Vladislav IV Vasa

Vladislav IV Vasa
Vladislav IV Vasa, rad Rubensa
Lični podaci
Datum rođenja	(1595-06-09)9. jun 1595.
Mesto rođenja	Lobžov, Kraljevstvo Poljska
Datum smrti	20. maj 1648.(1648-05-20) (52 god.)
Mesto smrti	Merkin, Veliko vojvodstvo Litvanija
Porodica
Supružnik	Cecilija Renata od Austrije, Marie Louise Gonzaga
Potomstvo	Sigismund Casimir of Poland, Maria Anna Izabela Wazówna, Władysław Konstanty Vasa
Roditelji	Sigismund III Vasa Ana od Austrije
Dinastija	Vasa
Kralj Poljske
Prethodnik	Sigismund III Vasa
Naslednik	Jan II Kazimir u Kraljevini Poljskoj, Mihail I Fjodorovič u Ruskom carstvu

Vladislav IV Vasa (polj. Władysław IV Vasa; 9. jun 1595 — 20. maj 1648) je bio kralj Poljsko-litvanske unije od 1632. do 1648. Sin je Sigmunda III Vase. Bio je izabran 1610. i za cara Rusije, ali zbog očeva protivljenja nikad nije preuzeo tron. Nazivao se veliki knez Moskve do 1634. Vladislav je uspešno sprečio da Poljska postane jače uključena u Tridesetogodišnji rat. Bio je uspešan u odbrani Poljske od stranih invazija. Podržavao je versku toleranciju i sprovodio je vojne reforme.

Njegova smrt označava kraj Poljskog zlatnog doba. Napetosti i sukobi koje Vladislav nije rešio doveli su odmah nakon njegove smrti do velikoga kozačkoga ustanka 1648. pod vođstvom Bogdana Hmeljnickoga. Pripadao je redu Zlatnog runa.

Njegov otac

Njegov otac Sigismund III Vasa je bio unuk Gustava I od Švedske. Sigismund je bio kralj Švedske od 1592. do 1599, kada ga je svrgao Karl IX od Švedske. To je dovelo do stalnoga spora, pa su poljski kraljevi iz dinastije Vasa polagali pravo na švedski tron. Zbog toga je došlo do Poljsko-švedskog rata 1600. do 1629. Poljska i Švedska su bile i na suprotnim stranama tokom Tridesetogodišnjeg rata (1618—1648), ali u tom ratu Poljska je relativno malo učestvovala.

Izabran za cara Rusije bez stvarne vlasti

Mladi Vladislav

Nakon smrti Borisa Godunova u Rusiji usledilo je vreme nemira (Smutna vremena). Kada je imao petnaest godina boljari su ga 1610. izabrali za cara Rusije. Njegov izbor predstavljao je deo neuspešnog Sigismundova plana da zauzme Rusiju i da pravoslavno stanovništvo prekrsti u katoličku veru. Vladislav nikada nije faktički vladao Rusijom. Imao je samo privremenu poodršku dela boljara, a u Rusiji su se nastavili unutrašnji sukobi. Titulu bez vlasti držao je do 1634.

Prestolonaslednik Poljske

Pre nego što je postao kralj Poljske učestvovao je u brojnim pohodima, uključujući i one protiv Rusa 1617—1618. i Šveđana 1626—1629. Učestvovao je u bici kod Hoćima 1621. protiv Turaka. Za to vreme, a i tokom putovanja u Evropi 1624—1625 izučio je veštinu ratovanja. Kada je postao kralj vojna pitanja su postala veoma značajna za njega. Iako nije bio vojni genije nadmašivao je čuvenog hetmana Stanislava Konjecpolskog. Vladislav je bio poznat kao vešt vojni zapovednik.

Kralj

Izgleda da u početku nije želeo dublje odnose sa Habzburgovcima. Obećao je 1633. jednak postupak i prema protestantima i prema pravoslavnima, a katolika Albrihta Stanislava Radzivila je prisilio da supotpiše taj dokument preteći da će predati neke ključne položaje protestantima. Kalvinistu Kšištofa Radzivila imenovao je za velikoga hetmana od Litvanije. Kada je protestantsko plemstvo blokiralo njegov pokušaj da povede rat protiv Švedske 1635. obnovio je savez sa Habzburgovcima.

Dva puta se ženio. Tražio je 1634. papu Urbana VIII da dozvoli da se oženi protestantskom princezom. Papa je brzo odbio taj zahtev, a Vladislav se našao uvređen. Iste godine slao je izaslanstvo u tajnu misiju u Englesku da bi se sa engleskim kraljem razmotrila ženidba i obnova poljske flote. Biskupi su se suprotstavljali. Pokušao je da se oženi ćerkom „zimskog kralja“ Fridriha V Palatinskog, ali i tu je došlo do protivljenja, pa je odlučio da se okrene Habzburgovcima.

