Letnja univerzijada 2009.

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
XXV Letnja univerzijada 2009.
Beograd 2009.
Grad domaćinBeograd, Srbija
Broj država145
Broj sportistaoko 6300
Broj sportova15
Broj takmičenja461
Otvaranje igara1. jul 2009.
Zatvaranje igara12. jul 2009.

XXV Letnja univerzijada 2009. je održana u Beogradu od 1. jula do 12. jula 2009. godine. Otvaranje Univerzijade i glavni takmičenja su se održali u Beogradskoj areni, a u nekim ostalim sportovima i u Zemunu, Zrenjaninu, Pančevu, Obrenovcu, Novom Sadu, Smederevu i Vršcu.

Učestvovalo je oko 6.300 takmičara iz 145 zemljalja, koji su se takmičili u 15 sportova.

Odluka da se Letnja univerzijada 2009. održi u Beogradu doneta je 19. januara 2005. u Inzbruku. Beograd je izabran u konkurenciji Montereja iz Meksika i Poznanja iz Poljske.

Nadmetanje za domaćinstvo[uredi | uredi izvor]

Beograd je trebalo da bude domaćin Letnje univerzijade 1975., ali je organizator, Univerzitetski savez za fizičku kulturu Jugoslavije, otkazao je domaćinstvo u poslednji čas i tadašnji predsednik Fisu Primo Nebiolo je imao je samo toliko vremena da u Rimu organizuje Univerzijadu u atletici. Za organizaciju takmičenja u ostalim sportovima, kao i smeštaja i transporta učesnika, nije bilo vremena.

Kandidature za domaćina Letnje univerzijade 2009. podnete su početkom 2004. Pored Beograda, kandidature su podneli meksički grad Monterej i poljski Poznanj. U korist Beograda su išle brojni sportski događaji koji su se održali 2005, 2006. i 2007. kao što su Evropsko prvenstvo u košarci 2005., Evropsko prvenstvo u odbojci 2005., Evropsko prvenstvo u vaterpolu 2006. i Evropski olimpijski festival mladih 2007. Beograd je ranije dva puta neuspešno konkurisao za domaćina letnjih olimpijskih igara 1992. i 1996.

Na ceremoniji održanoj 19. januara 2005. u Inzbruku tokom Zimske univerzijade 2005., Beograd je izabran za domaćina Letnje univerzijade 2009.

Pripreme[uredi | uredi izvor]

Planirano je da se na Univerzijadi takmiči 13.000 sportista u 21 sportu, ali se od toga odustalo zbog velikih troškova i potrebe za smeštaj većeg broja učesnika. Iz istih razloga ceremonije otvaranja izatvaranja će se održati u Beogradskoj areni, dok su u spisak objekata u kom će se održati takmičenja uvršteni i sportski objekti i iz Vojvodine.[traži se izvor]

Zbog spornih odluka razrešen je direktor Univerzijade, a njegove dužnosti obavljao je potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić.[1]

Izgled medalja koje su dodeljene sportistima dizajnirali su studenti Fakulteta primenjenih umetnosti Nina Vujasin, Jovana Petković i Marko Stanković, a izradila ih je kovnica Narodne banke Srbije.

Održavanje Univerzijade je uticalo na planove nastave beogradskih fakulteta, jer se predavanja moraju okončati do 1. juna, a ispitni rok najkasnije 20 dana kasnije, kada će korisnici studentskih domova morati da se isele. Zbog održavanja Univerzijade prijemni ispiti na fakultetima će morati promeniti mesto održavanja.

Univerzitetsko selo[uredi | uredi izvor]

Svi učesnici Univerzijade su boravili u Univerzitetskom selu (popularno zvano Belvil). Selo se nalazi na Novom Beogradu, na 15 km od aerodroma Nikola Tesla i 6 km od centra grada i bilo je specijalno izgrađeno za ovo takmičenje. Čini ga 14 stambenih zgrada sa 1858 modernih stanova, poslovne zi upravne zgrada na površini od 15 ha. Svaka zgrada u stambenom delu je dobila ime po nekom cvetu.

U sklopu priprema za Univerzijadu raseljen je deo romskog stanovništva iz nehigijenskog naselja prekoputa Univerzitetskog sela.

Univerzitetsko selo je svečano otvoreno 24. juna 2009.

