Književnost

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Književnost, termin nastao od reči knjiga, predstavlja prevod strane reči literatura i njen je najbliži sinonim. Termin literatura potiče iz latinskog jezika od reči litteroslovo, nastali prevođenjem grčke reči sa istim značenjem γραμματικη (τεχνη) od γραμμα — slovo.

Narodna književnost predstavlja dela stvarana vekovima, u kojima se opisuje kolektivni stav naroda čijoj narodnoj književnosti delo pripada. Umetnička književnost sadrži pesničke slike izražene rečima. Ona predstavlja objektivnu stvarnost, ali viđenu očima umetnika. Sadrži misli i osećanja pisca, a kod čitaoca izaziva određena osećanja i raspoloženja.

Termin književnost upotrebljen u užem značenju označava umetničku književnost (beletristika, lepa književnost). Upotrebljen u širem značenju, termin književnost odnosi se i na dela nastala u procesu proučavanja književnosti, odnosno obuhvata i tekstove koji pripadaju književnoj kritici, književnoj istoriji i teoriji književnosti, koje zajedno sa metodologijom proučavanja književnosti konstituišu nauku o književnosti.

Termin književnost upotrebljava se da označi jezičku umetnost, estetički vid jezičke tvorevine. Književna estetika pokušava da pruži merilo za razlikovanje umetničke reči od ostalih pojavnih oblika jezika. Brojne su podele književnosti i kriterijumi na kojima se te podele zasnivaju: pripadnost određenoj epohi, periodu, pravcu, etničkoj zajednici, kulturno-geografskom području; kriterijum za podelu može biti i publika, kome je delo namenjeno; da li je autor poznat ili ne. Polazeći od prirode samog dela, književnost se deli na književne rodove i vrsti.

Definicije[uredi]

Postojali su razni pokušaji da se definiše „književnost”.[1] Sajmon i Deliz Rajan započeli su njihov pokušaj da odgovore na pitanje „Šta je književnost?” sa opisom:

Traganje za otkrivanjem definicije „književnosti” je put kojim se mnogo putovalo, iako je tačka dolaska, ako je ikada dostignuta, retko zadovoljavajuća. Većina predloženih definicija je široka i nejasna, i one su se neizvežno vremenom menjane. U stvari, jedina stvar koja je sigurna u definisanju književnosti jeste da će se definicija promeniti. Koncepti o tome šta je literatura se isto tako menjaju tokom vremena.[2]

Definicije književnosti su varirale tokom vremena: To je „kulturološki relativna definicija”.[3] U Zapadnoj Evropi pre 18. veka, književnost se odnosila na sve knjige i pisanje.[3] Ograničeniji smisao reči se javio tokom romantičarskog perioda, tokom kojeg je počela da označava „maštovito” pisanje.[4][5] Savremene rasprave o tome šta čini književnost imaju trend povratka na starijije, sveobuhvatnije značenje; na primer, kulturološke studije obuhvataju i analizu popularnih i manjinskih žanrova, pored kanonskih radova.

Prema definiciji literature putem odlučivanja o vrednosti smatra se da se ona isključivo odnosi na spise koji poseduju visok kvalitet ili osobenost, čineći deo takozvane Belles-lettres tradicije („finog pisanja”).[6] Ovaj tip definicije se koristi u jedanaestom izdanju Enciklopedije Britanike (1910–11), pri čemu ona klasifikuje literaturu kao „najbolji izraz najbolje misli redukovane na pisanje”.[7] Problematičnost ovog gledišta je u tome da nema objektivne definicije toga što sačinjava „literaturu”: sve može biti literatura, i sve što se univerzalno smatra literaturom može potencijalno biti isključeno, pošto se vrednosna gledišta mogu promeniti tokom vremena.[6]

Formalistička definicija je da se „literatura” u prvom planu odnosi na poetske efekte; to je „literarnost” ili „poetika” književnosti što je razlikuje od običnog govora ili drugih vrsta pisanja (e.g., novinarstva).[8][9] Džim Majer smatra da je korisna karakteristika pri objašnjavanju upotrebe termina da označava objavljeni materijal u određenom polju (e.g., „naučna literatura”), pošto takovo pisanje mora da koristi jezik u skladu sa određenim standardima.[1] Problem sa formalističkom definicijom je u tome što da bi se reklo da literatura odstupa od obične jezičke upotrebe, te upotrebe se moraju prvo identifikovati; ovo je teško jer je „običan jezik” nestabilna kategorija, koja se razlikuje u zavisnosti od društvenih kategorija i kroz istoriju.[10]

