Bora Mikin

bora mikin
Bora Mikin
Lični podaci
Datum rođenja	1909.
Mesto rođenja	Melenci, kod V. Bečkereka, Austrougarska
Datum smrti	26. novembar 1942.(1942-11-26) (32/33 god.)
Mesto smrti	Aradac, kod Velikog Bečkereka, okupirani Banat
Delovanje
Član KPJ od	1936.
Učešće u ratovima	Narodnooslobodilačka borba
Heroj
Narodni heroj od	7. jula 1953.

Bora Mikin (Melenci, kod Velikog Bečkereka, 1909 – Aradac, kod Velikog Bečkereka, 26. novembar 1942) bio je učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija

Rođen je 1909. godine u selu Melencima, kod Velikog Bečkereka. Poticao je iz imućne zemljoradničke porodice. Njegov otac Dušan imao je 25 jutara zemlje i želeo je da njegov sin nasledi to imanje i da sa bavi poljoprivredom. Iako je imao sredstava za dalje školovanje, Bora je po očevoj želji, posle osnovne škole, ostao kući i sa ocem se bavio poljoprivredom.

Sredina u kojoj je Bora živeo i radio, veoma je uticala na njega i njegova opredeljenja. Melenci su imali razvijene socijalističke organizacije, još u vreme Austrougarske, a nekoliko Melenčana je učestvovalo u Oktobarskoj revoluciji u Rusiji. Godine 1920. godine partijska organizacija u Melencima je brojala 623 člana, a posle zabrane rada KPJ ona je nastavila da radi u ilegali, samo sa manjim brojem članova. Družeći se sa revolucionarnom omladinom, Bora je 1936. godine postao član Komunističke partije Jugoslavije (KPJ). Ovo se nije dopalo Borinom ocu, pa su se oni razišli i Bora je napustio očevo imanje i potom radio kao sluga kod bogatih melenačkih gazda.

Zbog svog postupka – napuštanja imanja, iako je poticao iz bogatije kuće, Bora je vrlo brzo stekao simpatije poljoprivrednih radnika i ubrzo postao njihov sindikalni vođa. U ovom kraju je postojao jak sindikalni pokret poljoprivrednih radnika, koji je delovao u okviru Ujedinjenih radaničkog sindikalnog saveza (URSS). Melenačka sindikalna organizacija, na čijem se čelu nalazio Bora, okupljala je oko osamsto poljoprivrednih radnika – bezemljaša, siromašnih radnika, zanatlija i omladinaca. On je organizovao nekoliko uspešnih štrajkova tražeći bolje uslove rada, veće zarade i kraće radno vreme. U tim akcijama stekao je veliku popularnost, među stanovnicima Melenaca i okoline.

Septembra 1939. godine, bio je pozvan u rezervni sastav Četvrtog konjičkog puka u Vršcu. Tokom boravka u rezervi, održavao je vezu sa partijskom organizacijom u Melencima, pa je među vojnike donosio i delio im komunističke letke. Zbog toga je bio uhapšen i izveden pred vojni sud. Bio je osuđen na godinu dana zatvora i lišen svih građanskih prava.

Po povratku iz zatvora preuzeo je dužnost sekretara partijske organizacije u Melencima. Na toj dužnosti ga je zatekao i početak Aprilskog rata, 1941. godine. Pošto je bio lišen građanskih prava, nije bio pozvan u vojsku nakon mobilizacije. Uprkos tome, po direktivi KPJ, organizoavao je u Melencima grupu mešatana i sa njima pošao u dobrovoljce. Usled brzog napretka oružanih snaga Vermahta u Jugoslaviju, Borina grupa nije ni uspela da stigne do neke jedinice Jugoslovenske vojske, a već je bila zarobljena od Nemaca. Iz sabirnog logora za zarobljene jugoslovenske vojnike, Bora je uspeo da pobegene i vratio se kući.

