Теодор Момзен

Из Википедије, слободне енциклопедије
Теодор Момзен
Theodor mommsen.jpg
Теодор Момзен 1881.
Датум рођења (1817-11-30)30. новембар 1817.
Место рођења Гардинг
Немачка
Датум смрти 1. новембар 1903.(1903-11-01) (85 год.)
Место смрти Берлин
Немачко царство
Награде Нобелова награда за књижевност

Теодор Момзен (нем. Theodor Mommsen; 30. новембар 18171. новембар 1903) био је немачки историчар, песник и правник. Као универзитетски професор радио је у Лајпцигу, Цириху, Вроцлаву и Берлину. Важи за једног од најзначајнијих класициста 19. века. Његова дела и издања извора и дан данас су од суштинског значаја за истраживање римске историје. На предлог 18 чланова Пруске академије наука 1902. године добио је Нобелову награду за књижевност за своју Римску историју. Био је истакнути политичар, члан пруског и немачког парламента. Његови радови на тему римског права имали су велики утицај на немачки грађански законик (Bürgerliches Gesetzbuch).

Биографија[уреди]

Момзен је класични историчар 19. века. Студирао је право и класичне науке од 1838-43. године, а после неколико година проведених у Француској и Италији и кратке новинарске каријере, постао је универзитетски професор. Политички је био ангажован у револуцији 1848-49. што је резултовало напуштањем професорске службе. Године 1858. додељена му је Катедра за историју сатрог века на Универзитету у Берлину. Био је стални члан Пруске академије наука и уметности, и активан и истакнути члан пруског парламента. Године 1902. добио је Нобелову награду за књижевност за дјело „Историја Рима“ (Römische Geschichte).

Био је посланик пруског Представничког дома од 1863. до 1866. и поново од 1873. до 1879. године и посланик Рајхстага од 1881. до 1884. године, и то у почетку као представник Немачке напредне партије (Deutsche Fortschrittspartei), затим Националне либералне партије и на крају Сецесиониста. Нарочито су га занимала питања академске и образовне политике. Мада је подржавао уједињење Немачке, био је разочаран политиком Немачког царства и имао песимистичне прогнозе о његовој будућности. Разилазио се са Отом фон Бизмарком по питању социјалне политике 1881. године. Педлагао је сарадњу између либерала и социјалдемократа и служио се тако речником да је једва избегао кривично гоњење.

Као либерал националиста Момзен је претпостављао асимилацију етничких мањина у немачко друштво њиховом искључењу. Године 1879. његов колега Хајнрих Трајчке покренуо је политичку кампању против Јевреја. Момзен се снажно супротстављао антисемитизму и написао оштри памфлет у ком је одбацио Трајчкове погледе. Решење антисемитизма он је видео у добровољној културној асимилацији. Предлагао је да Јевреји могу пратити пример народа Шлезвига−Холштајна, Хановера и других немачких држава, које су се одрекле посебних обичаја када су интегрисане у Пруску. Момзен је био ватрени гласноговорник немачког национализма. Према Словенима је гајио милитантни став до те мере да је правдао употребу насиља против њих. У писму бечком листу Neue Freie Presse од 31. октобра 1897. године, Момзен назива Чеше апостолима варваризма и пише да је „чешка лобања неприступачна за разум, али рањива на ударце” (Vernunft nimmt der Schädel der Czechen nicht an, aber für Schläge ist auch er zugänglich).

Спољашње везе[уреди]