Romi u Srbiji

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Romi u Srbiji
Zastava Roma
Ukupna populacija
147.604 (2011)[1] bez KiM
156.428 (2011)
Regioni sa značajnom populacijom
 Vojvodina42.391 (2011) [1]
 Kosovo i Metohija8.824 (2011)
Grad Beograd27.325 (2011) [1]
ostatak Srbije77.888 (2011]) [1]
Jezici
srpski (romsko–srpski), romski i albanski
Religija
pravoslavlje i islam
Srodne etničke grupe
Aškalije, Balkanski Egipćani
Procenat romske manjine u opštinama u Vojvodini i centralnoj Srbiji 2002. godine

Romi u Srbiji su građani Srbije romske etničke pripadnosti. Na srpskom jezičkom prostoru, narodno tradicionalno su nazivani i kao Cigani,[2] mada se ovo ime u savremenom diskursu smatra pejorativnim.

Tokom Drugog svetskog rata u Jugoslaviji su, uz Srbe i Jevreje, bili žrtve nacista.

Institucije[uredi | uredi izvor]

Prvo predstavništvo Evropskog romskog instituta za umetnost i kulturu (ERIAC) i novo sedište Fonda za obrazovanje Roma (REF) nalaze se u Beogradu u Ulici Majke Jevrosime 51.[3] Nacionalni savet romske nacionalne manjine ,Obilićev venac 2, Beograd

Muzej romske kulture u Beogradu je prvi romski muzej u jugoistočnoj Evropi.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Prvi Romi se naseljavaju na područje današnje Vojvodine za vreme Osmanskog carstva u 16. veku. Za vreme turske vlasti Romi su uglavnom živeli u gradovima, ali i u selima, obično u odvojenim naseljima zvanim „cigan-mala“. Uglavnom su bili kovači, graditelji jasli i muzičari.

Veliki broj Roma se doselio na područje Vojvodine u 17. i 18. veku, kada su habsburške vlasti izdale nekoliko dokumenata u vezi sa Romima (1761, 1767 i 1783). Za vreme revolucija 1848, Romi su bili na srpskoj strani.

Romski svirači u srpskom gradiću, 1916.

Tokom Drugog svetskog rata, Romi su, zajedno sa Jevrejima, bili progonjeni od strane Sila Osovine, tako da su mnogi Romi učestvovali u antifašističkoj borbi protiv okupatora.

Rasprostranjenost[uredi | uredi izvor]

Procenat Roma u Vojvodini, po naseljima, prema popisu stanovništva iz 2011. godine
Vidosava Kovačević - Ciganka, 1910.
Romska kapela Tetkice Bibije u Beogradu
Spomenik palim borcima Romima u balkanskim i oba svetska rata. Nalazi se do kapele Tetkice Bibije u Beogradu u ulici gospodara Vučića 49. Spomenik je podignut 1920-ih godina, a kasnije je dodata i spomen ploča palim borcima iz Drugog svetskog rata.[4][5]
  • 2011: 147.604
  • 2022: 131.936[6]

Prema popisu iz 2011. godine, u Vojvodini živi 42.391 Roma i čine 2,19% stanovništva. Prosečne su starosti od 26 godina. Najveća koncentracija je u opštinama Nova Crnja (6,83%), Beočin (6,51%) i Novi Kneževac (5,04%).

U Vojvodini nema naselja (gradova, sela) sa romskom većinom, ali postoje gradske četvrti i predgrađa u kojima su stanovnici uglavnom Romi:

Jezik[uredi | uredi izvor]

Romski jezik nije službeni jezik u AP Vojvodini, ali se uči u nekim školama. Romski jezik se u školskoj 2014/2015. godini uči u 42 škole u Vojvodini.[7] RTV Vojvodina emituje dnevni program na romskom jeziku, no postoji takođe nekoliko drugih medija na romskom jeziku.

Običaji Roma u pirotskom kraju[uredi | uredi izvor]

Sklapanje braka[uredi | uredi izvor]

