Komnini

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Komnini su bili vladarska dinastija iz redova vojnog plemstva koja je upravljala Vizantijom u dva navrata:

Početku njihove vladavine prethodili su višedecenijski građanski ratovi i kobna 1071. godina. Vladari Komnina nisu zaustavili feudalizam, nego su upravo time ojačali vojne snage. Feudalni posedi su se nazivali pronije. Pronija su posed koji ratnik (vitez), dobije kao nagradu zbog vršenja vojne službe. Kada ratnik nije u stanju da nastavi da ratuje (kada ostari), pronija mu se oduzima. Pronije su obezbedile vladaru stalan broj vojnika. Nasledila ih je dinastija Anđela.

Posle propasti dinastije, gruzijska princeza Rusudan, sestra carice Tamare, odvela je sinove Aleksija i Davida sa sobom na istok. Nakon pada Carigrada 1204., Aleksije i David su zauzeli crnomorsku obalu Male Azije uz gruzijsku pomoć i osnovali Trapezuntsko carstvo.

Dinastija Komnina (pl. Komnin; grč. Κομνηνος, pl. Κομνηνοι, [komniˈni]), latinizovana kao Komnin (pl. Komneni), bila je vizantijska grčka plemićka porodica koja je vladala Vizantijskim carstvom u 11. i 12. veku. Prvi vldar iz porodice Komnina je, car Isak I Komnin, vladao je od 1057. do 1059. Porodica se vratila na vlast pod carem Aleksijem I Komninom 1081. godine. Dinastija Komnin vladaće Vizantijskim carstvom naredne 104 godine, poslednji vladar iz dinastije Komnin, bio je car Andronik I Komnin, njegova vladavina se završila 1185. godine. U 13. veku, članovi dinastije su osnovali i vladali Trapezuntskim carstvom, vizantijskom državom nastalom nakon Prvog pada Vizantije, Trapezuntskim carstvom dinastija Komnin vlada od 1204. do 1461. godine.[1] U to vreme, oni su se obično nazivali Veliki Komnini (Μεγαλοκομνηνοι, Megalokomnin), prezime koje su zvanično usvojili i koristili car Đorđe Komnin i njegovi naslednici. Članovi dinastije Komnin stupali su u brakove sa drugim plemićkim porodicama, posebno sa porodicom: Duka, Anđel i Paleolog, prezime Komnina se pojavljuje među većinom velikih plemićkih kuća kasnovizantijskog sveta.

Koreni[uredi | uredi izvor]

Vizantijski istoričar iz 11. veka Mihailo Psel izvestio je da porodica Komnina potiče iz sela Komni u Trakiji—obično se poistovećuje sa „Komninskim poljima“ (Κομνηνης λειμωνας) koje je u 14. veku pominjao car - pisac Jovan VI Kantakuzin, moderni pogled na koji je uobičajeno prihvaćen.[2][3] Prvi poznati član porodice, Manojlo Erotik Komnin, stekao je velika imanja u Kastamonu u Paflagoniji, koja je postala uporište porodice u 11. veku.[4][5] Porodica se tako brzo povezivala sa moćnom i prestižnom vojnom aristokratijom (dinatojima) Male Azije, tako da je, uprkos tome što je došla iz Trakije, počela da se smatra „istočnom“.[6]

Francuski naučnik iz 17. veka du Kanž je sugerisao da je porodica poticala od rimske plemićke porodice koja je došla sa carem Konstantinom I Velikim u Konstantinopolj, ali iako su takve mitske genealogije bile uobičajene — i zaista je potvrđeno blisko srodstvo sa porodicom Duka — potpuno odsustvo bilo kakve potvrde u vizantijskim izvorima osporava Du Kanžov stav.[7] Rumunski istoričar Đorđe Murnu je 1924. godine sugerisao da su Komnini bili arumunskog porekla, ali je i ovo mišljenje sada odbačeno.[8] Savremeni naučnici smatraju da je porodica u potpunosti bila grčkog porekla.[9]

Manojlo Erotik Komnin je bio otac cara Isaka I Komnina (1057–1059)[10] i deda, preko Isakovog mlađeg brata Jovana Komnina, cara Aleksija I Komnina (1081–1118).[11]

Osnivanje dinastije[uredi | uredi izvor]

Car Isak I Komnin, stratopedarh Istoka u vreme vladavine cara Mihaila VI, osnovao je dinastiju vizantijskih careva Komnina. Godine 1057. Isak je izvršio državni udar protiv cara Mihaila VI i bio je proglašen za cara. Iako je njegova vladavina trajala samo do 1059. godine, kada su njegovi dvorjani izvršili pritisak na njega da abdicira i zamonaši se, car Isak I je pokrenuo mnoge korisne reforme. Dinastija se vratila na presto stupanjem cara Aleksija I Komnina, sinovca cara Isaka I, 1081. godine. Do tog vremena, izgleda da su potomci svih prethodnih dinastija Vizantije nestali iz carstva, kao što su važne porodice Sklir i Argir. Potomci tih careva živeli su u inostranstvu, oženivši se u kraljevske porodice Gruzije, Rusije, Francuske, Persije, Italije, Nemačke, Poljske, Bugarske, Ugarske i Srbije; to je porodici Komnin olakšalo stupanje na presto.

