Административна подела Белорусије
У административном смислу Република Белорусија је подељена на 6 области (или региона; блр. вобласць, рус. область) који су уједно и највише територијалне јединице а имена су добиле на основу административних центара. Области су даље подељене на рејоне (или округе; блр. раён, рус. район) којих има укупно 118. Постоји 12 самоуправних градова са преко 100 хиљада становника. Град Минск има посебан статус и подељен је на 9 рејона (или дистриката).[1]
Области Белорусије[уреди | уреди извор]
| № | Заст. | Грб | Област | Администр. центар |
Површина км²[2] |
Становника 2016.[3] |
Датум оснивања | Карта |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1 | 
|
|
Град Минск | Минск | 308 | 1.959.800 | 1067. |  (при нажатии на изображённую область осуществляется переход на соответствующую статью) |
| 2 | 
|
|
Брестска | Брест | 32.787 | 1.387.000 | 4.дец. 1939. | |
| 3 | 
|
|
Гомељска | Гомељ | 40.370 | 1.422.900 | 15.јан. 1938. | |
| 4 | 
|
|
Гродненска | Гродно | 25.127 | 1.050.100 | 20.сеп. 1944. | |
| 5 | 
|
|
Могиљовска | Могиљов | 29.069 | 1.067.700 | 15.јан. 1938. | |
| 6 | 
|
|
Минска | Минск | 39.895 | 1.417.400 | 15.јан. 1938. | |
| 7 | 
|
|
Витепска | Витепск | 40.051 | 1.193.500 | 15.јан. 1938. | |
| - | 
|
|
Република Белорусија | Минск | 207.595 | 9.498.400 | 25. март 1918. |
Нивои власти[уреди | уреди извор]
Тренутна административно - територијална подела Републике Белорусије установљена је законом од 5. маја 1998. године (№ 154-З „О административно - територијалној структури Р. Белорусије").[1] Сходно одредбама тог закона, постоје три нивоа административног управљања земљом:
- Први ниво
- Други ниво
- Град обласне субординације (блр. горад абласнога падпарадкавання) - град са популацијом од минимум 50 хиљада становника који је економски, културни и политички центар одређене регије (може имати и мање становника, али под условом да град има историјску вредност и јасну перспективу будућег развоја). Тренутно постоји 12 таквих градова.
- Рејони Белорусије (или окрузи) (блр. раён)
- Трећи ниво
- Градови под јурисдикцијом рејона (округа) (блр. горад раённага падпарадкавання) - популација преко 6.000 становника, постојање одговарајуће инфраструктуре и индустрије;
- Насеља градског типа:
- Сеоска насеља:
- Агроградови (блр. аграгарадок) - урбана насеља чија је основна привредна делатност пољопривреда.
- Засеоци
- Сеоски савети (блр. сельсавет) - више заселака или села организованих у један савет чији је центар у агрограду или неком од насељених места у оквиру савета.
Административне јединице према бројном стању[уреди | уреди извор]
- Главни град - Минск;
- Области - 6;
- Рејони (окрузи) - 118;
- Градови обласне субординације - 12 градова (5 од њих су обласни центри, 10 центри округа);
- Градови окружне субординације - 98 градова (84 су окружни центри);
- Насеља градског типа - 94 (22 су окружни центри);
- Сеоски савети - 1365;
- Градски рејони - 25 (у 7 градова обласне субординације).
Међународни кодови области[уреди | уреди извор]
У складу са ISO 3166 стандардима, области Белорусије су означене следећим кодовима ISO 3166-2:
| Брестска | Витепска | Гомељска | Гроднианска | Минска | Могиљовска |
|---|---|---|---|---|---|
| BY-BR | BY-VI | BY-HO | BY-HR | BY-MI | BY-MA |
Главни град[уреди | уреди извор]
Минск (блр. Мінск) - главни град Белорусије, административни центар Минске области (иако не улази у њен састав) и Минског округа (такође не улази у његов састав).