Kada roditelji reše da žene sina, oni odaberu devojku koja im se sviđa i onda otac momkov ide u kuću devojke kod njenih roditelja i ugovara ženidbu. To obavlja ponekad i navodadžija umesto momkovog oca. Obično bi momkov otac započinjao razgovor o nečem drugom i u neko vreme napomenuo bi da je došao zbog njihove devojke, jer i on ima momka za ženidbu, pa ako su voljni da se oprijatelje i da se njihova ćerka uda za njihovog sina. Ako roditelji devojčini pristanu, što je čest slučaj, onda odmah ugovaraju proševinu, koju obavljaju u bilo koji dan u nedelji, i na koju idu desetak njih u večernjim ili popodnevnim časovima. U mladinoj kući se uz piće dogovaraju o danu svadbe i ostalim poslovima oko svadbe. Po dogovoru svekar kupuje mladoj zlatan prsten, zatim papuče, ogrlicu, haljine, dimije, minđuše i ostalo šta je potrebno za sva tri dana trajanja svadbe, a to je obično petak, subota i nedelja, a nekada svadba počinje i u četvrtak. Za sve to vreme, od proševine do svadbe, mladoženja i mlada se viđaju i posećuju, ali ne smeju da spavaju zajedno. U petak ujutru, kada počinje svadba, svekrva sa muzikom dolazi u mladinu kuću i donosi mladoj nakit i razne đakonije i poslastice. Sa svekrvom budu tu još i dosta od njene familije. Priju – svekrvu dočekuju sa cvećem i devojačka majka se tom prilikom izljubi sa prijom i njenim rodom, a uz to ide blagosiljanje: „Neka su nam živa i zdrava deca, da nam dugo i dugo požive!“ U isto vreme muzika svira i svekrva povede kolo sa mladom, odigraju nekoliko kola, a onda je vodi u kuću na kupanje. I dok se ona kupa, dok je druge sređuju i oblače šalvare koje je svekrva donela, ostali se vesele ispred prostorije gde se kupanje obavlja. Posle kupanja nevestu našminkaju i pokriju crvenom maramom. A kada izađe tako opremljena, dočekuje je svekrva i stavlja joj nakit koji je donela. Mlada služi prisutne slatkišima. Posle toga odigraju Svekrvino kolo i svekrva je otprati malo iz avlije, a zatim se sa rodbinom vraća u kuću i uz muziku nastaje opšte veselje. U momkovoj kući se tek u večernjim časovima okuplja rodbina i tako u oba doma bude veselje do kasno u noć.

Sutradan, u subotu, momak sa rodbinom uz muziku odlazi mladinoj kući i sa sobom nosi haljinu za taj dan i venčanicu za nedelju. I dok mlada bude oblačila tu haljinu, napolju svira neprestano muzika. A kad je obuče, ona izlazi, a momak je dočekuje i počinje igra u kolu koju igraju svi prisutni.

U nedelju opet momak sa svatovima i rodbinom odlazi devojačkoj kući. Po običaju ispred kuće ih čeka organizovano mladina rodbina kobajagi naoružana motkama i ne dozvoljava da prijatelji i mladoženja uđu u kuću dok ne obećaju da će za mladu platiti. Posle malog nećkanja ovi obećaju da će platiti i tako ulaze u dvorište. Nakon toga mladu obučenu u venčanu haljinu izvode braća, i oni ne daju mladu sve dok im se ne plati.

Posle večere, u neko vreme, po običaju, mladi odlaze na spavanje a svatovi čekaju da vide da li je mlada izašla "poštena", a ponegde i starije žene prisluškuju na vratima sobe u kojoj su mladenci. U toku noći mladoženja poziva svekrvu da vidi kakva joj je snajka. Svekrva tom prilikom obaveštava priju i to se odmah razazna u celoj mahali. I ako je kojim slučajem "nepoštena", mlada se odmah vraća kući, zbog čega ponekad dolazi i do tuče. Ponekad se prećuti ako tako kaže mladoženja, ponekad se i sama nevesta snađe pre toga sa nekim sečivom, ali običaj je odvajkada bio kod pirotskih Roma da se kaže istina, jer su verovali da će im neistina doneti kasnije nevolju i zlo.

Običaj je kod Roma i da mladoženjin kum ne prisustvuje svadbi jer ga on zakumi nakon rođenja deteta, ali zato prisustvuje očev kum ako ga ima i to samo kao gost.

Vasilica[uredi | uredi izvor]

Vasilica je Nova godina kod Roma. Oni je slave 14. januara. Kasnije doseljeni Romi u Pirotu zovu Novu godinu lačo đive – dobar dan. Na nekoliko dana pred Novu godinu svaka ciganska porodica kupuje živinu: petlove, kokoške, ćurane itd. i to uvek neparan broj. Na nekoliko dana ranije u kući se sve prečisti i obriše prašina, a uoči Nove godine svi se ukućani okupaju i presvuku u čistu odeću. Kada bude već kasno noću, najstariji u kući založi vatru, zatim izađe pred kuću, uzme živinu koju ima, pa se okreće prema istoku izgovarajući blagoslov Gospodu. Posle ovoga pokolje svu živinu, koju zatim unosi u kuću, budi sve svoje ukućane, pa je onda svi zajedno čerupaju. Ako su to ćurke ili guske, odseku im krila i izvade mast iz njih, koju posle koriste za prženje i spremanje jela. Tu noć i prvi dan Nove godine Cigani zovu pari rat – teška noć. Pred zoru kućni domaćin ustane i umije se u dvorištu. A pri povratku u kuću kaže ukućanima: bahtalo tu maro lačo đive – Srećan dobar dan, a na to mu ukućani odgovore: tave sasto – Da si zdrav. Posle ovog pozdrava svi ukućani izlaze u dvorište i umivaju se a po povratku u kuću svi izgovaraju isto što i domaćin. Za doručak obično se sprema iznutrica od živine, dok se za ručak obavezno kuva kupus sa mesom od živine, a za večeru se posebno sprema pečenje od živine kao i piće.