Volonteri[uredi | uredi izvor]

Promotivni plakat Univerzijade na beogradskim Terazijama

Beograd je pre Univerzijade bio organizator dva velika događaja, Evropskog olimpijskog festivala mladih 2007. i Pesme Evrovizije 2008. i tom prilikom je počela da se organizuje volonterska mreža, na kojoj su se prijavili oko 16.000 volontera.

Na Univerzijadi su takođe kao specijalni gosti volontirali i 160 volontera iz ruske republike Tatarstan, u sklopu priprema Kazanja za Letnju univerzijadu 2013.[2]

Maskota[uredi | uredi izvor]

Maskota Letnje univerzijade 2009. je vrabac, pošto je ova ptica simbol Beograda. Na konkursu koji je raspisan za ime, najviše glasova je dobio predlog da se maskota zove Srba, ispred imena Cvrle i Dživdžan.

Dvorane[uredi | uredi izvor]

Letnja univerzijada 2009. održala se na 59 borilišta u Beogradu, Zemunu, Pančevu, Obrenovcu, Novom Sadu, Smederevu i Vršcu. Ceremonija otvaranja i zatvaranja su održani u Beogradskoj areni. Planirano je bilo da se otvaranje i zatvaranje Univerzijade održi na Stadionu Crvena zvezda, ali se od toga odustalo zbog visokih troškova.

Takmičenja u vaterpolu i odbojci su se održali u Obrenovcu, dok u Pančevu i Vršcu košarkaška takmičenja i u Novom Sadu i Inđiju odbojkaška.[traži se izvor] Prvobitno je planirano je da se za Univerzijadu izgrade sportski objekti u Inđiji i Zrenjaninu, ali hala u Inđiji još nije bila dovršena do Univerzijade.

Objekt Sport Namena
Stadion Crvena zvezda atletika takmičenja
Vojna akademija atletika treninzi
Beogradski sajam, hala 1 ritmička gimnastika
Beogradski sajam, hala 4 ritmička gimnastika
Gradski centar za fizičku kulturu (Stari DIF) ritmička gimnastika
Ledena dvorana Pionir ritmička gimnastika
Beogradski sajam, Hala 3 džudo
Vojna akademija džudo
Republički zavod za sport skokovi u vodu
Stadion FK Inđija fudbal
Stadion FK Partizan fudbal
Stadion FK Smederevo fudbal
Stadion FK Voždovac fudbal
Stadion FK Zemun fudbal
Stadion FK Železnik fudbal
Stadion FK OFK Beograd fudbal
SC Teleoptik fudbal
Stadion FK Kolubara fudbal
Stadion FK Obilić fudbal
Stadion FK Radnički Jugopetrol fudbal
Stadion FK Srem Jakovo fudbal
SC MUP Srbije fudbal
SC Voždovac (Banjica) odbojka
SH Kolubara odbojka
SH Pionir odbojka
SH Radnički odbojka
SH Smederevo odbojka
SH Stara Pazova odbojka
SH Vizura odbojka
SPC Spens odbojka
Beogradski sajam, hala 4 stoni tenis
Beogradski sajam, hala 5 stoni tenis
Beogradski sajam, hala 6 stoni tenis
Beogradski sajam, Hala 1 gimnastika
Beogradski sajam, Hala 4 gimnastika
Vojna akademija streličarstvo takmičenja, treninzi
Stadion FK Rad streličarstvo treninzi
Beogradski sajam, hala 2 mačevanje
SC Milan Gale Muškatirović tenis
JPSC Olimp tenis
FSFV tenis
Beogradska arena košarka takmičenja
SH FMP Basket siti košarka treninzi
SH FMP Basketland košarka treninzi
CKS Šumice košarka takmičenja
SH FPM Železnik košarka takmičenja
SH Milenijum Vršac košarka takmičenja
SH Zrenjanin košarka takmičenja
Hala Sportova košarka takmičenja
SH OŠ J. J. Zmaj Pančevo košarka treninzi
SH Sport Eko košarka treninzi
Beogradski sajam, hala 3 tekvondo
Beogradski sajam, hale 3a i 6 tekvondo
SC Banjica vaterpolo takmičenja
JP SKC Obrenovac vaterpolo treninzi
SRC Tašmajdan plivanje

Sportovi[uredi | uredi izvor]

Planirano je bilo da se među sportovima nađu i rvanje, streljaštvo, veslanje, kajak i kanu na mirnim vodama, rukomet i karate, ali se od toga odustalo zbog troškova.[3]