Брестска област[уреди | уреди извор]
Брестска област (блр. Брэсцкая вобласць), административни центар је град Брест.
Градови обласне субординације:
Баранавичи (блр. Баранавічы), административни центар Баранавичког округа (не улази у његов састав);
Брест (блр. Брэст)[4]), административни центар Брестске области и Брестског рејона (не улази у његов састав);
Пинск (блр. Пінск), административни центар Пинског округа (не улази у његов састав).
Рејони:
- Баранавички рејон (блр. Баранавіцкі раён) — на карти № 2; административи центар — град Баранавичи, (не улази у састав округа)
Бјарозавски рејон (блр. Бярозаўскі раён) — на карти № 3; административни центар — град Бјароза (блр. Бяро́за), обухвата и градБелаазјорск (блр. Белаазёрск);
Брестски рејон (блр. Брэсцкі раён)[5]) — на карти № 1; административни центар — град Брест (не улази у састав округа);
Ганцавички рејон (блр. Ганцавіцкі раён) — на карти № 4; административни центар — град Ганцавичи (блр. Ганцавічы);
Драгичински рејон (блр. Драгічынскі раён) — на карти № 5; административни центар — град Драгичин (блр. Драгічын);
Жабинкавски рејон (блр. Жабінкаўскі раён) — на карти № 6; административни центар — град Жабинка (блр. Жабінка);
Иванавски рејон (блр. Іванаўскі раён)[6]) — на карти № 7; административни центар — град Иванава (блр. Іванава)[7]
Ивацевички рејон (блр. Івацэвіцкі раён) — на карти № 8; административни центар — град Ивацевичи (блр. Івацэвічы), обухвата и град 
Косава (блр. Косава);
Камјанечки рејон (блр. Камянецкі раён) — на карти № 9; административни центар — град Камјанец (блр. Камянец); обухвата и град 
Високаје (блр. Высокае);
Кобрински рејон (блр. Івацэвіцкі раён) — на карти № 10; административни центар — град Кобрин (блр. Кобрын);
Лунинечки рејон (блр. Лунінецкі раён) — на карти № 11; административни центар — град Лунинец (блр. Лунінец), а обухвата и град 
Микашевичи (блр. Мікашэвічы);
Љахавички рејон (блр. Ляхавіцкі раён) — на карти № 12; административни центар — град Љахавичи (блр. Ляхавічы);
Маларицки рејон (блр. Маларыцкі раён) — на карти № 13; административни центар — град Маларита (блр. Маларыта);
Пински рејон (блр. Пінскі раён) — на карти № 14; административни цента — град Пинск, не улази у састав рејона;
Пружански рејон (блр. Пружанскі раён) — на карти № 15; административни центар — град Пружани (блр. Пружаны);
Столински рејон (блр. Столінскі раён) — на карти № 16; административни центар — град Столин (блр. Сто́лін), обухвата и град 
Давид Гарадок (блр. Давыд-Гарадок).
Витепска област[уреди | уреди извор]
Витепска област (блр. Віцебская вобласць), административни центар — град Витепск
Градови обласне субординације:
Витепск (блр. Віцебск), административни центар Витепске области и Витепског округа (не улази у његов састав);
Наваполацк (блр. Наваполацк);
Орша (блр. Орша), административни центар Оршанског округа (не улази у његов састав);
Полацк (блр. Полацк), административни центар Полацког округа (не улази у његов састав).