Etimološki, termin literatura je izveden iz latinske reči literatura/litteratura „učenje, pisanje, gramatika,” originalno „pisanje formirano slovima,” od litera/littera „slovo”.[11] Uprkos toga, termin je isto tako bio primenjivan govorene ili pevane tekstove.[1][12]

Vrste književnosti[uredi]

Široko je usvojena podela književnosti na tri roda:

  • lirika, koju odlikuje subjektivnost (osečanja, mišljenja pesnika)
  • epika, koju odlikuje objektivnost (opis radnje) i epski likovi
  • drama, koju odlikuju dijalog, kao i poseban stil pisanja

Književnost se može deliti i na:

  • poeziju, gde je tekst obično podeljen na strofe i stihove
  • prozu, gde tekst nije nikako ograničen,
  • dramu, stil pisanja kod drame kao roda (ukazuje se na likove koji govore)

Književnost se najpre stvarala i prenosila usmenim putem. Ta vrsta književnosti naziva se usmenom ili narodnom književnošću. Od samih svojih početaka književnost je u vezi sa mitom i religijom. Stvarajući mitove, čovek je pokušavao da objasni svet koji ga je okruživao. Sa razvojem kritičke svesti čovek postepeno prestaje da veruje u mitove i mitske priče. Tog trenutka mit postaje književnost.

Književnost se može podeliti na duže istorijskoknjiževne vremenske odseke, epohe:

Usmena književnost[uredi]

Usmena književnost predstavlja najstariji oblik književnoumjetničkog rada. Na različitim prostorima razvijali su se različiti rodovi usmene književnosti. Osnovna podela usmene književnosti na rodove i vrste može izgledati ovako:

  • Poezija
    • lirska pjesma sevdalinke, obredne, dodolske, kraljičke...;
    • epska pjesma: epovi i krajišnice;
    • epsko-lirska pjesma: balade i romanse.
  • Proza
    • bajke,
    • pripovetke,
    • priče,
    • legende,
    • predaje: predaje o građevinama, grobljima, turbetima; predaje o evlijama i kerameti-sahibijama; predaje o značajnim istorijskim događajima; predaje o značajnim istorijskim ličnostima...
  • Dramski radovi

Pisana ili umetnička književnost[uredi]

Umetnička književnost, kao i usmena, ima tri osnovne grane: poeziju, prozu i dramu.

Poezija[uredi]

Kaligram Gijoma Apolinera. Ovo su tipovi poema u kojima su napisane reči aranžirane na takav način da proizvode vizuelnu sliku.

Poezija je vrsta književnosti u kojoj se tekst piše u stihovima. Poezija obično sadrži niz stilskih figura uključujući rimu, metaforu, poređenje, gradaciju, hiperbolu, itd. Moguće je da je poezija najstarija vrsta književnost. Rani primeri su SumerskiEp o Gilgamešu” (1700. p. n. e.), delovi Biblije, i radovi Homera.

Poezija je forma literaturne umetnosti koja koristi estetske i ritmičke kvalitete jezika da evocira dodatna značenja, ili alternative proznom prividnom značenju.[13] Poezija se tradicionalno razlikovala od proze po tome što je bila napisana u stihovima;[a] proza je napisana u rečenicama, poezija u linijama; sintaksa proze je diktirana značenjem, dok se poezija održava preko metrike ili vizualnih aspekata pesme.[18] Pre 19. veka, poezija se obično shvatila kao nešto postavljeno u metričkim linijama; shodno tome, 1658. godine definicija poezije je „bilo koja vrsta teksta koji se sastoji od ritma ili stihova”.[13] To je verovatno bila posledica uticaja Aristotela (njegove „Poetike”), „poezija” pre 19. veka obično je bila manje tehnička oznaka za stihove od normativne kategorije fiktivne ili retoričke umetnosti.[19] Moguće je da kao forma ona predatora pismenost, pri čemu su najraniji radovi bili komponovani i održavani u okviru oralne tradicije;[20][21] i stoga ona predstavlja najstariji vid literature.

U različitim nacijama nailazi se na raličite vrste poezije. U grčkoj poeziji stihovi se retko rimuju, dok je u Italijanskoj i Francuskoj poeziji suprotan slučaj. Generalno gledajući, u britanskoj i nemačkoj poeziji rima je podjednako i prisutna i odsutna. Neke jezike karakteriše prirodan afinitet za duže stihove, dok je kod drugih izražena tendencija ka kraćim stihovima. Neke od ovih karakteristika su uslovljene razlikama u leksici i gramatici samih jezika. Na primer, neki jezici imaju veći fond reči koje se rimuju, ili više sinonima od drugih. Poezija je takođe ukomponovana u neke vrste drame, poput opere.