Najznačajniji događaji[uredi | uredi izvor]

Raspored takmičenja[uredi | uredi izvor]

Dan Jun Jul Ukupno finala
30 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
Ceremonije
Atletika ●●
●●●
●●●●
●●●●
●●●●●
●●●●●
●●●●●●
●●●●●●
●●●●●
●●●●●
46
Košarka 2
Mačevanje ●● ●● ●● ●● ●● ●● 12
Fudbal ●● 2
Gimnastika ●● ●●●●●
●●●●●
14
Ritmička gimnastika ●● ●●●
●●●
8
Džudo ●●
●●
●●
●●
●●
●●
●●
●●
●● 18
Plivanje ●●
●●
●●
●●●
●●
●●●
●●●
●●●●
●●
●●
●●●
●●●●
●●●●
●●●●
40
Vaterpolo 2
Skokovi u vodu ●● ●● ●●
●●
12
Tekvondo ●●
●●●
●●
●●
●●
●●
●●
●●
●●
●●
21
Tenis ●● ●●
●●●
7
Stoni tenis ●● ●● ●● 7
Streličarstvo ●● ●●●●
●●●●
10
Odbojka 2
Finala 8 7 10 21 14 15 19 19 34 44 12 203
Dan 30 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
Jun Jul

Bilans medalja ukupno[uredi | uredi izvor]

Plas. Država Zlato Srebro Bronza Ukupno[4]
1  Rusija 27 22 27 76
2 Kina Narodna Republika Kina 22 21 15 58
3  Južna Koreja 21 11 15 47
4  Japan 20 21 32 73
5 Sjedinjene Američke Države Sjedinjene Države 13 13 13 39
6  Ukrajina 7 11 13 31
7 Kineski Tajpej Kineski Tajpeh 7 5 5 17
8  Italija 6 14 11 31
9  Poljska 6 10 8 24
10  Srbija 5 5 9 19
11  Australija 5 2 1 8
11  Iran 5 2 1 8
13  Francuska 4 8 9 21
14  Belorusija 4 2 5 11
15  Španija 4 0 6 10
16  Meksiko 3 5 5 13
17  Nemačka 3 3 11 17
18  Ujedinjeno Kraljevstvo 3 1 3 7
19   Švajcarska 3 1 1 5
20  Holandija 3 0 2 5
20  Portugalija 3 0 2 5
22  Kanada 2 7 6 15
23 Južnoafrička Republika Južnoafrička Republika 2 2 5 9
23  Turska 2 2 5 9
25  Brazil 2 2 2 6
26  Kuba 2 1 2 5
27  Slovenija 2 0 2 4
28  Azerbejdžan 2 0 0 2
28  Hongkong 2 0 0 2
30  Severna Koreja 1 3 4 8
31  Mađarska 1 2 5 8
32  Kazahstan 1 2 4 7
33  Novi Zeland 1 2 1 4
33  Rumunija 1 2 1 4
35  Češka Republika 1 1 4 6
36  Kenija 1 1 1 3
36  Litvanija 1 1 1 3
36  Moldavija 1 1 1 3
36  Senegal 1 1 1 3
40  Bugarska 1 0 1 2
41  Honduras 1 0 0 1
41  Letonija 1 0 0 1
41  Švedska 1 0 0 1
44  Egipat 0 2 4 6
45  Hrvatska 0 2 1 3
45  Mongolija 0 2 1 3
45  Vijetnam 0 2 1 3
48  Tajland 0 1 6 7
49  Slovačka 0 1 3 4
50  Jermenija 0 1 2 3
50  Belgija 0 1 2 3
52  Izrael 0 1 1 2
53  Alžir 0 1 0 1
53  Austrija 0 1 0 1
53  Ekvador 0 1 0 1
56  Danska 0 0 1 1
Ukupno 204 203 262 669

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Smenjen Siniša Jasnić”. B92. 
  2. ^ „Na Univerzijadi 160 volontera iz Tatarstana”. Arhivirano iz originala 30. 06. 2009. g. 
  3. ^ „Univerzijada pala u oktobarskom roku”. Blic. Arhivirano iz originala 30. 06. 2009. g. 
  4. ^ Srbija deseta po broju osvojenih medalja. Radio-televizija Srbije, 12. jul 2009.], Pristupljeno 12. 07. 2009.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]