Oženio se 1637. nadvojvotkinjom Cecilijom Renatom od Austrije, ćerkom Ferdinanda II, cara Svetog rimskog carstva. Nakon Cecilijine smrti 1643. oženio se francuskom princezom Marijom Gonzagom od Nevera, ćerkom Karla I od Gonzage. Nije imao naslednika. Umro je 1648, a nasledio ga je brat Jan II Kazimir.

Ratovi

Kada mu je umro otac 1632. nasledio je poljski tron. Ruski car Mihajlo Romanov je nameravao da iskoristi pomutnju pa je napao Poljsku. Oko 34.500 ruskih vojnika je prešlo granicu u oktobru 1632. i opsedali su Smolensk, koji je bio u poljskim rukama od 1618. Smolenski rat je trajao od 1632. do 1634. Vladislav je uspeo da razbije opsadu Smolenska 1633, i posle toga je opkolio rusku vojsku, koja se predala 1. marta 1634. Zaključili su Sporazum u Poljanovu, po kome su granice ostale kao pre rata. Rusija je platila 20.000 rubalja, da bi se Vladislav odrekao ruskog trona i da bi Rusiji vratio carske oznake. Za vreme toga pohoda Vladislav je započeo sa modernizacijom vojske, sa posebnim naglaskom na modernu pešadiju i artiljeriju, Pokušao je da stvori i mornaricu, koja bi osiguravala deo Baltičkog mora, ali taj plan nikad nije sproveden.

Nakon i tokom Smolenskog rata Poljskoj je zapretio novi rat sa Osmanskim carstvom. Za vreme rata sa Turcima 1633—1634 Vladislav je prisilio Turke da potpišu mir. Dogovor je bio da se taustave napadi Tatara i da se deli suverenitet nad Moldavijom i Vlaškom. Švedska je bila oslabljena u Tridesetogodišnjem ratu, pa je 1635. potpisala primirje teritorijalno povoljno za Poljsku. Vladislav nije mogao da nađe načina da se domogne švedske krune, koju je držao i izgubio njegov otac.

Verska i unutrašnja politika

Bio je tolerantan prema protestantima i nije sprovodio agresivnu politiku kontrareformacije. Često je jednu veru usmeravo protiv druge, da bi očuvao svoju vlast. Nije uspeo da reši konflikte koji su proizašli iz pokušaja unijaćenja pravoslavnih i stvaranja unijatske crkve Brestovskom unijom. To je posle njegove smrti dovelo do kozačkog ustanka pod vođstvom Bogdana Hmeljnickog.

Koristio je titulu kralja Švedske, iako nikad nije imao kontrolu nad Švedskom. U unutrašnjoj politici pokušao je da ojača monarhiju, ali šljahta mu nije dozvoljavala, jer je nastojala da očuva svoju nezavisnost i demokratsku moć. Imao je stalne probleme sa sejmom, koji je ograničavao kraljevu moć. Šljahta je kraljeve ratne planove uglavnom smatrala kraljevim pokušajem da ojača svoj položaj tokom rata. Zbog toga se šljahta uglavnom suprostavljala kraljevim ratnim ambicijama. Često mu nisu odobravali sredstva potrebna za rat.

Porodično stablo

16. Erik Johanson

8. Gustav Vasa

17. Sesilija Monsdoter

4. Juan III Švedski

18. Erik Abrahamsson Leijonhufvud

9. Margaret Lejonhufvud

19. Ebba Eriksdotter Vasa

2. Sigismund III Vasa

20. Kazimir IV

10. Žigmund Poljski

21. Elizabeta Habzburška

5. Katarina Jagelonska

22. Đan Galeaco Sforca

11. Bona Sforca

23. Izabela Napuljska

1. Vladislav IV Vasa

24. Filip I od Kastilje

12. Ferdinand I, car Svetog rimskog carstva

25. Huana od Kastilje

6. Karl II Štajerski

26. Vladislav II Jagelonac Mlađi

13. Ana od Češke i Ugarske

27. Ana od Foa-Kandala

3. Anne of Austria, Queen of Poland

28. Vilhelm IV, vojvoda Bavarske

14. Albert V Bavarski

29. Marija od Baden-Šponhajma

7. Marija Ana od Bavarske

30. Ferdinand I, car Svetog rimskog carstva

15. Ana od Austrije

31. Ana od Češke i Ugarske

Literatura

• Władysław Czapliński, Na Dworze Króla Władysława IV (At the Court of King Władysław IV), 1959.
• Władysław Czapliński, Władysława IV i jego czasy (Władysław IV and His Times), 1974.
• Poczet Królów i Książąt Polskich (The Kings and Dukes of Poland). 1980. ISBN 978-83-07-00234-7.
• Jelačić, Aleksej (1929). Istorija Rusije. Beograd: Srpska književna zadruga. 
• Miljukov, Pavel (1939). Istorija Rusije. Beograd: Narodna kultura. 

Spoljašnje veze

• Vasa's genealogy
• Władysław's biography
• Short bio and longer generaology
• Timeline of Władysław's life
• Quotes about Władysław