Рејони (окрузи):
- Бешанковички рејон (блр. Бешанковіцкі раён) — на карти № 1; административни центар — варошица Бешанковичи (блр. Бешанковічы);
Браславски рејон (блр. Браслаўскі раён) — на карти № 2; административни центар — град Браслав (блр. Браслаў);
Горњодвински рејон (блр. Верхнядзвінскі раён) — на карти № 3; административни центар — град Верхњедвинск (блр. Верхнядзвінск);- Витепски рејон (блр. Віцебскі раён) — на карти № 4; административни центар — град Витепск, не улази у састав рејона;
Глибочки рејон (блр. Глыбоцкі раён) — на карти № 5; административни центар — град Глибокаје (блр. Глыбокае);
Гарадочки рејон (блр. Гарадоцкі раён) — на карти № 6; административни центар — град Гарадок (блр. Гарадок);
Докшички рејон (блр. Докшыцкі раён) — на карти № 7; административни центар — град Докшици (блр. Докшыцы);
Дубровенски рејон (блр. Дубровенскі раён) — на карти № 8; административни центар — град Дубровна (блр. Дуброўна);
Лепељски рејон (блр. Лепельскі раён) — на карти № 9; административни центар — град Лепељ (блр. Лепель);
Љозненски рејон (блр. Лёзненскі раён) — на карти № 10; административни центар — град Љозна (блр. Лёзна);
Мјорски рејон (блр. Міёрскі раён) — на карти № 11; административни центар — град Мјори (блр. Міёры), обухвата и град 
Дисна (блр. Дзісна);- Оршански рејон (блр. Аршанскі раён) — на карти № 12; административни центар — град Орша, не улази у састав округа; укључује и град
Барањ (блр. Барань); - Полацки рејон (блр. Полацкі раён) — на карти № 13; административни центар — град Полацк, не улази у састав рејона
Паставски рејон (блр. Пастаўскі раён) — на карти № 14; административни центар — град Пастави (блр. Паставы);
Расонски рејон (блр. Расонскі раён) — на карти № 15; административни центар — варошица Расони (блр. Расоны);
Сененски рејон (блр. Сенненскі раён) — на карти № 16; административни центар — град Сјано (блр. Сянно);
Талачински рејон (блр. Талачынскі раён) — на карти № 17; административни центар — град Талачин (блр. Талачын);
Ушачки рејон (блр. Ушацкі раён) — на карти № 18; административни центар — варошица Ушачи (блр. Ушачы);
Чашнички рејон (блр. Чашніцкі раён) — на карти № 19; административни центар — град Чашники (блр. Чашнікі), укључује и град 
Новалукомљ (блр. Новалукомль);
Шаркавшчински рејон (блр. Шаркаўшчынскі раён) — на карти № 20; административни центар — варошица Шаркавшчина (блр. Шаркаўшчына);
Шумилински рејон (блр. Шумілінскі раён) — на карти № 21; административни центар — варошица Шумилина (блр. Шуміліна).
Гомељска област[уреди | уреди извор]
Гомељска област (блр. Гомельская вобласць), административни центар — град Гомељ.
Градови обласне субординације:
Гомељ (блр. Гомель), административни центар Гомељске области и Гомељског рејона (не улази у његов састав).
