Nešković Jugoslovensko dramsko pozorište 3. april 2018.[99][100]
Pet života pretužnog Milutina Aleksandra Milavić Dejvis Atelje 212 10. jun 2018.[101][102]
Homo Faber Sabet Ana Tomović 7. mart 2019.[103][104]
Nečista krv Sofka Milan Nešković Narodno pozorište u Beogradu 12. april 2019.[105][106]
Beli bubrezi Gđa Martin Isidora Goncić Atelje 212 29. novembar 2019.[107][108]
Dabogda te majka rodila Anđeo (Mala) Tatjana Mandić Rigonat 11. septembar 2020.[109][110]
Revolt Jovana Tomić 23. decembar 2022.[111][112]

Filmografija[uredi | uredi izvor]

2000 ▼ 2010 ▼ 2020 ▼ Ukupno
Dugometražni film 0 9 5 14
TV film 1 1 0 2
TV serija 0 8 6 14
Kratki film 0 5 1 6
Ukupno 1 23 12 36
God. Naziv Uloga
2000-e ▲
2004. Mali položajnik (TV film) Sanja
2010-e ▲
2012. Klip Tanja
2014. Kad ljubav zakasni Tatjana
2014. Samac u braku (serija)
2014. Sama (kratki film) Ana
2014. Noćas mi srce pati (kratki film) Iva
2014. Branio sam Mladu Bosnu Jelena
2015. Branio sam Mladu Bosnu (serija)
2015. Bićemo prvaci sveta Ksenija
2015. Panama Maja Jovanović
2015. Otadžbina Albanka
2015. Čizmaši (serija) Draginja
2016. Grad (kratki film) Dunja
2016. Prvaci sveta (serija) Ksenija
2016. Sarajevo Songs of Woe
2016. Jedna noć (kratki film) Sofija
2016. Tata (kratki film) Azra
2016—2017. Sumnjiva lica (serija) Maja
2017. Moja ćerka je nestala (TV film) Laura
2017—2020. Senke nad Balkanom (serija) Bojana Antić
2018. Južni vetar Sofija
2018. Jutro će promeniti sve (serija) Anđela
2019. Šavovi Ivana
2019. Žmurke (serija) Gospođa Zekavica
2020-e ▲
2020—2022. Južni vetar (serija) Sofija
2020. Pred nama (kratki film) Jasna
2021. Kelti Devojka na ulici
2021. Južni vetar 2: Ubrzanje Sofija
2021—2022. Područje bez signala (serija) Šejla
2022. Južni vetar 2: Ubrzanje (serija) Sofija
2022. Vera Vera Pešić
2023. Vera (serija)
2023. Južni vetar: Na granici (serija) Sofija
2023. Deca zla (serija) Bojana Novaković
2024. Pukotina u ledu Marija
2024. Budi Bog s nama
2024. Yugo Florida

Glasovne uloge[uredi | uredi izvor]

Radio drame
Ovo je dinamičan spisak i možda nikada neće moći da zadovolji određene standarde u potpunosti. Možete pomoći tako što ćete ga proširiti pouzdano referenciranim unosima.
  • Djevojka crvene kose (2019)[113]

Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor]

Ovo je dinamičan spisak i možda nikada neće moći da zadovolji određene standarde u potpunosti. Možete pomoći tako što ćete ga proširiti pouzdano referenciranim unosima.
Godina Ostvarenje Nagrada
2015. Godišnja nagrada Fakulteta dramskih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu za akademsku 2014/2015.[114]
Nagrada „Mata Milošević”, Fakulteta dramskih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu, namenjena najboljem studentu glume za 2015. godinu.[7]
Nagrada „dr Branivoje Đorđević”, Fakulteta dramskih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu, za najviši prosek ocena iz predmeta Dikcija[114]
Panama Posebno priznanje na festivalu Cinema City zbog prirodne, uverljive, harizmatične i dirljive izvedbe[22]
Nagrada Carica Teodora za ulogu Maje na 50. Festivalu glumačkih ostvarenja Filmski susreti u Nišu[25][115]
Glumica večeri na 50. Filmski susretim susretima[23][24]
„Zlatni lešnik” za najbolju žensku ulogu na festivalu LIFFE u Leskovcu[26]
2016. Grad Nagrada za najbolju žensku ulogu na studentskom festivalu u Ilinoisu[34][8]
Nagrada za najbolju žensku ulogu na omladinskom festivalu Youth Sarajevo [bs].[8][33]
Златна интерпретација на трећем „Башта фесту” у Бајиној Башти[35][114]
Једна ноћ
2019. Јутро ће променити све Награда „Милена Дравић” на 9. по реду Федису[116][50]
Шавови Награда за глумицу до 30 година старости на другом Сомбор филм фесту[58]
Нечиста крв Награда „Ружица Сокић”[117][118]
2022. Награда „Петар Банићевић”[119]
2023. Вера Награда Срце Сарајева за најбољу глумицу[120]
Награда Царица Теодора на 58. Филмским сусретима у Нишу[121]
Награда „Милена Дравић” на 13. Федису[122]

Референце[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Marić, Spomenka (29. 11. 2018). „AAA devojka: Jovana Stojiljković”. cosmopolitan.rs. Приступљено 20. 4. 2020. 