Proza[uredi]

Proza je forma jezika koja poseduje običnu sintaksu i prirodni govor umesto ritmičke strukture; u kom smislu se ona, pored njenog merenja rečenicama umesto linija, razlikuje od poezije.[18][22] U pogledu istorijskog razvoja proze, Ričard Graf napominje da „[u slučaju antičke Grčke] nedavnA stanovišta naglašavaju činjenicu da je formalna proza relativno kasno razvijena, to je „izum” koji je verovatno vezan za klasični period”.[23]

  • Roman: dugi fikcioni prozni narativ. Bliski odnos ove forme sa realnim životom je diferencira od viteške romantike.[24][25] Termin roman se javlja u većini evropskih jezika.[25] U engleskom je termin proistekao iz romanskih jezika u kasnom 15. veku, sa značenjem „novosti”; on se vremenom tranformisao da ukazuje na nešto novo, bez pravljenja razlike između činjenica ili fikcije.[26] Mada postoje mnogi istorijski prototipi, takozvani „romani pre romana”,[27] moderni oblik romana se pojavio u kasno u kulturnoj istoriji — otprilike tokom osamnaestog veka.[28] Inicijalno predmet znatnog kriticizma, roman je vremenom poprimio dominantnu poziciju među literarnim formama, u pogledu popularnosti i stava kritičara.[25][29][30]
  • Novela: u čisto kvantitativnom smislu, novela postoji između romana i kratke priče; izdavač Melvil Haus je klasifikuje kao „suviše kratka da bi bila roman, previše duga da bi bila pripovedka”.[31] Nema precizne definicije značenja reči ili broja stranica.[32] Književne nagrade i izdavačke kuće obično imaju svoje sopstvene arbitrarne limite,[33] koje variraju u zavisnosti od njihovih specifičnih namena. Sumirajući varijabilne definicije novela, Vilijam Giraldi zaključuje „[to je forma] čijem identitetu izgleda da je suđeno da bude osporavan doveka”.[34] Po nekim gledištima ograničenje veličine proizvodi različite stilske rezultate, neki od kojih su zajednički sa romanom ili pripovetkom,[35][36] a drugi su jedinstveni za ovu formu.[37]
  • Pripovetka: dilema u definisanju „kratke priče” kao književne forme je u tome kako je, ili da li je, treba razlikovati od bilo kog kratkog narativa; stoga ona takođe ima sporno poreklo,[38] koji pojedini izvori smatraju najranijim kratkim narativom (e.g. Biblija), kao što su rani pisci pripovetki (e.g. Edgar Alan Po), ali i moderni pisci (e.g. Anton Čehov).[39] Osim njene osobene veličine, razni teoretičari su predložili da pripovetke obrađuju karakteristične teme i imaju osobenu strukturu.[40][41][42]

Drama[uredi]

Drama je vrsta književnosti koja je nastala za vreme antičke Grčke i razvija se do dan danas. Drama se u glavnom ne piše da bi bila čitana već da bi bila prikazana u pozorištu.[43] Tokom osamnestog i devetnestog veka, opera je nastala kao kombinacija drame, poezije, i muzike.

Osnovne vrste drame su tragedija i komedija, koje se prvo pojavljuju nekoliko vekova pre nove ere. Starogrčka drama je, po legendi, nastala za vreme verskog festivala, kada se jedan pevač odvojio od hora i počeo pevati sam. Grčka tragedija se uglavnom bavila sa poznatim istorijskim i mitološkim temama. Tragedije su (kao što su to i danas) tipično bile ozbiljne i ticale su se se ljudske prirode. Za razliku od njih, komedije su većomom bile satirične i uvijek su imale sretan završetak. Grčki festivali bi obično imali tri tragedije i jednu komediju.

