Košarkaška reprezentacija Jugoslavije

Za drugu upotrebu, pogledajte članak Košarkaška reprezentacija SR Jugoslavije.

Jugoslavija
Plasman na Fibinoj rang-listi	rasformirana
Pristupila Fibi	1936.
Fibina zona	FIBA Evropa
Nacionalni savez	KSJ
Olimpijske igre
Učešće	8 (Prvi put 1960.)
Medalje	5 Zlato: 1980. Srebro: 1968, 1976, 1988. Bronza: 1984.
Svetsko prvenstvo
Učešće	11 (Prvi put 1950.)
Medalje	8 Zlato: 1970, 1978, 1990, 1998, 2002 Srebro: 1963, 1967, 1974. Bronza: 1982, 1986.
Evrobasket
Učešće	23 (Prvi put 1947.)
Medalje	14 Zlato: 1973, 1975, 1977, 1989, 1991, 1995. Srebro: 1961, 1965, 1969, 1971, 1981. Bronza: 1963, 1979, 1987.
Dresovi
Domaći Gostujući

Košarkaška reprezentacija Jugoslavije bila je nacionalna košarkaška selekcija Jugoslavije. Bila je pod upravom Košarkaškog saveza Jugoslavije (KSJ).

Jugoslavija se smatrala drugom velesilom u međunarodnoj košarci, odmah iza Sjedinjenih Američkih Država. Pre Jugoslovenskih ratova devedesetih, jedinstveni jugoslovenski tim (tada uključujući Srbiju, Crnu Goru, Hrvatsku, Sloveniju, Bosnu i Hercegovinu i Makedoniju) se smatrao jednim od najboljih na svetu, uvek se takmičeći sa Sjedinjenim Državama i Sovjetskim Savezom za najvišu poziciju na podijumu.

Istorija

Počeci

Jugoslavija je debitovala na Evropskim prvenstvima na Evropskom prvenstvu 1947. Reprezentacija je osvojila 13. mesto među 14. reprezentacija, izgubivši od Sovjetskog Saveza i Mađarske u preeliminarnoj rundi. Zatim je Jugoslavija savladala Holandiju, ali je poražena od Italije u polifunalnoj rundi i porazila je Albaniju u meču za 13. mesto.

Jugoslavija nije učestvovala na sledećem Evropskom prvenstvu 1949. u Egiptu.

Posle otkaza Italije, reprezentacija Jugoslavije je pozvana da učestvuje na prvom Svetskom prvenstvu 1950. u Argentini. Ekipa je na brzinu skupljena i bez priprema i selektora je otputovala u Buenos Ajres. Jugoslavija je osvojila poslednje, 10. mesto.

Ostalo je zabeleženo u istoriji jugoslovenske košarke da je prvi koš na Svetskim prvenstvima za jugoslovenski nacionalni tim postigao Nebojša Popović, koji je u Argentini bio i igrač i trener „plavih“. Pored Popovića u reprezentaciji je bio i Bora Stanković, kasnije dugogodišnji generalni sekretar FIBA, a tim su još činili: Loci, Ladislav Demšar, Aleksandar Gec, Srđan Kalember, Lajoš Engler, Sokolović, Novaković, Blašković, Amon i Radojčić.

Drugo učešće Jugoslavije na Evropskim prvenstvima bilo je na Evropskom prvenstvu 1953. u Moskvi. Jugoslavija je poražena na početku od Bugarske, ali je nanizala tri pobede i završila na drugom mestu u grupi u krugu u kom su bili još Izrael i Bugarska. U finalnoj rundi Jugoslavija je ostvarila tri pobede i pretrpela 4 poraza, što je bilo dovoljno za 6. mesto na turniru na kom je učestvovalo 17 reprezentacija.

Ni drugo Svetsko prvenstvo 1954. u Brazilu nije rezultatski prošlo mnogo bolje za „plave“. Ipak, Jugoslavija je ovde ostvarila prvu pobedu na ovom takmičenju i to protiv Perua rezultatom 86:84. Jedna pobeda je bila dovoljna za 11. mesto u Brazilu.

Prvi uspesi

Za razliku od 1954. godine i 11. mesta, Jugoslavija je u Rio de Žaneiru stigla do prve medalje na Svetskim prvenstvima. Jugoslavija je u Brazil otputovala kao vicešampion Evrope, a srebrna medalja na Evropsko prvenstvo 1961. koje je održano u Beogradu, bila je prva medalja koju je jugoslovenska reprezentacija osvojila na nekom velikom takmičenju.

Te 1963. godine reprezentaciju je vodio Aleksandar Nikolić. On je u Brazil poveo: Radivoja Koraća, Đurića, Daneua, Kovačića, Đerđu, Nikolića, Ajzelta, Petričevića, Rajkovića, Gordića, Ražnatovića i Vladimira Cvetkovića. Bilans od osam pobeda, uz poraz od Brazila (71:90), bio je dovoljan za drugo mesto.

