Nadrealizam

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Rene Magrit „Izdajstvo slike“ (1928-1929)

Nadrealizam (franc. surréalisme) bazira se na izražavanju mašte prevedene iz snova. U početku se inspiriše na teorijama psihoanalize Sigmunda Frojda, a kasnije i Karla Junga. Kao književni i umetnički pokret, nastao je u Parizu 1924. godine, pod pokroviteljstvom poete Andre Bretona. Breton je autor prvog nadrealističkog manifesta (Manifeste du surrealisme). Kasnije, 1930. i 1934. godine, Breton će napisati i drugi pa i treći manifest.

Nadrealizam je književni pravac koji se protivi tradiciji i društvenim normama. Pesnici žele da promene sliku sveta i da oslobode čoveka svih okova normi i morala. Za njih je posebno zanimljiva ljudska podsvest.

Nadrealizam nasleđuje dadaizam kao pokret i privlači mnoge dadaiste. Koreni nadrealizma kao umetničkog pokreta se nalaze u slikarima kao što su Paolo Učelo, Vilijem Blejk i Odilon Redon. Književni koreni su francuski pesnici Bodler, Rembo i Apoliner.

Pojam nadrealizam prvi je koristio francuski pesnik Apoliner, 1917. godine. U programu za mjuzikl Parada (1917), piše:

„Autori mjuzikla su postigli jedinstvo slike i plesa, između plastičnih umetnosti i mimike, postavljajući osnovu za novu umetnost koja tek treba da stigne. Ovo novo jedinstvo u mjuziklu Parada je neka vrsta nadrealizma, koje smatram početnom tačkom za nastajanje novih umetničkih manifestacija. U vazduhu se osjeća nova duhovna inspiracija koja će bez sumnje privući najbistrije glave umetnosti našega doba. Možemo očekivati korenite promene u umetnosti vođene duhom univerzalnosti. Jednostavno, prirodno je da umetnost napreduje istim korakom kao i nauka i industrija.”

Istorija nadrealizma[uredi]

Žena i ptica (1982) - Barselona, skulptura Huana Miroa

Počeci nadrealizma su se nadovezali na dadaizam odakle je došlo mnogo umetnika ali nadrealizam ima mnogo i izrazito širi raspon. Kao i dada bio je to negativan odgovor na Prvi svetski rat, ali je imao pozitivnije gledište- svet može biti promenjen i transformisan u mesto ljubavi, slobode i poezije. Nadrealizam za razliku od dadaizma je razradio sistem koji je bio u stanju da reaguje na društvene, umetničke i filozofske prilike svoga doba.

1924. godine je Andre Breton izdao nadrealistički manifest u kome je definisao nadrealizam kao „čist psihički automatizam“ a ova definicija je bila shvatana vrlo slobodno. Nadrealizam se deli na dva razdoblja:

  1. Intuitivno razdoblje koje veruje u svemogućnost misli koje su postavljene nad realnošću. U tome razdoblju do 1926. godine se oslanja na filozofski realizam i njihov program je izložio Breton 1924. godine.
  2. Političko doba, kada su nadrealisti počeli da reaguju na politički poredak i protiv kolonijalizma i to se odrazilo u drugom manifestu nadrealista.

Mnogo popularnih umetnika nadrealizma su živeli u Francuskoj u Parizu, gde je bio umetnički centar 20 i 30 godina 20. veka. Rene Magrit, Huan Miro, Maks Ernst, Salvador Dali, Alberto Đakometi, Man Rej su među najreprezentativnijim. Pablo Pikaso je takođe bio zainteresovan za nadrealizam, ali se nije zvanično uključio u pokret.

Zahvaljujući ovoj dominaciji Francuske,ovaj pravac je smatran francuskim, ali je u suštini bio svetski umetnički pokret. Oglas nadrealizma je bio jako snažan ali je dolackom fašizma oslabljen i pravac je napušten od velikog broja poznatih umetnika. U popularnoj kulturi naročito u SAD nadrealizam dolazi preko dela Salvadora Dalija, koji je bio aktivan nadrealista od 1929. do 1936. i dao to što je sam nazvao „Paranoičko- Kritička metoda“.

Oko 1960. godine nadrealizam je počeo da se širi i u krajevima u kojim do tada nisu delovali nadrealisti (npr. u Pakistanu)

Umetnici uključeni u (prvu) Parisku nadrealističku grupu[uredi]

Srpski nadrealisti[uredi]

Vidi još[uredi]

Izvori[uredi]

Andre Breton

  • André Breton. Manifestoes of Surrealism containing the 1st, 2nd and introduction to a possible 3rd Manifest, dodatak roman Rastvorljiva riba i politički aspekti nadrealističkog pokreta. ISBN 978-0-472-17900-8.
  • What is Surrealism?: Selected Writings of André Breton. ISBN 978-0-87348-822-8.
  • André Breton. Conversations: The Autobiography of Surrealism (Gallimard 1952) (Paragon House English rev. ed. 1993). ISBN 978-1-56924-970-3.
  • André Breton. The Abridged Dictionary of Surrealism, reprinted in:
    • Marguerite Bonnet, ed. (1988). Oeuvres complètes, 1:328. Paris: Éditions Gallimard.

Literatura[uredi]

  • H,W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd 1962.
  • Đina Piskel, Opšta istorija umetnosti, Beograd 1972.
  • Markus Steigman/ René Zey- Lexikon der Modernen Kunst Tehniken und Stile Hamburg 2002.
  • Dejiny umenia, Michael V, Altpatov, Martin 1976
  • Umění, Hendrik Willem van Lon, Praha 1939.
  • Enciklopedija likovnih umjetnosti, L.Z. FNRJ, Zagreb 1969.
  • Mala enciklopedija Prosveta, Beograd, 1959.
  • Svet umenia, IKAR, Bratislava 2002.
  • Spozname umenie R. Dickensova a M. Griffildova, B. Bystrica 2004.
  • Dejiny umenia, Mladé letá Bratislava 2001.
  • Svetové dejiny umenia, B.F. Groslier, Larusse, Praha 1996.

Spoljašnje veze[uredi]