Napomene[uredi]

  1. ^ Ovaj vid razlikovanja je komplikovan postojanjem raznih hibridnih formi kao što je prozna poezija[14] i prosimetrum,[15] i generalnije činjenicom da proza poseduje ritam.[16] Abram Lipski to naziva „javnom tajnom” da se „proza ne razlikuje od poezije po nedostatku ritma”.[17]

Reference[uredi]

  1. 1,0 1,1 1,2 Meyer, Jim (1997). „What is Literature? A Definition Based on Prototypes”. Work Papers of the Summer Institute of Linguistics, University of North Dakota Session. 41 (1). Pristupljeno 11. 2. 2014. 
  2. ^ Ryan, Simon; Ryan, Delyse. „What is Literature?”. Foundation: Fundamentals of Literature and Drama. Australian Catholic University. Arhivirano iz originala na datum 20. 2. 2014. Pristupljeno 9. 2. 2014. 
  3. 3,0 3,1 Leitch et al., The Norton Anthology of Theory and Criticism, 28
  4. ^ Ross, "The Emergence of "Literature": Making and Reading the English Canon in the Eighteenth Century", 406
  5. ^ Eagleton, Literary theory: an introduction, 16
  6. 6,0 6,1 Eagleton, Literary theory: an introduction, 9
  7. ^ Biswas, Critique of Poetics, 538
  8. ^ Leitch et al., The Norton Anthology of Theory and Criticism, 4
  9. ^ Eagleton, Literary theory: an introduction, 2–6
  10. ^ Eagleton, Literary theory: an introduction, 4
  11. ^ „literature (n.)”. Online Etymology Dictionary. Pristupljeno 9. 2. 2014. 
  12. ^ Finnegan, Ruth (1974). „How Oral Is Oral Literature?”. Bulletin of the School of Oriental and African Studies. 37 (1): 52—64. JSTOR 614104. doi:10.1017/s0041977x00094842. 
  13. 13,0 13,1 „poetry, n.”. Oxford English Dictionary. OUP. Pristupljeno 13. 2. 2014.  (potrebna pretplata)
  14. ^ „Poetic Form: Prose Poem”. Poets.org. Academy of American Poets. Arhivirano iz originala na datum 2. 10. 2013. Pristupljeno 15. 2. 2014. 
  15. ^ Preminger, The New Princeton Encyclopedia of Poetry and Poetics, 981
  16. ^ Preminger, The New Princeton Encyclopedia of Poetry and Poetics, 979
  17. ^ Lipsky, Abram (1908). „Rhythm in Prose”. The Sewanee Review. 16 (3): 277—89. Pristupljeno 15. 2. 2014.  (potrebna pretplata)
  18. 18,0 18,1 Preminger, The New Princeton Encyclopedia of Poetry and Poetics, 938–9
  19. ^ Ross, "The Emergence of "Literature": Making and Reading the English Canon in the Eighteenth Century", 398
  20. ^ Finnegan 1977, str. 66.
  21. ^ Magoun, Jr., Francis P. (1953). „Oral-Formulaic Character of Anglo-Saxon Narrative Poetry”. Speculum. 28 (3): 446—67. JSTOR 2847021. doi:10.2307/2847021.  (potrebna pretplata)
  22. ^ Booth, Alison; Mays, Kelly J. „Glossary: P”. LitWeb, the Norton Introduction to Literature Studyspace. Pristupljeno 15. 2. 2014. 
  23. ^ Graff, Richard (2005). „Prose versus Poetry in Early Greek Theories of Style”. Rhetorica: A Journal of the History of Rhetoric. 23 (4): 303—35. JSTOR 10.1525/rh.2005.23.4.303. doi:10.1525/rh.2005.23.4.303.  (potrebna pretplata)
  24. ^ Goody 2006, str. 18
  25. 25,0 25,1 25,2 „The Novel”. A Guide to the Study of Literature: A Companion Text for Core Studies 6, Landmarks of Literature. Brooklyn College. Pristupljeno 22. 2. 2014. 
  26. ^ Sommerville 1996, str. 18
  27. ^ Goody, The Novel: History, Geography, and Culture, 19
  28. ^ Goody, The Novel: History, Geography, and Culture, 20
  29. ^ Goody, The Novel: History, Geography, and Culture, 29
  30. ^ Moretti, Franco, ur. (2006). „The Novel in Search of Itself: A Historical Morphology”. The Novel, Volume 2: Forms and Themes. Princeton: Princeton University Press. str. 31. ISBN 978-0-691-04948-9. 
  31. ^ Antrim, Taylor (2010). „In Praise of Short”. The Daily Beast. Pristupljeno 15. 2. 2014. 
  32. ^ Giraldi 796
  33. ^ Ripatrazone, Nick. „Taut, Not Trite: On the Novella”. The Millions. Pristupljeno 15. 2. 2014. 
  34. ^ Giraldi 793
  35. ^ Giraldi 795–6
  36. ^ Fetherling, George (2006). „Briefly, the case for the novella”. Seven Oaks Magazine. Arhivirano iz originala na datum 12. 9. 2012. Pristupljeno 15. 2. 2014. 
  37. ^ Norton, Ingrid. „Of Form, E-Readers, and Thwarted Genius: End of a Year with Short Novels”. Open Letters Monthly. Pristupljeno 15. 2. 2014. 
  38. ^ Boyd, William. „A short history of the short story”. Prospect Magazine. Pristupljeno 8. 3. 2014. 
  39. ^ Colibaba, Ştefan (2010). „The Nature of the Short Story: Attempts at Definition” (PDF). Synergy. 6 (2): 220—230. Pristupljeno 6. 3. 2014. 
  40. ^ Rohrberger, Mary; Burns, Dan E. (1982). „Short Fiction and the Numinous Realm: Another Attempt at Definition”. Modern Fiction Studies. XXVIII (6). 
  41. ^ May, Charles (1995). The Short Story. The Reality of Artifice. New York: Twain. 
  42. ^ Pratt, Marie Louise (1994). May, Charles, ur. The Short Story: The Long and the Short of It. Athens: Ohio University Press. 
  43. ^ Elam, Kier (1980). The Semiotics of Theatre and Drama. London and New York: Methuen. str. 98. ISBN 978-0-416-72060-0. 