  2. ^ Manojlović, Jelena (29. 8. 2022). „Porodične tragedije i teško detinjstvo glumice: Morala sam da sačuvam glavu”. Нова С. Приступљено 4. 9. 2022. 
  3. ^ „Божићна представа: Мали положајник”. Радио-телевизија Србије. 7. 1. 2020. Приступљено 22. 4. 2020. 
  4. ^ Janković, Zoran (21. 6. 2019). „Jovana Stojiljković članica žirija Takmičarskog programa – igrani film 25. Sarajevo Film Festival-a”. Филмски центар Србије. Приступљено 22. 4. 2020. 
  5. ^ а б Ćirić, Sonja. „Jovana Stojiljković: Nova nada glume”. elle.rs. Приступљено 20. 4. 2020. 
  6. ^ Ćirić, Emina (30. 1. 2016). „Tamara Aleksić: Snovi postaju stvarnost”. onamagazin.com. Архивирано из оригинала 26. 5. 2019. г. Приступљено 22. 4. 2020. 
  7. ^ а б „Ово је била њихова година”. Политика. 30. 12. 2015. Приступљено 22. 4. 2019. 
  8. ^ а б в г „BIZLife lista “30 ispod 30”: Jovana Stojiljković, umetnost”. bizlife.rs. 27. 7. 2018. Приступљено 22. 4. 2020. [мртва веза]
  9. ^ „Žiri 9. Bosifesta: Goran Marković, Dragan Petrović Pele i Jovana Stojiljković”. 2018.bosifest.rs. 11. 5. 2018. Приступљено 20. 4. 2020. 
  10. ^ „Jovana Stojiljković”. Sarajevski filmski festival. 2019. Приступљено 23. 4. 2020. 
  11. ^ N, M. (16. 8. 2019). „Jovana Stojiljković: Uloga člana žirija SFF-a je velika čast”. Klix.ba. Приступљено 27. 4. 2020. 
  12. ^ „Prikaz filmova koji učestvuju u takmičarskom programu”. Фестивал филмског сценарија у Врњачкој Бањи. 2012. Приступљено 22. 4. 2020. 
  13. ^ а б „Ћелава певачица – вечерас премијера!”. Атеље 212. 23. 3. 2014. Приступљено 4. 9. 2014. 
  14. ^ а б „Kazimir i Karolina”. hocupozoriste.rs. Приступљено 20. 4. 2020. 
  15. ^ а б „Танго”. Атеље 212. Приступљено 20. 4. 2020. 
  16. ^ а б „Сан летње ноћи”. Позориште Бошко Буха. Приступљено 20. 4. 2020. 
  17. ^ а б „Rođendan gospodina Nušića”. hocupozoriste.rs. Приступљено 20. 4. 2020. 
  18. ^ „Jovana Stojiljković: Gluma je moj način izražavanja i učestvovanja u ovom svetu”. antrfile.com. 1. 10. 2018. Архивирано из оригинала 29. 9. 2020. г. Приступљено 22. 4. 2020. 
  19. ^ Janačković, Branko (25. 8. 2015). „Jovana Stojiljković i Slaven Došlo zvezde filma "Panama": Uživali smo u snimanju scena seksa”. Блиц. Приступљено 20. 4. 2020. 
  20. ^ „"Панама" Павла Вучковића приказан у Кану”. Танјуг. Радио-телевизија Војводине. 19. 5. 2015. Приступљено 20. 4. 2020. 
  21. ^ „Jovana je imala scene žestokog seksa sa čak pet srpskih glumaca, a poznata je i kao devojka košarkaša (FOTO)”. srbijadanas.com. 11. 12. 2018. Приступљено 23. 4. 2020. 
