Nikolaj Semjonov

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Nikolaj Nikolajevič Semjonov
Nikolaj Nikolajevič Semjonov
Lični podaci
Datum rođenja(1896-04-15)15. april 1896.
Mesto rođenjaSaratov, Ruska Imperija Ruska Imperija
Datum smrti25. septembar 1986.(1986-09-25) (90 god.)
Mesto smrtiMoskva, Sovjetski Savez Sovjetski Savez
ObrazovanjePetrogradski univerzitet
Naučni rad
Poljefizika
hemija
InstitucijaPetrogradski politehnički institut
NagradeNobelova nagrada za hemiju (1956)

Nikolaj Nikolajevič Semjonov (ili Semenov), ForMemRS[1] (rus. Никола́й Никола́евич Семёнов; 15. april 1896 – 25. septembar 1986) bio je ruski/sovjetski fizičar i hemičar. Semjonov je 1956. godine dobio Nobelovu nagradu za hemiju za rad na mehanizmu hemijske transformacije.

Život i karijera[uredi | uredi izvor]

Semjonov je rođen u Saratovu, kao sin Elene Dmitrijeve i Nikolaja Alekse Semjonova.[2] Diplomirao je na odseku za fiziku Petrogradskog univerziteta (1913 − 1917), gde je bio student Abrama Fedoroviča Iofe. 1918. preselio se u Samaru, gde je tokom Ruskog građanskog rata služio u Kolčakovom belom pokretu.

1920. vratio se u Petrograd i preuzeo dužnost u laboratoriji za fenomene elektrona Petrogradskog fizičko-tehničkog instituta. Takođe je postao zamenik direktora instituta. 1921. oženio se filologom Marijom Boreiše-Liverovski (učenicom Žirmunskog). Umrla je dve godine kasnije. 1923. godine Nikolaj se oženio Marijinom nećakom Natalijom Nikolajevnom Burcevom. Rodila je Nikolaju sina (Jurija) i ćerku (Ljudmilu).

Tokom tog teškog vremena Semjonov je, zajedno sa Pjotrom Kapicom, otkrio način merenja magnetnog polja atomskog jezgra (1922). Kasnije su eksperiment poboljšali Oto Štern i Valter Gerlah koji je postao poznat kao Štern-Gerlahov eksperiment.

1925. Semjonov je zajedno sa Jakovom Frenkelom proučavao kinetiku kondenzacije i adsorpcije para. 1927. proučavao je jonizaciju u gasovima i objavio važnu knjigu Hemija elektrona. Godine 1928. on je zajedno sa Vladimirom Fokom stvorio teoriju termičkog ometajućeg pražnjenja dielektrika.

Predavao je na Petrogradskom politehničkom institutu i postavljen za profesora 1928. godine. 1931. organizovao je Institut za hemijsku fiziku Akademije nauka SSSR-a (koji se 1943. preselio u Černogolovku) i postao njegov prvi direktor. 1932. postao je punopravni član Sovjetske akademije nauka.

Značajni radovi[uredi | uredi izvor]

Semjonov (desno) i Kapica, portret Borisa Kustodijeva, 1921.

Izvanredan Semjonovljev rad na mehanizmu hemijske transformacije uključuje iscrpnu analizu primene teorije lančane reakcije na različite reakcije (1934 − 1954) i, što je još značajnije, na procese sagorevanja.

Semjonov je napisao dve važne knjige u kojima je izneo svoje delo. Hemijska kinetika i lančane reakcije objavljeno je 1934. godine, a englesko izdanje 1935. godine. Bila je to prva knjiga u Sovjetskom Savezu koja je razvila detaljnu teoriju nerazgranatih i razgranatih lančanih reakcija u hemiji. Knjiga Neki problemi hemijske kinetike i reaktivnosti, prvi put je objavljena 1954. godine, revidirana je 1958. godine; postoje i englesko, američko, nemačko i kinesko izdanje. Za svoj rad je 1956. godine dobio Nobelovu nagradu za hemiju (zajedno sa Ser Sirilom Normanom Hinšelvudom).

Počasti i nagrade[uredi | uredi izvor]

  • Lenjinov orden, devet puta [3] (1945, 1953, 1956, 1966, 1971, 1976, 1981[4])
  • Staljinova nagrada (1941, 1949)
  • Počasni član Britanskog hemijskog društva (1943)
  • Orden rada Crvene zastave (1946)
  • Počasni član Indijske akademije nauka (1954)
  • Nobelova nagrada za hemiju (1956)
  • Strani član Kraljevskog društva u Londonu (1958)[1]
  • Član Nemačke akademije nauka Leopoldina (1959)[5]
  • Počasni član Mađarske akademije nauka (1961)
  • Počasni član Njujorške akademije nauka (1962)
  • Strani član Nacionalne akademije nauka Sjedinjenih Država (1963)
  • Počasni član Rumunske akademije (1965)
  • Heroj socijalističkog rada, dva puta (1966, 1976)
  • Zlatna medalja Lomonosova (1969)
  • Lenjinova nagrada (1976)
  • Orden Oktobarske revolucije (1986)
  • Medalja „U znak sećanja na stogodišnjicu rođenja Vladimira Iljiča Lenjina“
  • Nagrada Mendeljejeva

Semjonov je bio i počasni doktor nekoliko univerziteta: Oksford (1960), Brisel (1962), London (1965), Budimpeštanski tehnički univerzitet (1965), Politehnički institut u Milanu (1964) i drugi.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Dainton, L. (1990). „Nikolai Nikolaevich Semenov. 16 April 1896-25 September 1986”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society. 36: 526—546. doi:10.1098/rsbm.1990.0042 Slobodan pristup. 
  2. ^ Nikolai N. Semenov Summary. 
  3. ^ „1956 Nobel Prize Winner in Chemistry : Soviet Scientist Nikolai Semyonov Dies”. Los Angeles Times. 1. 10. 1986.  Nedostaje ili je prazan parametar |url= (pomoć)
  4. ^ „Nikolai Nikolaevich Semenov”. encyclopedia.com. Complete Dictionary of Scientific Biography. 2008. Pristupljeno 10. 10. 2011. 
  5. ^ „List of Members”. www.leopoldina.org. Arhivirano iz originala 06. 10. 2017. g. Pristupljeno 6. 10. 2017. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Николај_Семјонов&oldid=26124679”