Šarl Alber Goba

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Šarl Alber Goba
Šarl Alber Goba
Datum rođenja(1843-05-21)21. maj 1843.
Mesto rođenjaTramelan,  Švajcarska
Datum smrti16. mart 1914.(1914-03-16) (70 god.)
Mesto smrtiBern,  Švajcarska

Šarl Alber Goba (engl. Charles Albert Gobat; 21. maj 1843, Tramelan — 16. mart 1914, Bern) bio je švajcarski pravnik, obrazovni administrator i političar koji je zajedno sa Eli Dikomenom[1] 1902. godine dobio Nobelovu nagradu za mir[2] za vođstvo Stalnim međunarodnim mirovnim biroom.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je 21. maj 1843. u Tramelanu. Bio je sin protestantskog pastora i nećak Samjuela Goba, misionara koji je postao episkop u Jerusalimu.[3] Obrazovao se na Univerzitetu u Bazelu, Hajdelbergu, Bernu i Parizu. Doktorirao je pravo na Univerzitetu u Hajdelbergu 1867. godine.[3]

Po završetku doktorata, Goba je počeo da se bavi advokaturom u Bernu,[1] takođe je predavao francusko građansko pravo na univerzitetu.[3] Potom je otvorio kancelariju u Delemonu, u kantonu Bern, koja je ubrzo postala vodeća pravna firma u okrugu.[3]

Nakon petnaest godina od advokature, uključio se u politiku i obrazovanje.[2] Godine 1882. imenovan je za nadglednika javnog podučavanja za kanton Bern, na kojoj je funkciji bio trideset godina.[1] Bio je naprednjak u filozofiji obrazovanja i napravio je mnoge važne reforme u obrazovnom sistemu. Reformisao je sistem osnovnog obrazovanja, stekao povećanu budžetsku podršku za poboljšanje odnosa nastavnika i učenika, podržao je izučavanje živih jezika i pružio učenicima alternativo tradicionalno usko klasično obrazovanje uspostavljenim kurikulumom u ​​stručnom i profesionalnom osposobljavanju.[3]

Dobio je priznanja za svoje radove franc. République de Berne et la France pendant les guerres de religion, koji je objavljen 1891. godine i engl. A People's History of Switzerland, koja je objavljen 1900. godine.[3]

Takođe se bavio političkom karijerom. Izabran je na mnoge važne funkcije. U Velikom veću Berna izabran je 1882.[3] Od 1884. do 1890. bio je član Saveta Švajcarske, a od 1890. do svoje smrti 1914.[4] bio je član Nacionalnog saveta, druge komore centralnog švajcarskog zakonodavnog tela. I u politici i u obrazovanju bio je liberalni reformator. Godine 1902. sponzorisao je nekoliko zakona koji su primenjivali princip arbitraže na komercijalne ugovore.[4] Goba je sarađivao sa Interparlamentarnom unijom, koju je osnovao 1889.[2] Vilijam Randal Krimer, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1903. godine. Godine 1892. postao je predsednik četvrte konferencije unije koja je održana u Bernu. Bio je generalni sekretar biroa, informativnog ureda koji se bavio mirovnim pokretima, međunarodnim pomirenjem i komunikacijom između nacionalnih parlamentarnih tela. Treća konferencija unije, održana u Rimu 1891. godine, uspostavila je Međunarodni mirovni biro, čiji je Goba bio direktor kada mu je 1910. dodeljena Nobelova nagrada za mir.[2]

Umro je 16. marta 1914. na mirovnoj konferenciji u Bernu.[5]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v „Charles-Albert Gobat | Swiss political scientist”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-10-08. 
  2. ^ a b v g „Elie Ducommun, Charles Albert Gobat”. The Nobel Peace Prize (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 17. 10. 2020. g. Pristupljeno 2020-10-08. 
  3. ^ a b v g d đ e „The Nobel Peace Prize 1902”. NobelPrize.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-10-08. 
  4. ^ a b „Albert Gobat”. archive.ipu.org. Pristupljeno 2020-10-08. 
  5. ^ „Charles Albert Gobat Facts for Kids”. facts.kiddle.co (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-10-08. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Šarl Alber Goba na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шарл_Албер_Гоба&oldid=27200473”