Рејони (окрузи):
- Брагински рејон (блр. Брагінскі раён) — на карти № 1; административни центар — варошица Брагин (блр. Брагін);
Буда-Кашаљовски рејон (блр. Буда-Кашалёўскі раён) — на карти № 2; административни центар — град Буда-Кашаљова (блр. Буда-Кашалёва);
Веткавски рејон (блр. Веткаўскі раён) — на карти № 3; административни центар — град Ветка (блр. Ветка);- Гомељски рејон (блр. Гомельскі раён) — на карти № 4; административни центар — град Гомељ не улази у састав округа);
Добрушки рејон (блр. Добрушскі раён) — на карти № 5; административни центар — град Добруш (блр. Добруш);
Јељски рејон (блр. Ельскі раён) — на карти № 6; административни центар — град Јељск (блр. Ельск);
Житкавички рејон (блр. Жыткавіцкі раён) — на карти № 7; административни центар — град Житкавичи (блр. Жыткавічы), укључује и град 
Турав (блр. Тураў);
Жлобински рејон (блр. Жлобінскі раён) — на карти № 8; административни центар — град Жлобин (блр. Жлобін);
Калинкавички рејон (блр. Калінкавіцкі раён) — на карти № 9; административни центар — град Калинкавичи (блр. Калінкавічы);
Кармјански рејон (блр. Кармянскі раён) — на карти № 10; административни центар — варошица Карма (блр. Карма);
Лељчички рејон (блр. Лельчыцкі раён) — на карти № 11; административни центар — варошица Лељчици (блр. Лельчыцы);
Лојевски рејон (блр. Лоеўскі раён) — на карти № 12; административни центар — варошица Лојев (блр. Лоеў);
Мазирски рејон (блр. Мазырскі раён) — на карти № 13; административни центар — град Мазир (блр. Мазыр);
Наровљански рејон (блр. Нараўлянскі раён) — на карти № 14; административни центар — гварошица Наровља (блр. Нароўля);- Октобарски рејон (блр. Акцябрскі раён) — на карти № 15; административни центар — варошица Акцјабрски (блр. Акцябрскі);
Петрикавски рејон (блр. Петрыкаўскі раён) — на карти № 16; административни центар — град Петрикав (блр. Петрыкаў);
Речички рејон (блр. Рэчыцкі раён) — на карти № 17; административни центар — град Речица (блр. Рэчыца), укључује и град 
Василевичи (блр. Васілевічы);
Рагачовски рејон (блр. Рагачоўскі раён) — на карти № 18; административни центар — град Рагачов (блр. Рагачо́ў);
Светлагорски рејон (блр. Светлагорскі раён) — на карти № 19; административни центар — град Светлагорск (блр. Светлагорск);
Хојнички рејон (блр. Хойніцкі раён) — на карти № 20; административни центар — град Хојники (блр. Хойнікі);
Чачерски рејон (блр. Чачэрскі раён) — на карти № 21; административни центар — град Чачерск (блр. Чачэрск).
Гроднианска област[уреди | уреди извор]
Гродњенска област (блр. Гродзенская вобласць), административни центар је град Гродно
Град обласне субординације:
Гродно (блр. Гродна, Гародня), административни центар Гродњенске области и Гродњенског рејона (не улази у његов састав).
Рејони:
Бераставички рејон (блр. Бераставіцкі раён) — административни центар — варошица Велика Бераставица (блр. Вялікая Бераставіца);
Вавкавски рејон (блр. Ваўкавыскі раён) — административни центар — град Вавкависк (Ваўкавыск);
Воранавски рејон (Воранаўскі раён) — ; административни центар — варошица Воранава (блр. Воранава);- Гродњенски рејон (Гродзенскі раён) — административни центар — град Гродно (не улази у састав рејона); у рејон улази и град
Скидзељ (Скідзель); 
Зељвански рејон (блр. Зэльвенскі раён) — административни центар — варошица Зељва (Зэльва);
Ивјевски рејон (Іўеўскі раён) — административни центар — град Ивје (Іўе);
Карелички рејон (Карэліцкі раён) — административни центар — варошица Кареличи (Карэлічы);
Лидски рејон (Лідскі раён) — административни центар — град Лида (Ліда), укључује и град 
Бјарозавка (Бярозаўка);
Мастовски рејон (Мастоўскі раён) — административни центар — град Масти (Масты);
Навагрудски рејон (Навагрудскі раён) — административни центар — град Навагрудак (блр. Навагрудак, Наваградак);
Ашмјански рејон (Ашмянскі раён) — административни центар — град Ашмјани (Ашмяны);
Астравечки рејон (Астравецкі раён) — административни центар — град Астравец (Астравец);
Свислачки рејон (Свіслацкі раён) — административни центар — град Свислач (Свіслач);
Слонимски рејон (Слонімскі раён) — административни центар — град Слоним (Слонім);
Смаргоњски рејон (Смаргонскі раён) — административни центар — град Смаргоњ (Смаргонь, Смаргоні);
Дзјатлавски рејон (Дзятлаўскі раён) — административни центар — град Дзјатлава (Дзятлава);
Шчучински рејон (Шчучынскі раён) — административни центар — град Шчучин (Шчучын).