  22. ^ а б „"Ničije dete" najbolji film Cinema City festivala”. Танјуг. Б92. 6. 7. 2015. Приступљено 26. 4. 2020. 
  23. ^ а б „Jovana Stojiljković glumica druge festivalske večeri”. jugmedia.rs. 24. 8. 2015. Приступљено 24. 4. 2020. 
  24. ^ а б Milenković, Zorica (24. 8. 2015). „Jovana Stojiljković – glumica druge festivalske večeri”. Ниш: radiocity.rs. Архивирано из оригинала 6. 9. 2019. г. Приступљено 26. 4. 2020. 
  25. ^ а б S, M. (28. 8. 2015). „FS: Gran pri Đuzi Stojiljkoviću- Rakočević i Stojiljkovićeva poneli titule Cara Konstantina i Carice Teodore”. gradjanin.rs. Приступљено 20. 4. 2020. 
  26. ^ а б Marinković, D. (13. 9. 2015). „“Ničije dete” pobednik ovogodišnjeg “LIFFE-a””. Јужне вести. Приступљено 24. 4. 2020. 
  27. ^ Šinković, Norbert (29. 6. 2015). „Počeo je Cinema City”. Радио Слободна Европа. Приступљено 26. 4. 2020. 
  28. ^ Krtinić, Marija (29. 6. 2015). „Zabranjena ljubav više nije pitanje staleža ili nacionalnosti, već moderne konvencije”. Данас. Приступљено 26. 4. 2020. 
  29. ^ „"Panama" nastavlja da osvaja najznačajnije svetske festivale”. Синема сити. 14. 10. 2015. Приступљено 24. 4. 2020. 
  30. ^ а б „Чаробњак из Оза”. Позориште Бошко Буха. Приступљено 20. 4. 2020. 
  31. ^ а б „Клаустрофобична комедија”. Звездара театар. Приступљено 20. 4. 2020. 
  32. ^ „Sarajevo Songs of Woe”. Cineuropa (на језику: енглески). 9. 10. 2016. Приступљено 26. 4. 2020. 
  33. ^ а б в Anastasov, Dusica (7. 7. 2019). „Intervju Jovana Stojiljković: Nisam glumica urbanog repertoara”. ekspres.net. Приступљено 20. 4. 2020. 
  34. ^ а б „Official Selection” [Званични програм фестивала]. Ilinifest Student Film Festival (на језику: енглески). 2016. Приступљено 26. 4. 2020. 
  35. ^ а б Bajić, Đorđe (12. 7. 2016). „Bašta fest 2016 – Utisci i razmišljanja 3/3: „Jedna noć“ i dodela nagrada (treći i četvrti dan)”. Филмски центар Србије. Приступљено 26. 4. 2020. 
  36. ^ „„Sumnjiva lica“ na ATV-u: Sitkom inspirisan Nušićevim likovima”. Алтернативна ТВ. 1. 8. 2018. Приступљено 27. 4. 2020. 
  37. ^ Nježić, Tatjana (19. 9. 2016). „"Blic" kritika premijere "Hamleta" | Hrabro, duhovito, radikalno”. Блиц. Приступљено 27. 4. 2020. 
  38. ^ Бошковић, Драгана (22. 9. 2016). „Позоришна критика: Остало је ћутање...”. Вечерње новости. Приступљено 27. 4. 2020. 
  39. ^ „Gledati ili ne gledati – Hamlet Jugoslovensko dramsko pozorište”. indijankadanka.com. 22. 1. 2017. Архивирано из оригинала 24. 2. 2020. г. Приступљено 27. 4. 2020. 
  40. ^ Г. Т, Б. (8. 2. 2017). „„Детроит” у Атељеу 212”. Политика. Приступљено 20. 4. 2020. 
  41. ^ а б „Urnebesna tama”. hocupozoriste.rs. Приступљено 20. 4. 2020. 
  42. ^ „ТВ Театар: Казимир и Каролина”. Радио-телевизија Србије. 7. 10. 2017. Приступљено 27. 4. 2020. 
  43. ^ Hawkins, Kayla (25. 6. 2017). „'My Daughter Is Missing' May Remind You Of A Certain Action Franchise” (на језику: енглески). Bustle [en]. Pristupljeno 5. 9. 2022. 
