Džon Kendru

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Džon Kendru
Ser Džon Kauderi Kendru
Lični podaci
Datum rođenja(1917-03-24)24. mart 1917.
Mesto rođenjaOksford, Engleska, Ujedinjeno Kraljevstvo
Datum smrti23. avgust 1997.(1997-08-23) (80 god.)
Mesto smrtiKembridž, Engleska, Ujedinjeno Kraljevstvo
ObrazovanjeKlifton Koledž
Naučni rad
Poljekristalografija
InstitucijaUniverzitet u Kembridžu
NagradeNobelova nagrada za hemiju (1962)

Ser Džon Kauderi Kendru, CBE FRS [1] (24. mart 1917 – 23. avgust 1997) je bio engleski biohemičar, kristalograf i naučni administrator. Kendru je 1962. godine podelio Nobelovu nagradu za hemiju sa Maksom Perucom, za njihov rad u Kevendiš laboratoriji na istraživanju strukture proteina koji sadrže hem.

Obrazovanje i mladost[uredi | uredi izvor]

Kendru je rođen u Oksfordu, kao sin Vilfrida Džordža Kendrua, <i>читача</i> klimatologije na Univerzitetu u Oksfordu, i Evelin Mej Grejem Sendburg, istoričarke umetnosti. Nakon pripremne škole u Oksfordu, školovao se na Klifton koledžu [2] u Bristolu, 1930–1936. Pohađao je Triniti koledž u Kembridžu 1936, kao glavni stipendista, a diplomirao je hemiju 1939. Proveo je prve mesece Drugog svetskog rata istražujući kinetiku reakcije, a zatim je postao član istraživačke ustanove Ministarstva vazduhoplovstva, radeći na radaru. Godine 1940. počeo je da se bavi operativnim istraživanjem u štabu Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva; postavljen za komandanta eskadrile 17. septembra 1941, postavljen je za počasnog komandanta krila 8. juna 1944, a prekinuo svoje dužnosti 5. juna 1945. Doktorirao je posle rata, 1949. godine. [3]

Istraživanje i karijera[uredi | uredi izvor]

Tokom ratnih godina, sve više se interesovao za biohemijske probleme, te je odlučio da radi na strukturi proteina.

Kristalografija[uredi | uredi izvor]

1945. prišao je Maksu Perucu u Kevendiš laboratoriji u Kembridžu. Džozef Barkroft, respiratorni fiziolog, predložio je da bi mogao da napravi uporednu kristalografsku studiju proteina hemoglobina odraslih i fetusa ovaca, i on je započeo taj posao.

Godine 1947. postao je član koledža Piterhausa pri Kembridžu, a Savet za medicinska istraživanja (MRC) je kreirao istraživačku jedinicu za proučavanje molekularne strukture bioloških sistema, pod upravom ser Lorensa Braga.[traži se izvor] Godine 1954. postao je Čitač u Dejvi-Faradej laboratoriji Kraljevskog instituta u Londonu.

Kristalna struktura mioglobina[uredi | uredi izvor]

Džon Kendru sa modelom mioglobina u progresu. Autorska prava Laboratorije za molekularnu biologiju u Kembridžu, Engleska.

Kendru je 1962. godine podelio Nobelovu nagradu za hemiju sa Maksom Perucom za određivanje prvih atomskih struktura proteina pomoću rendgenske kristalografije. Njihov rad je obavljen u sadašnjoj MRC Laboratoriji za molekularnu biologiju u Kembridžu. Kendru je odredio strukturu proteina mioglobina koji skladišti kiseonik u mišićnim ćelijama. [4] U subotu, 20. oktobra 1962. godine, dodela Nobelovih nagrada Džonu Kendru i Maksu Perucu, kao i Kriku, Votsonu i Vilkinsu je satirizovana u kratkom skeču u TV programu Bi-Bi-Sija That Was the Week That Was sa Nobelovim nagradama nazvanim „Bazeni mira Alfreda Nobela“.