Минска област[уреди | уреди извор]
Минска област (блр. Мінская вобласць), административни центар — град Минск (не налази се у његовим оквирима).
Градови обласне субординације:
Рејони (окрузи):
Беразински рејон (блр. Бярэзінскі раён) — на карти № 1; административни центар — град Беразино (блр. Беразіно);
- Барисавски рејон (блр. Барысаўскі раён) — на карти № 2; административни центар — град Барисав (блр. Барысаў);
Вилејски рејон (блр. Вілейскі раён) — на карти № 3; административни центар — град Вилејка (блр. Віле́йка);
Валожински рејон (блр. Валожынскі раён) — на карти № 4; административни центар — град Валожин (блр. Валожын);
Дзјаржински рејон (блр. Дзяржынскі раён) — на карти № 5; административни центар — град Дзјаржинск (блр. Дзяржынск), укључује и град 
Фанипаљ (блр. Фаніпаль);
Клецки рејон (блр. Клецкі раён) — на карти № 6; административни центар — град Клецк (блр. Клецк);
Капиљски рејон (блр. Капыльскі раён) — на карти № 7; административни центар — град Капиљ (блр. Капыль);
Крупкијски рејон (блр. Крупскі раён) — на карти № 8; административни центар — град Крупки (блр. Крупкі);
Лагојски рејон (блр. Лагойскі раён) — на карти № 9; административни центар — град Лагојск (блр. Лагойск);
Љубањски рејон (блр. Любанскі раён) — на карти № 10; административни центар — град Љубањ (блр. Любань);
Мински рејон (блр. Мінскі раён) — на карти № 11; административни центар — град Минск (не улази у његов састав); такође обухвата и град 
Заславје (блр. Заслаўе);
Маладзеченски рејон (блр. Маладзечанскі раён, Маладэчанскі раён) — на карти № 12; административни центар — град Маладзечна (блр. Маладзечна);
Мјадзелски рејон (блр. Мядзельскі раён) — на карти № 13; административни центар — град Мјадзел (блр. Мядзел);
Њасвишки рејон (блр. Нясвіжскі раён) — на карти № 14; административни центар — град Њасвиж (блр. Нясвіж);
Пухавицки рејон (блр. Пухавіцкі раён) — на карти № 15; административни центар — град Марина Горка (блр. Мар’іна Горка);
Слуцки рејон (блр. Слуцкі раён) — на карти № 16; административни центар — град Слуцк (блр. Слуцк, Слуцак);
Смаљавички рејон (блр. Смалявіцкі раён) — на карти № 17; административни центар — град Смаљавичи (блр. Смалявічы);
Салигорски рејон (блр. Салігорскі раён) — на карти № 18; административни центар — град Салигорск (блр. Салігорск);
Стародарошки рејон (блр. Старадарожскі раён) — на карти № 19; административни центар — град Стари Дароги (блр. Старыя Дарогі);
Стовпцовски рејон (блр. Стаўбцоўскі раён) — на карти № 20; административни центар — град Стовпци (блр. Стоўбцы);
Уздански рејон (блр. Уздзенскі раён) — на карти № 21; административни центар — град Узда (блр. Узда);
Червењски рејон (блр. Чэрвеньскі раён) — на карти № 22; административни центар — град Червењ (блр. Чэрвень).
Могиљовска област[уреди | уреди извор]
Могиљовска област (блр. Магілёўская вобласць), административни центар — град Могиљов
Градови обласне субординације:
Бабрујск (блр. Бабруйск), административни центар Бабрујског округа (не улази у његов састав);
Могиљов (блр. Магілёў), административни центар Могиљовске области и Могиљовског рејона (иако не улази у његов састав).