  44. ^ „Synopsis to the movie - ‘My daughter is missing’” [Sinopsis filma „Moja ćerka je nestala”]. ogefash.reviews (na jeziku: engleski). 20. 9. 2017. Arhivirano iz originala 1. 10. 2020. g. Pristupljeno 27. 4. 2020. 
  45. ^ M, M. (12. 4. 2019). „Ona je bila najslobodnija Beograđanka: Veridba sa slavnim košarkašem se završila raskidom, a sada intrigira u trejleru za nove "Senke nad Balkanom"”. Blic žena. Pristupljeno 13. 4. 2019. 
  46. ^ „Najbolje pozorišne glumice u 2016-2017. sezoni”. bgedtculture@blogspot.com. 12. 9. 2017. Pristupljeno 20. 4. 2020. 
  47. ^ Nježić, Tatjana (26. 2. 2018). „Talentovane, lepe i vredne | Ovo su tri glumice budućnosti”. Blic. Pristupljeno 27. 4. 2020. 
  48. ^ „Jutro će promeniti sve: Pretpremijerno u Sarajevu”. naxi.rs. 20. 8. 2018. Pristupljeno 27. 4. 2020. 
  49. ^ Zogović, Mirela (3. 12. 2018). „Glumice Jovana Stojiljković i Isidora Simijonović poručuju: "Jutro..." nas je ponovo spojilo na setu”. Vijesti. Pristupljeno 5. 9. 2022. 
  50. ^ a b „Izabrane najbolje domaće serije i glumci u protekloj godini”. mondo.rs. ddl.rs. 4. 10. 2019. Pristupljeno 5. 9. 2022. 
  51. ^ Janković, Zoran (6. 5. 2019). „Jovana Stojiljković: Uvek slušam srce i stomak”. citymagazine.rs. Pristupljeno 27. 4. 2020. 
  52. ^ Ničić, Aleksandra (26. 8. 2018). „Jovana Stojiljković: Svaka uloga, kadar i scena su novi izazov”. Studentski dnevni list. Arhivirano iz originala 5. 9. 2022. g. Pristupljeno 5. 9. 2022. 
  53. ^ „Prvi red: Jovana Stojiljković o Senkama i Južnom vetru”. mondo.rs. 30. 6. 2019. Pristupljeno 27. 4. 2020. 
  54. ^ M, V. (19. 4. 2020). „Sa Bikovićem je raznežila sve u finalu "Južnog vetra", a evo kako je o njemu nekada govorila: "Dugo ja znam Miloša..."”. Blic žena. Pristupljeno 22. 4. 2019. 
  55. ^ Bradanji, Ivana (26. 4. 2020). „Jovana Stojiljković: Besmisleno je povezivati glumce s ulogama”. Nova S. Pristupljeno 13. 7. 2020. 
  56. ^ „Šavovi: Film nagrađen na Berlinaleu verna je preslika života, bez happy enda”. Lupiga.Com. 17. 2. 2019. Pristupljeno 5. 9. 2022. 
  57. ^ „Jovana Stojiljković: Svakome može da se dogodi muka glavne junakinje Šavova”. espreso.rs. 20. 2. 2019. Pristupljeno 20. 4. 2020. 
  58. ^ a b Ćurčija, Predrag (17. 7. 2019). „Film "Izvan sistema" dobitnik zlatnog priznanja”. Radio-televizija Vojvodine. Pristupljeno 27. 4. 2020. 
  59. ^ „Premijera serije „Žmurke“”. Radio-televizija Srbije. 31. 3. 2019. Pristupljeno 5. 9. 2022. 
  60. ^ „Homo Faber u Ateljeu 212”. SEEcult.org. Danas. 6. 3. 2019. Pristupljeno 5. 9. 2022. 
  61. ^ a b „Poseta Jugoslovenskom dramskom pozorištu”. Tehnička škola Kosjerić. 26. 3. 2019. Pristupljeno 4. 9. 2022. 
  62. ^ a b „Kralj Betajnove”. repertoar.rs. 22. 9. 2019. Pristupljeno 4. 9. 2022. 
  63. ^ Golubović-Trebješanin, Borka (9. 4. 2019). „Svaka od nas danas može biti Sofka”. Politika. Pristupljeno 10. 4. 2019. 
  64. ^ „Mlada glumica Jovana Stojiljković dobitnica nagrade "Ružica Sokić"”. Blic. 021.rs. 14. 12. 2019. Pristupljeno 20. 4. 2020. 