Srpski Romi, oko 1905. godine

Đurđevdan[uredi | uredi izvor]

Đurđevdan kao praznik slave svi Romi iako nemaju stoke da bi se molili za njeno zdravlje. To je jedan od najvećih praznika u Cigana, a slavi se čitava tri dana. Za Đurđevdan se Cigani pripremaju mnogo ranije, ako ne i cele godine, kada svaki domaćin štedi da bi za taj dan nabavio jagnje, ili njih nekoliko, sve zavisi od mogućnosti porodice. A slavlje počinje uoči praznika. Već posle ponoći uoči Đurđevdana svaki domaćin započinje pripremu loženjem vatre i pripremanjem ražnja za pečenje. I samo klanje jagnjadi je ritualno i to čini neko ko je vičan iz komšiluka ili za to posebno pozivaju kasapina. Kada se jagnje zakolje, onda se muškoj deci – Cigančićima krvlju namaže čelo da ne bi pobolevala, odnosno za zdravlje. Jagnje se stavlja na ražanj da se peče. Sve to se radi uz čašicu rakije, tu na licu mesta, gde se nazdravlja, sedi i razgovara. Kože od jagnjadi se prodaju, dok se od iznutrice pravi specijalitet čorba, a džigerice se skuvaju i tako spremljene posole, pobibere i stave u tanjir da bi se poslužile komšije. Dok to traje, čestita jedan drugome praznik i poželi zdravlje u kući. Rano ujutru, pre sunca, devojke i mladići odlaze na uranak na vodu u mestu Barje, gde naberu cveće, grančice od vrbe i drugo bilje i tom prilikom zahvataju vodu sa Rasničke reke i drugih izvora, njom prskaju jedni druge i tako se zabavljaju i šale. Sa njima obavezno pođe i poneki muzikant koji usput svira, a mladež igra. Oni na tom mestu ispletu venčiće od cveća pa od njih kasnije kite svoje ograde kuća.

Drugi dan slavlja ciganske porodice provode u uzajamnom posećivanju i odlasku kod rodbine da čestitaju praznik. Treći dan slavlja započinje urankom domaćina porodice.

Vodilo se računa, a i danas se isto, da jagnjad za klanje budu bela i po mogućnosti rogata. Zaklanu jagnjad za Đurđevdan Romi nazivaju „kurban“, odnosno to je u stvari prinošenje žrtve za napredak i zdravlje u kući.

Odlazak u vojsku[uredi | uredi izvor]

Odlazak u vojsku pirotski Romi proslavljaju skoro na istovetan način kao i ostali sugrađani. Danas pirotski Romi ispraćaj vojnika obeležavaju velikim slavljem. Pored rodbine i komšija, tu su još i prijatelji vojnika. Za taj dan se podižu šatre – vejnici, tako da se na svečanom ručku nađe i po nekoliko stotina zvanica. Uz muziku sa ozvučenjem, uz bogatu trpezu jela i pića, ostaje se i po dva dana. Nekada se na dar vojniku – regrutu nosio poklon: sapun, peškir ili pribor za brijanje i slično. Danas se vojniku daju pokloni u novcu i drugi vrlo vredni pokloni, uključujući i veš i garderobu. U ovim prilikama regrut sakupi dosta novca, koji mu za vreme služenja vojnog roka dobro dođe.

Poznate ličnosti[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g Stanovništvo prema nacionalnoj pripadnosti Arhivirano 2013-04-16 na sajtu Archive.today, Republički zavod za statistiku Srbije, 2011.
  2. ^ Pešikan, Mitar (2018). Pravopis srpskoga jezika. Novi Sad: Matica srpska. str. 495. 
  3. ^ Kurteš, Aleksandra. „Otvoren Evropski romski institut za umetnost i kulturu”. Politika Online. Pristupljeno 2021-05-26. 
  4. ^ Petrović, Srećko (2021). Pravoslavlje, br.1293, za 1. februar, O srpskim Romima: Naše komšije naši kumovi. SPC. str. 34. 
  5. ^ Romi u Srbiji: Šta će biti sa jedinim spomenikom palim romskim borcima u Beogradu - sećanje i tradicija pod katancem. 
  6. ^ „Konačni rezultati Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2022. | O POPISU STANOVNIŠTVA”. popis2022.stat.gov.rs. Pristupljeno 2023-06-23. 
  7. ^ „Vojvodina: Romski jezik u 42 škole”. b92.net. 28. 08. 2014. 
  8. ^ a b Koktel predrasuda i začin egzotike Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. april 2008), Pristupljeno 5. 5. 2013.
  9. ^ Dekada Roma, Pristupljeno 5. 5. 2013.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • dr Rajko Đurić, Istorija Roma, Beograd, 2006.
  • Borisav Jovanović, Običaji pirotskih Roma, Pirotski zbornik 35-36, 2011

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Роми_у_Србији&oldid=27778276”