Рејони (окрузи):
Асиповички рејон (блр. Асіповіцкі раён) — на карти № 16; административни центар — град Асиповичи (блр. Асіповічы);- Бабрујски рејон (блр. Бабруйскі раён) — на карти № 2; административни центар — град Бабрујск (иако не улази у састав истог);
- Бјалинички рејон (блр. Бялыніцкі раён) — на карти № 1; административни центар — варошица Бјалиничи (блр. Бялынічы);
Бихавски рејон (блр. Быхаўскі раён) — на карти № 3; административни центар — град Бихав (блр. Быхаў);
Глуски рејон (блр. Глускі раён) — на карти № 4; административни центар — варошица Глуск (блр. Глуск);
Горкијски рејон (блр. Горацкі раён) — на карти № 5; административни центар — град Горки (блр. Горкі);
Дрибински рејон (блр. Дрыбінскі раён) — на карти № 6; административни центар — варошица Дрибин (блр. Дрыбін);
Киравски рејон (блр. Кіраўскі раён) — на карти № 7; административни центар — варошица Киравск (блр. Кіраўск);
Климавички рејон (блр. Клімавіцкі раён) — на карти № 8; административни центар — град Климавичи (блр. Клімавічы);
Кличавски рејон (блр. Клічаўскі раён) — на карти № 9; административни центар — град Кличав (блр. Клічаў);
Касцјуковички рејон (блр. Касцюковіцкі раён) — на карти № 13; административни центар — град Касцјуковичи (блр. Касцюковічы);
Краснапољски рејон (блр. Краснапольскі раён) — на карти № 10; административни центар — варошица Краснапоље (блр. Краснаполле);
Кричавски рејон (блр. Крычаўскі раён) — на карти № 11; административни центар — град Кричав (блр. Крычаў);
Кругљански рејон (блр. Круглянскі раён) — на карти № 12; административни центар — варошица Круглаје (блр. Круглае);- Могиљовски рејон (блр. Магілёўскі раён) — на карти № 14; административни центар — град Могиљов (не улази у састав рејеона);
Мсциславски рејон (блр. Мсціслаўскі раён, Мсьціслаўскі раён) — на карти № 15; административни центар — град Мсцислав (блр. Мсціслаў);
Славгарадски рејон (блр. Слаўгарадскі раён) — на карти № 17; административни центар — град Славгарад (блр. Слаўгарад);
Хоцимски рејон (блр. Хоцімскі раён) — на карти № 18; административни центар — варошица Хоцимск (блр. Хоцімск);
Чавуски рејон (блр. Чавускі раён) — на карти № 19; административни центар — град Чавуси (блр. Чавусы);
Черикавски рејон (блр. Чэрыкаўскі раён) — на карти № 20; административни центар — град Черикав (блр. Чэрыкаў);
Шкловски рејон (блр. Шклоўскі раён) — на карти № 21; административни центар — град Шклов (блр. Шклоў).
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Закон Республики Беларусь от 5 мая 1998 г. №154-З "Об административно-территориальном делении и порядке решения вопросов административно-территориального устройства Республики Беларусь" (на језику: руски). Архивирано из оригинала 16. 06. 2010. г. Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ «Государственный земельный кадастр Республики Беларусь» Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016) (по состоянию на 1 января 2011 г.)
- ^ „Численность населения по областям и г. Минску” (на језику: руски). Архивирано из оригинала 02. 09. 2017. г. Приступљено 30. 6. 2016.
- ^ Користи се и варијанта Берас(ь)це, посебно код употребе на тарашкевици
- ^ Користи се и варијанта Берасьцейскі раён, код изговора на таркашевици
- ^ (На таркашевици у употреби и варијанта Янаўскі раён
- ^ Користи се и Янова, на тарашкевици
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | ||