Po njihovom usponu na presto, Komnini su stupili u brak sa prethodnom dinastijom Duka: car Aleksije I se oženio Irinom Duka, unukom cara Konstantina X Duke, koji je nasledio cara Isaka I 1059. godine. Nakon toga, kombinovani klan se često nazivao Komninoduka i nekoliko pojedinaca je koristilo oba prezimena zajedno.[12] Iz ovog šireg klana poteklo je nekoliko porodica, poput Paleologa, Anđela, Vataca i Laskarisa. Najmlađa ćerka cara Aleksija I i carice Irine, Teodora obezbedila je budući uspeh porodici Anđel udajom za Konstantina Anđela: Teodorini unuci su postali carevi Isak II Anđel (vladao 1185–1195 i 1203–1204) i Aleksije III Anđel (vladao 1195–1200).

Vladari iz dinastije Komnina[uredi | uredi izvor]

Pod carem Aleksijem I i njegovim naslednicima, Carstvo je bilo prilično prosperitetno i stabilno. Car Aleksije I je premestio carsku palatu u deo Carigrada - Vlaherna. Veći deo Anadolije su osvojili o Turci Seldžuci, neposredno pre Aleksijevog dolaska na presto. U vreme vladavine car Aleksije I je krstaška vojska koja je krenula u Prvi krstaški rat prošla je kroz vizantijsku teritoriju, nakon čega dolazi do uspostavljanja krstaških država na istoku. Dinastija Komnina bila je veoma uključena u krstaške poslove, a takođe je bila u braku sa vladarskim porodicama Kneževine Antiohije i Jerusalimskog kraljevstva - Teodora Komnin, bratanica cara Manojla I Komnina, udala se za kralja Balduina III Jerusalimskog, a Marija, rođaka cara Manojla I, udala se za kralja Amalrika I Jerusalimskog.

Zanimljivo je da je car Aleksije I vladao 37 godina, a njegov sin car Jovan II vladao je 25, nakon što je otkrio zaveru protiv njega od strane njegove sestre, princeze - hroničarke Ane Komnine. Jovanov sin car Manojlo I vladao je još 37 godina.

Dinastija Komnina proizvela je niz kadetskih grana. Kako carsko nasleđivanje nije bila po određenom redosledu, već je zavisilo od lične moći i želja nečijeg prethodnika, u roku od nekoliko generacija nekoliko rođaka je bilo u stanju da se predstavi kao pretendent na presto. Posle vladavine cara Manojla I, dinastija Komnina je morala da se suoči sa nekoliko dvorskih zavera kao i mnogi njeni prethodnici (a različiti pretendenti unutar porodice tražili su vlast i često uspevali da zbace prethodnog rođaka); car Aleksije II, prvi Komnin koji se uzdigao kao maloletan, vladao je tri godine, a njegov naslednik car Andronik I je vladao dve, zbačen je od strane porodice Anđel pod carem Isakom II koga je svrgnuo i oslepeo njegov rođeni brat car Aleksije III. Anđele je zbacio Aleksije V Duka Murzufl, rođak porodice Duka, tokom Četvrtog krstaškog rata 1204. godine.

Kadetske grane[uredi | uredi izvor]

Nekoliko nedelja pre okupacije Konstantinopolja od strane krstaša 1204. godine, jedan ogranak Komnina pobegao je nazad u svoju postojbinu u Paflagoniju, duž istočnog Crnog mora i njegovog zaleđa u Pontskim Alpima, gde su osnovali Trapezuntsko carstvo. Njihov prvi „car“, po imenu car Aleksije I, bio je unuk cara Andronika I.[13] Ovi carevi – Veliki Komnini (Megalo Komnini na grčkom) kako su bili poznati – vladali su u Trapezuntu više od 250 godina, sve do 1461. godine, kada je cara Davida Komnina porazio i pogubio osmanski sultan Mehmed II.[14] Sam sultan Mehmed II je tvrdio da potiče od porodice Komnin preko Jovana Čelebi Komnina. Trapezutinska grana dinastije Komnina takođe je nosila ime Aksuh kao potomkci Jovana Aksuha, vizantijskog plemića i ministra vizantijske dinastije Komnina. Za princezu iz Trapezuntske grane se kaže da je bila majka princa Jahje (rođenog 1585), [potreban je citat] koji je navodno postao hrišćanin, ali je proveo veći deo svog života pokušavajući da dobije otomanski presto.