Literatura[uredi]

  • Moretti, Franco, ur. (2006). „The Novel in Search of Itself: A Historical Morphology”. The Novel, Volume 2: Forms and Themes. Princeton: Princeton University Press. str. 31. ISBN 978-0-691-04948-9. 
  • Sommerville, C. J. (1996). The News Revolution in England: Cultural Dynamics of Daily Information. Oxford: OUP. str. 18. 
  • Goody, Jack (2006). „From Oral to Written: An Anthropological Breakthrough in Storytelling”. Ur.: Moretti, Franco. The Novel, Volume 1: History, Geography, and Culture. Princeton: Princeton University Press. str. 18. ISBN 978-0-691-04947-2. 
  • Finnegan, Ruth H. (1977). Oral poetry: its nature, significance, and social context. Indiana University Press. str. 66. 
  • A.R. Biswas (2005). Critique of Poetics (vol. 2). Atlantic Publishers & Dist. ISBN 978-81-269-0377-1. 
  • Black, Jeremy; Cunningham, Graham; Eleanor Robson, ur. (2006). The literature of ancient Sumer. Oxford: OUP. ISBN 978-0-19-929633-0. 
  • Cain, William E.; Finke, Laurie A.; Johnson, Barbara E.; McGowan, John; Williams, Jeffrey J. (2001). Vincent B. Leitch, ur. The Norton Anthology of Theory and Criticism. Norton. ISBN 978-0-393-97429-4. 
  • Eagleton, Terry (2008). Literary theory: an introduction: anniversary edition (Anniversary, 2nd izd.). Oxford: Blackwell Publishing. ISBN 978-1-4051-7921-8. 
  • Foster, John Lawrence (2001). Ancient Egyptian Literature: An Anthology. Austin: University of Texas Press. str. xx. ISBN 978-0-292-72527-0. 
  • Giraldi, William. „The Novella's Long Life” (PDF). The Southern Review (Autumn 2008): 793—801. Arhivirano iz originala (PDF) na datum 22. 2. 2014. Pristupljeno 15. 2. 2014. 
  • Goody, Jack (2006). „From Oral to Written: An Anthropological Breakthrough in Storytelling”. Ur.: Moretti, Franco. The Novel, Volume 1: History, Geography, and Culture. Princeton: Princeton University Press. str. 18. ISBN 978-0-691-04947-2. 
  • Preminger, Alex; et al. (1993). The New Princeton Encyclopedia of Poetry and Poetics. US: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-02123-2. 
  • Ross, Trevor (1996). „The Emergence of "Literature": Making and Reading the English Canon in the Eighteenth Century." (PDF). ELH. 63: 397—422. doi:10.1353/elh.1996.0019. Pristupljeno 9. 2. 2014. 
  • Bonheim, Helmut (1982). The Narrative Modes: Techniques of the Short Story. Cambridge: Brewer.  An overview of several hundred short stories.
  • Gillespie, Gerald (januar 1967). „Novella, nouvelle, novella, short novel? — A review of terms”. Neophilologus. 51 (1): 117—127. doi:10.1007/BF01511303. Pristupljeno 6. 3. 2014.  (potrebna pretplata)
  • Wheeler, L. Kip. „Periods of Literary History” (PDF). Carson-Newman University. Pristupljeno 18. 3. 2014.  Brief summary of major periods in literary history of the Western tradition.

Spoljašnje veze[uredi]