  65. ^ Ćirić, Dejan (28. 3. 2020). „Jovana Stojiljković: Spremna sam da mi život pokaže šta me čeka”. Večernje novosti. Pristupljeno 22. 4. 2019. 
  66. ^ Radosavljević, Radmila (18. 1. 2022). „Jovana Stojiljković: Glumica koja osvaja trke „s preponama“”. Danas. Pristupljeno 5. 9. 2022. 
  67. ^ „Jovana Stojiljković: "Verujem da ne može biti zaboravljena empatija"”. Tanjug. B92. 2. 1. 2020. Pristupljeno 20. 4. 2020. 
  68. ^ „Atelje 212 otvorio krov: Četiri premijere na jesen”. Nova S. N1. 14. 8. 2020. Arhivirano iz originala 25. 9. 2020. g. Pristupljeno 11. 9. 2020. 
  69. ^ „Premijera predstave "Dabogda te majka rodila" u Ateljeu 212”. Tanjug. Dnevnik holding. 10. 9. 2020. Pristupljeno 11. 9. 2020. 
  70. ^ „Premijera predstave "Dabogda te majka rodila" u Ateljeu 212”. B92. 10. 9. 2020. Pristupljeno 11. 9. 2020. 
  71. ^ Dašić, Miloš (1. 5. 2021). „Oskarovski pobednici, zanimljivi filmski naslovi i domaće premijere koje ne bi trebalo da propustite na 49. beogradskom Festu”. noizz.rs. Pristupljeno 5. 9. 2022. 
  72. ^ „Domaći film „Kelti“ sutra premijerno na 27. FAF-u”. Tanjug. Krstarica. 26. 11. 2021. Pristupljeno 5. 9. 2022. 
  73. ^ Milić, Maja (20. 2. 2022). „Jovana Stojiljković: „Područje bez signala" kao na dugme - budi empatiju”. Radio-televizija Srbije. Pristupljeno 5. 9. 2022. 
  74. ^ „Počelo snimanje filma „Pukotina u ledu“ u režiji Maje Miloš”. Danas. 28. 1. 2022. Pristupljeno 5. 9. 2022. 
  75. ^ „Snima se film "Vera" - Jovana Stojiljković i Nikola Kojo kao srpski špijuni iz Drugog svetskog rata”. Radio-televizija Srbije. 13. 4. 2022. Pristupljeno 5. 9. 2022. 
  76. ^ Ćirić, Dejan (28. 10. 2022). „Istinita priča o srpskoj Mata Hari uskoro u bioskopima: Jovana Stojiljković u ulozi misteriozne špijunke (foto/video)”. 24sedam.rs. Pristupljeno 28. 10. 2022. 
  77. ^ Ćirić, Dejan (12. 12. 2022). „Jovana Stojiljković za 24sedam: Privatno sam daleko od tragičnog”. 24sedam.rs. Pristupljeno 12. 2. 2023. 
  78. ^ R, R. (20. 12. 2022). „U Ateljeu 212 premijera predstave „Revolt“ po drami slavne Alis Berč, u režiji Jovane Tomić: Poziv na žensku pobunu”. Danas. Pristupljeno 12. 2. 2023. 
  79. ^ „Zatvoreni Filmski susreti u Nišu uz nagrade i vatromet! (video)”. svetplus.com. 2. 9. 2023. Pristupljeno 15. 11. 2023. 
  80. ^ „Premijera predstave "Pazi vamo"”. Glas javnosti. Vesti.rs. 10. 12. 2010. Pristupljeno 4. 9. 2022. 
  81. ^ „Pazi vamo – Boško Buha”. Tiketklub.com. Pristupljeno 4. 9. 2022. 
  82. ^ „Studenti zagospodarili "Vukom"”. Ustanova kulture „Vuk Stefanović Karadžić“. Arhivirano iz originala 11. 10. 2012. g. Pristupljeno 4. 9. 2022. 
  83. ^ Godišnjak 34 2013, str. 82.
  84. ^ „Otelo”. Jugoslovensko dramsko pozorište. Pristupljeno 4. 9. 2022. 
  85. ^ Godišnjak 35 2014, str. 24.
  86. ^ Godišnjak 36 2015, str. 237.
  87. ^ „Rođendan gospodina Nušića”. Zvezdara teatar. Arhivirano iz originala 12. 4. 2014. g. Pristupljeno 4. 9. 2022. 