1947. MRC je odlučio da napravi istraživačku jedinicu za proučavanje molekularne strukture bioloških sistema. Prvobitne studije su bile o strukturi ovčjeg hemoglobina, ali kada je ovaj rad napredovao koliko je to bilo moguće koristeći resurse koji su tada bili dostupni, Kendru se upustio u proučavanje mioglobina, molekula koji je samo četvrtina veličine molekula hemoglobina. Njegov početni izvor sirovine bilo je konjsko srce, ali tako dobijeni kristali su bili premali za rendgensku analizu. Kendru je shvatio da tkivo sisara koji čuva kiseonik može da ponudi bolju perspektivu, a slučajni susret doveo je do toga da je kupio veliki komad kitovog mesa iz Perua. Mioglobin kitova je dao velike kristale sa čistim uzorcima difrakcije rendgenskih zraka. [4] Međutim, problem je i dalje ostao nepremostiv, sve dok 1953. Maks Peruc nije otkrio da se fazni problem u analizi difrakcionih obrazaca može rešiti višestrukom izomorfnom zamenom — poređenjem uzoraka iz nekoliko kristala; jedan iz prirodnog proteina, i drugih koji su bili natopljeni rastvorima teških metala i imali su metalne jone uvedene na različitim dobro definisanim pozicijama. Mapa elektronske gustine pri rezoluciji od 6 angstroma (0,6 nanometara) dobijena je do 1957. godine, a do 1959. atomski model je mogao biti napravljen pri rezoluciji 2 angstroma (0,2 nm). [5]

Kasnija karijera[uredi | uredi izvor]

Godine 1963, Kendru je postao jedan od osnivača Evropske organizacije za molekularnu biologiju; takođe je osnovao i bio dugi niz godina glavni i odgovorni urednik časopisa Journal of Molecular Biology. Postao je član Američkog društva bioloških hemičara 1967. i počasni član Međunarodne akademije nauka u Minhenu. Godine 1974. uspeo je da ubedi vlade da osnuju Evropsku laboratoriju za molekularnu biologiju (EMBL) u Hajdelbergu i postao njen prvi direktor. Proglašen je vitezom 1974. [1] Od 1974. do 1979. bio je poverenik Britanskog muzeja, a od 1974. do 1988. bio je sukcesivno generalni sekretar, potpredsednik i predsednik Međunarodnog saveta naučnih unija.

Nakon penzionisanja iz EMBL-a, Kendruje postao predsednik St John's College-a na Univerzitetu u Oksfordu, na kojoj je funkciji bio od 1981. do 1987. godine. U svom testamentu je odredio svoje zaveštanje koledžu St John's za studente iz nauke i muzike, iz zemalja u razvoju. Četvorougao Kendru na koledžu Sent Džon u Oksfordu, zvanično otvoren 16. oktobra 2010, nazvan je po njemu. [6]

Kendru je bio oženjen bivšom Elizabetom Džarvi (rođenom Gorvin) od 1948. do 1956. godine. Njihov brak se završio razvodom. Kendru je kasnije bio partner umetnice Rut Haris. [1] Nije ostavio potomstvo. [7]

Biografiju Džona Kendrua, pod nazivom Mesto u istoriji: biografija Džona K. Kendrua, autora Pola M. Vasarmana, objavio je Oksfordski univerzitet u martu 2020.  

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Holmes, K. C. (2001). „Sir John Cowdery Kendrew. 24 March 1917 - 23 August 1997: Elected F.R.S. 1960”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society. 47: 311—332. PMID 15124647. doi:10.1098/rsbm.2001.0018 Slobodan pristup. 
  2. ^ "Clifton College Register" Muirhead, J.A.O. p462: Bristol; J.W Arrowsmith for Old Cliftonian Society; April, 1948
  3. ^ Kendrew, John Cowdery (1949). X-ray studies of certain crystalline proteins : the crystal structure of foetal and adult sheep haemoglobins and of horse myoglobin (Teza). University of Cambridge. 
  4. ^ a b Stoddart, Charlotte (1. 3. 2022). „Structural biology: How proteins got their close-up”. Knowable Magazine. doi:10.1146/knowable-022822-1 Slobodan pristup. Pristupljeno 25. 3. 2022. 
  5. ^ Kendrew, JC; Dickerson, RE; Strandberg, BE; et al. (februar 1960). „Structure of myoglobin: A three-dimensional Fourier synthesis at 2 A. resolution.”. Nature. 185 (4711): 422—7. Bibcode:1960Natur.185..422K. PMID 18990802. doi:10.1038/185422a0. 
  6. ^ „The 21st Century: Kendrew Quadrangle”. St John's College, Oxford. 2020. Pristupljeno 2. 6. 2020. 
  7. ^ Wolfgang Saxon (1997-08-30). „John C. Kendrew Dies at 80; Biochemist Won Nobel in '62”. The New York Times. Pristupljeno 2020-06-02. 

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

  • John C. Kendrew on Nobelprize.org
  • Džon Kendru na sajtu NPG (jezik: engleski) Uredi na Vikipodacima
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џон_Кендру&oldid=27417922”