Druga grana porodice, potomci Konstantina Anđela i Teodore Komnin (ćerke cara Aleksija I, osnovala je Epirsku despotovinu 1204. godine, pod Mihailom I Komninom Dukom, praunukom cara Aleksija I. Ova grana je preuzela prezimena Komnin i Duka i kao takva poznata je u savremenoj nauci. Helena Dukaina Komnine, dete tog ogranka porodice, udala se za Gija I de la Roša i tako ujedinila kuće Komnina i de la Roša, a članovi porodice Komnina su na kraju postali vojvode Atine.

Jedan odmetnuti član porodice, takođe po imenu Isak Komnin, uspostavio je zasebno „carstvo“ na Kipru 1184. godine, koje je trajalo do 1191. godine, kada mu je ostrvo oduzeo kralj Ričard I Lavlje Srce tokom Trećeg krstaškog rata. Njegova ćerka, zvana Kiparska devojka, udala se za Tjerija od Flandrije tokom Četvrtog krstaškog rata i pokušala da preuzme pravo na ostrvo.

Kada je Vizantijsko carstvo obnovljeno 1261. godine u Konstantinopolju, njime je vladala porodica blisko povezana sa Komninima, Paleolozi. Paleolozi su vladali sve do pada Carigrada pod Turke 1453. godine.

Često se smatra da je poslednji potomak dinastije bio Jovan Komnin Molivdos,[15] istaknuti osmanski grčki naučnik i lekar, koji je postao mitropolit episkop Side i Driste, i umro je 1719. godine.

Godine 1782, poznati grčki korzikanski plemić Demetrio Stefanopoli je dobio patent od kralja Luja XVI od Francuske kojim ga je priznao kao potomka i naslednika careva Trapezunta.[16]

Srodnici Komnina u Zapadnoj Evropi[uredi | uredi izvor]

Irina Anđel, ćerka cara Isaka II Anđela, a time i potomak cara Aleksija I Komnina, udala se za Filipa Švapskog (1177–1208), kralja Nemačke. Od ove bračne zajednice mnoge kraljevske i aristokratske porodice zapadne Evrope mogu pratiti liniju porekla.[17]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Chisholm, Hugh, ed. (1911). "Comnenus" . Encyclopædia Britannica. Vol. 6 (11th ed.). Cambridge University Press. p. 793.
  2. ^ Varzos 1984a, str. 25.
  3. ^ Varzos 1984a, str. 25–26.
  4. ^ Varzos 1984a, str. 26(note 8).
  5. ^ ODB, "Komnenos" (A. Kazhdan), pp. 1143–1144.
  6. ^ Varzos 1984a, str. 26(note 8).
  7. ^ Varzos 1984a, str. 26
  8. ^ Varzos 1984a, str. 26.
  9. ^ Varzos 1984a, str. 26.
  10. ^ Varzos 1984a, str. 39, 41
  11. ^ Varzos 1984a, str. 39, 49, 52.
  12. ^ Varzos 1984a, str. 27.
  13. ^ A. A. Vasiliev, "The Foundation of the Empire of Trebizond (1204-1222)", Speculum, 11 (1936), pp. 3-37
  14. ^ Discussed by Ruth Macrides, "What's in the name 'Megas Komnenos'?" Archeion Pontou, 35 (1979), pp. 236-245
  15. ^ Varzos 1984a, str. 32.
  16. ^ Rousseau, Hervé (1966). „La Duchesse d'Abrantès, Napoléon et les Comnène”. Revue des Deux Mondes (1829-1971): 44—52. JSTOR 44592112. .
  17. ^ Bruno W. Häuptli (2007). "IRENE (Angelou) von Byzanz". In Bautz, Traugott (ed.). Biographisch-Bibliographisches Kirchenlexikon (BBKL) (in German). Vol. 28. Nordhausen: Bautz. cols. 858–862. Bautz, Friedrich Wilhelm; Bautz, Traugott (2007). Biographisch-bibliographisches Kirchenlexikon. Bautz. ISBN 978-3-88309-413-7. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Cameron, Averil (Ed.) (2003) Fifty Years of Prosopography: The Later Roman Empire, Byzantium and Beyond, Oxford University Press.
  • Kazhdan, Alexander, ur. (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-504652-8. 
  • Varzos, Konstantinos (1984). Η Γενεαλογία των Κομνηνών [The Genealogy of the Komnenoi] (PDF) (in Greek). Vol. A. Thessaloniki: Centre for Byzantine Studies, University of Thessaloniki. OCLC 834784634.
  • Varzos, Konstantinos (1984). Η Γενεαλογία των Κομνηνών [The Genealogy of the Komnenoi] (PDF) (in Greek). Vol. B. Thessaloniki: Centre for Byzantine Studies, University of Thessaloniki. OCLC 834784665.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Literatura[uredi | uredi izvor]

Komnini na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Комнини&oldid=27551852”