Reprezentacija Jugoslavija 1968. godine. Sleva nadesno: Ivo Daneu, Dragoslav Ražnatović, Dragutin Čermak, Trajko Rajković, Vladimir Cvetković i Petar Skansi.

Generaciji koja je osvojila srebro u Brazilu priključeni su mlađi igrači kao što su Petar Skansi, Krešimir Ćosić, Rato Tvrdić i Ivo Daneu i uspeh je ponovljen. Jugoslavija je na tom Svetskom prvenstvu nanela Sovjetskom Savezu prvi poraz na velikom takmičenju. I u Urugvaju je Jugoslavija završila na drugom mestu, ovoga puta iza Sovjetskog Saveza, a ispred Brazila. Ivo Daneu je proglašen za najboljeg igrača Svetskog prvenstva.

Najuspešnije godine

Andro Knego (4), Željko Jerkov (8) i Dražen Dalipagić (14) na Olimpijskim igrama 1980.

Posle pet Mundijala organizovanih na tlu Južne Amerike, organizacija svetskog prvenstva je pripala Jugoslaviji. Za domaćina završnice 6. svetskog prvenstva izabrana je Ljubljana. Posle dve srebrne medalje nacija je očekivala zlato. Selektor Ranko Žeravica i igraci: Krešimir Ćosić, Petar Skansi, Ljubodrag Simonović, Nikola Plećaš, Vinko Jelovac, Rato Tvrdić, Dragan Kapičić, Dragutin Čermak, Trajko Rajković, Damir Šolman, Aljoša Žorga i Daneu su se potrudili da se to i dogodi.

Zahvaljujući tadašnjem sistemu takmičenja, zlatna medalja je obezbeđena kolo pre kraja takmičenja, pobedom nad Amerikancima od 76:63. Ni poraz od Sovjetskog Saveza u poslednjem kolu nije pomutio veliko slavlje Jugoslovena.

Na putu do svoje prve zlatne medalje „plavi“ su redom pobeđivali Italiju 66:63, Brazil 80:55, Čehoslovačku 94:84, Urugvaj 63:45, Sjedinjene Američke Države 70:63, da bi u poslednjem kolu bili poraženi od Sovjetskog Saveza 72:87.

Za Svetsko prvenstvo 1974. u Portoriku je izvršena smena generacije i šansu po prvi put na Svetskim prvenstvima dobijaju dva buduća velika asa Dragan Kićanović i Dražen Dalipagić. „Plavi“ su pobedili Sovjete sa 82:79, ali su poraženi od Amerikanaca rezultatom 88:91, što će ih koštati odbrane titule.

Osmo Svetsko prvenstvo koje je održano u glavnom gradu Filipina, Manili, proteklo je u potpunoj dominaciji Jugoslavije. Selektor Aleksandar Nikolić se vratio na klupu „plavih“ i okupio ekipu koja će kasnije dobiti epitet „zlatna generacija“. Dražen Dalipagić, Dragan Kićanović, Ratko Radovanović, Peter Vilfan, Zoran Slavnić, Mirza Delibašić, Branko Skroče, Krešimir Ćosić, Duje Krstulović, Željko Jerkov, Rajko Žižić i Andro Knego su do zlatne medalje stigli bez poraza. Po prvi put se na Mundijalu igralo po novom sistemu, koji je predviđao finalnu utakmicu. Posle devet ubedljivih pobeda (Senegal 99:64, Južna Koreja 121:85, Kanada 105:95, Filipini 117:101, Italija 108:76, SAD 100:93, SSSR 105:92, Brazil 91:87, Australija 105:101), Jugoslavija se u finalu sastala sa košarkašima Sovjetskog Saveza. Izabranici selektora Aleksandra Gomeljskoj poraženi su u neizvesnoj završnici sa 82:81 i pobednički pehar se po drugi put našao u rukama jugoslovenskih košarkaša. Trofej namenjen najboljem igraču i strelcu prvenstva zaslužio je Dražen Dalipagić.

Doba razočarenja

Posle trijumfa u Manili i prvog i jedinog olimpijskog zlata koje je 1980. godine osvojeno na Olipijskim igrama u Moskvi, na Svetkom prvenstvu u Kolumbiji Jugoslavija nije mogla dalje od trećeg mesta.

Na jubilarno 10. Svetsko prvenstvo Jugoslavija je otišla u podmlađenom sastavu. Iako mlad, Dražen Petrović je već stekao reputaciju sjajnog igrača, a selektor Krešimir Ćosić je u Španiju poveo i 18-godišnjeg debitanta Vlade Divca. Ovaj Mundijal ostaće upamćen po polufinalnoj utakmici između Jugoslavije i SSSR i jednom od najneverovatnijih preokreta u istoji svetskih šampionata.

„Plavi“ su pedesetak sekundi pre kraja vodili sa devet poena razlike i bili jednom nogom u finalu. Tada na scenu stupaju Arvidas Sabonis, Valdemars Homičus i Valdis Valters i sa tri trojke uspevaju da izbore produžetke. „Plavi“ u dodatnih pet minuta nisu uspeli da se povrate od šoka, a Sovjetsi su slavili sa sa 90:91.