  88. ^ Godišnjak 36 2015, str. 82.
  89. ^ Godišnjak 37 2016, str. 73—74.
  90. ^ Godišnjak 37 2016, str. 68.
  91. ^ Godišnjak 37 2016, str. 68—69.
  92. ^ Godišnjak 38 2017, str. 69—70.
  93. ^ Godišnjak 38 2017, str. 27.
  94. ^ „Hamlet”. Jugoslovensko dramsko pozorište. Arhivirano iz originala 22. 11. 2017. g. Pristupljeno 20. 4. 2020. 
  95. ^ Godišnjak 39 2018, str. 27.
  96. ^ „Predstava “Detroit” -Atelje 212”. roditeljsrbija.com. Pristupljeno 4. 9. 2022. 
  97. ^ Godišnjak 39 2018, str. 62.
  98. ^ Godišnjak 40 2019, str. 63.
  99. ^ „Kralj Bejtanove”. Jugoslovensko dramsko pozorište. Pristupljeno 20. 4. 2020. 
  100. ^ Godišnjak 40 2019, str. 29—30.
  101. ^ „Pet života pretužnog Milutina”. Atelje 212. Arhivirano iz originala 09. 08. 2020. g. Pristupljeno 20. 4. 2020. 
  102. ^ Godišnjak 40 2019, str. 62—63.
  103. ^ „Homo Faber”. Atelje 212. Arhivirano iz originala 11. 12. 2019. g. Pristupljeno 20. 4. 2020. 
  104. ^ Godišnjak 41 2020, str. 56—57.
  105. ^ „Nečista krv”. Narodno pozorište u Beogradu. Pristupljeno 20. 4. 2020. 
  106. ^ Godišnjak 41 2020, str. 38.
  107. ^ „Beli bubrezi”. Atelje 212. Arhivirano iz originala 22. 09. 2020. g. Pristupljeno 20. 4. 2020. 
  108. ^ Godišnjak 42 2021, str. 52.
  109. ^ „Dabogda te majka rodila”. Atelje 212. Pristupljeno 4. 9. 2022. 
  110. ^ Godišnjak 43 2022, str. 50—51.
  111. ^ „Revolt”. Atelje 212. Pristupljeno 12. 2. 2023. 
  112. ^ „Oduševljena publika na premijeri predstave "Revolt": Od apsurda do ekstrema (foto)”. 24sedam.rs. 24. 12. 2022. Pristupljeno 12. 2. 2023. 
  113. ^ Dramski program (17. 2. 2019). „Radioteka - Meša Selimović: Djevojka crvene kose”. Radio Beograd 1. Radio-televizija Srbije. Pristupljeno 10. 12. 2023. 
  114. ^ a b v „Izveštaj o radu za školsku 2015/2016. godinu” (PDF). Univerzitet umetnosti u Beogradu. 1. 10. 2015. str. 87—89. Pristupljeno 30. 9. 2016. 
  115. ^ Godišnjak 37 2016, str. 246.
  116. ^ D, K. (29. 9. 2019). „Nagrada „Milena Dravić“ na festivalu FEDIS”. Danas. Pristupljeno 5. 9. 2022. 
  117. ^ „Glumica Jovana Stojiljković dobitnica Nagrade „Ružica Sokić” za ulogu Sofke u „Nečistoj krvi””. Narodno pozorište u Beogradu. 14. 12. 2019. Pristupljeno 5. 9. 2022. 
  118. ^ „Nagrade fondacije”. Fondacija Ružice Sokić. Pristupljeno 5. 9. 2022. 
  119. ^ „Glumici Jovani Stojiljković nagrada „Petar Banićević"”. Politika. 14. 1. 2022. Pristupljeno 16. 1. 2022. 
  120. ^ „Jovani Stojiljković "Srce Sarajeva" za ulogu srpske Mata Hari: Proglašene najbolje regionalne serije”. 24sedam.rs. 14. 8. 2023. Pristupljeno 15. 11. 2023. 
  121. ^ „Nagrade 58. Filmskih susreta u senci bojkota glumaca”. SEEcult.org. 1. 9. 2023. Pristupljeno 15. 11. 2023. 
  122. ^ „Nagrade FEDIS pripale Nemirnima, Milanu Mariću, Jovani Stojiljković”. Tanjug. Radio-televizija Vojvodine. 6. 10. 2023. Pristupljeno 15. 11. 2023. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јована_Стојиљковић&oldid=27674375”