U toku maja 1941. godine Bora je postao član Sreskog komiteta KPJ za Petrovgrad i aktivno se uključio na organizovanju Narodnooslobodilačkog pokreta (NOP) i pripremi oružanog ustanka. Bio je uključen u Sreski vojni komitet i postavljen za komandanta Mesnog vojnog komiteta. Aktivno je radio na sakupljanju oružja, municije i druge vojne opreme, kao i formiranju vojnih desetina i diverzantskih grupa. S obzirom na veliki broj članova KPJ u selima Melenci i Kumane, ovde su stvorene najjače oružane grupe u Banatu.

S grupom svojih drugova, povukao se u ilegalu i time izbegao masovna hapšenja komunista nakon 22. juna 1941. godine. Bio je jedini član Sreskog komiteta KPJ za Petrovgrad, koji je izbegao hapšenje. U toku jula učestvovao je na Okružnom savetovanju u Petrovgradu, na kome je doneta odluka o dizanju ustanka i formiranju partizanskih odreda i njihovih štabova. Na ovom savetovanju je bio izabran za komandanta Sreskog partizanskog štaba, a za političkog komesara je bio izabran Vladimir Kolarov Koča. Pošto je bilo odlučeno da se u petrovgradskom srezu formiraju tri partizanska odreda, Bora je preuzeo zadatak da formira Melenački partizanski odred.

Sredinom jula 1941. godine, u okolini Melenaca formiran je Melenački partizanski odred, a Bora je bio postavljen za njegovog prvog komandanta. izabran je Bora Mikin. U toku jula ovaj Odred je izveo nekoliko akcija, od kojih je najznačajnija bila napad na žandarmerijsku kasarnu i opštinu u Melencima. Ovom akcijom lično je rukovodio Bora. Početkom avgusta, Melenački i Kumanački odred su bili objedinjeni u zajednički Kumanačko-melenački partizanski odred, za čijeg je komandanta bio određen Bora. Ovaj odred izvršio je niz uspešnih akcija protiv neprijatelja.

U drugoj polovini septembra, formiran je Štab sjedinjenih severnobanatskih odreda koji je okupio gotovo sve partizanske snage severnog Banata, a Bora je postao njegov komandant. Ovaj Štab organizovao je uspele akcije na rumunske karaule, velika slagališta konoplje kod Srpske Crnje i Bašaida i napad na žandamerijsku kasarnu u Bašaidu. U svim ovim akcijama učestvovao je i Bora.

Od jeseni 1941. godine, kada je usledila stagnacija oslobodilačke borbe u Banatu, Bora je bio član Okružnog komiteta KPJ za severni Banat. U veoma teškim uslovima ilegalnog života i rada, Bora je obilazio preostale partijske organizacije. Iako je policija uporno tragala za njim, Bora je svuda bio dobro primljen i zaštićen. U leto 1942. godine uspeo je da obnovi Sreski komitet KPJ za Banatsko Karađorđevo i da ponovo formira Karađorđevačko-aleksandrovački partizanski odred. Takođe uspeo je i da reorganizuje Melenački partizanski odred.

Izdajom jednog saradnika Naradnooslobodilačkog pokreta, policija je uspela da otkrije Borino sklonište u Aradacu, kod Velikog Bečkereka i pripremi mu zasedu 26. novembra 1942. godine. U zasedi su se tada nalazila tri odabrana agenta i kada je Bora naišao oni su se iznenada sručili na njega. Bora je uspeo da im pruži otpor i rani jednog od agenata. Potom je pokušao da aktivira bombu, ali su ga druga dva agenta u tom trenutku ubila.

Ukazom predsednika FNR Jugoslavije Josipa Broza Tita 7. jula 1953. proglašen je za narodnog heroja.

Literatura

• Zbornik narodnih heroja Jugoslavije. Beograd: Omladina. 1957.  COBISS.SR 50964999
• Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982.  COBISS.SR 48700167