Kao uteha je stigla pobeda nad Brazilom u meču za 3. mesto od 117:91 i titula najboljeg igrača prvenstva koja je otišla u ruke Dražena Petrovića.

Nova dominacija i kraj

Posle 12 godina, Jugoslavija se na domaćem terenu vratila na evropski vrh. Na pet utakmica jugoslovenska reprezentacija, predvođena Draženom Petrovićem, pobeđivala je rivale prosečnom razlikom od 22 poena.

Svoju treću titulu svetskog prvaka Jugoslavija je osvojila u Argentini 1990. godine. „Plavi“ su u Buenos Ajres otišli pod vođstvom Dušana Ivkovića, a sastav su činili: Dražen Petrović, Velimir Perasović, Zoran Čutura, Toni Kukoč, Žarko Paspalj, Jurij Zdovc, Radisav Ćurčić, Željko Obradović, Vlade Divac, Arijan Komazec, Zoran Savić i Zoran Jovanović (koji je došao kao zamena za povređenog Dina Rađu).

Jugoslavija je savladala Venecuela 92:84, Angola 83:77, Brazil 105:86, Sovjetski Savez 100:77 i Grčka 77:67. Jedini poraz budućim šampionima naneo je Portoriko 75:82. U polufinalu su savladani košarkaši Sjedinjenih Država sa 99:91, da bi u finalu „plavi“ pobedili Sovjetski Savez sa 92:75. Za najboljeg igrača prvenstva proglašen je Toni Kukoč.

Uspesi

Evropska prvenstva

Glavni članak: Košarkaška reprezentacije Jugoslavije na evropskim prvenstvima

Na Evropskim prvenstvima u košarci, jedinstvena Jugoslavija je osvojila zlatne medalje pet puta (1973, 1975, 1977, 1989, 1991), srebrne pet puta (1961, 1965, 1969, 1971, 1981) i bronzane tri puta (1963, 1979, 1987)

Plasmani

Godina	Plasman
1935.	Nije učestvovala
1937.	Nije učestvovala
1939.	Nije učestvovala
1946.	Nije učestvovala
1947.	13. mesto
1949.	Nije učestvovala
1951.	Nije učestvovala
1953.	6. mesto
1955.	8. mesto
1957.	6. mesto
1959.	9. mesto
1961.	2. mesto
1963.	3. mesto
1965.	2. mesto
1967.	9. mesto
1969.	2. mesto
1971.	2. mesto
1973.	Prvaci
1975.	Prvaci
1977.	Prvaci
1979.	3. mesto
1981.	2. mesto
1983.	7. mesto
1985.	7. mesto
1987.	3. mesto
1989.	Prvaci
1991.	Prvaci

Svetska prvenstva

Glavni članak: Košarkaška reprezentacija Jugoslavije na svetskim prvenstvima

Na svetskim prvenstvima u košarci, jedinstvena Jugoslavija je osvojila tri zlatne medalje (1970, 1978, 1990) tri srebrne medalje (1963, 1967, 1974) i dve bronzane medalje (1982, 1986).

Plasmani

Godina	Plasman
1950.	10. mesto
1954.	11. mesto
1959.	Nije učestvovala
1963.	2. mesto
1967.	2. mesto
1970.	Prvaci
1974.	2. mesto
1978.	Prvaci
1982.	3. mesto
1986.	3. mesto
1990.	Prvaci

Olimpijske igre

Glavni članak: Košarkaška reprezentacije Jugoslavije na Olimpijskim igrama

Na Letnjim olimpijskim igrama, jedinstvena Jugoslavija je osvojila jednu zlatnu medalju (1980), tri puta srebrne (1968, 1976, 1988) i osvojila jednom bronzanu medalju (1984).

Plasmani

Godina	Plasman
1936.	Nije učestvovala
1948.
1952.
1956.
1960.	6. mesto
1964.	7. mesto
1968.	2. mesto
1972.	5. mesto
1976.	2. mesto
1980.	Prvaci
1984.	3. mesto
1988.	2. mesto

Lista strelaca reprezentacije Jugoslavije svih vremena

Lista objavljena u politikinom Svetu sporta br. 4 od 23. marta 2010.

#	Igrač	Poena
1	Dražen Dalipagić	3.700
2	Dragan Kićanović	3.330
3	Krešimir Ćosić	3.180
4	Radivoj Korać	3.107
5	Dražen Petrović	2.830
6	Vinko Jelovac	2.220
7	Ivo Daneu	2.214
8	Ratko Radovanović	2.175
9	Damir Šolman	1.798
10	Mirza Delibašić	1.759

Vidi još

• Košarkaška reprezentacija Srbije
• Košarkaška reprezentacija Hrvatske
• Košarkaška reprezentacija Slovenije
• Košarkaška reprezentacija Bosne i Hercegovine
• Košarkaška reprezentacija Crne Gore
• Košarkaška reprezentacija Makedonije

Spoljašnje veze

• Sportskacentrala.com
• Basket-plus.com
• 45 godina od prvog svetskog zlata (B92, 24. maj 2015)