Лалинац (Ниш)

Координате: 43° 20′ 19″ С; 21° 47′ 04″ И / 43.3385° С; 21.7845° И / 43.3385; 21.7845
С Википедије, слободне енциклопедије

Лалинац
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округНишавски
ГрадНиш
Градска општинаПалилула (Ниш)
Становништво
 — 2011.Пад 1806
Географске карактеристике
Координате43° 20′ 19″ С; 21° 47′ 04″ И / 43.3385° С; 21.7845° И / 43.3385; 21.7845
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина178 m
Лалинац на карти Србије
Лалинац
Лалинац
Лалинац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број18256
Позивни број018
Регистарска ознакаNI

Лалинац је насеље у насељено место у градској општини Палилула на подручју града Ниша у Нишавском округу. Смештено је на алувијалној тераси Јужне Мораве и Нишаве, на око 10 км западно од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 1828 становника (према попису из 1991. било је 1842 становника).

Историја[уреди | уреди извор]

Лалинац је старо, још у средњем веку формирано село, али га турски пописи из 1444. до 1446. и 1498. године помињу само као мезгру, тј. као место опустелог села које се „сеје извана“. Седам деценија касније (1564) Лалинац је обновљен и засељен с преко 30 домова. Није, међутим, познато где је било сеоско насеље, јер се помињу два насељска положаја: један (данашњи и вероватно млађи) на десној обали Јужне Мораве и други (вероватно старији) на левој обали Јужне Мораве у потесу данашњег засеока Лалинске Појате

Ослобођење од Турака затекло је Лалинац као спахилук Ахмет-бега и Хаџи Алијаге у данашњем алувијалном простору Јужне Мораве и Нишаве с 67 кућа и 560 становника. Положај у плодној равници и у релативној близини Ниша подстицао је његов пољопривредни и то ратарски и повртарски развој. Крајем 19. века (1895) село је имало 108 домаћинстава и 811 становника, а године 1930. у њему су живела 184 домаћинства 1277 становника.

Најновији развојни период после 1944. године подстакао је још више његову ратарско-повртарску специјализацију. У овом периоду су се, међутим, појавиле и тенденције лаганог исељавања (првенствено у Ниш), а затим оријентација на мешовиту привреду с појачаном дневном миграцијом. Истовремено, Лалинац је постао привлачан за придошлице из удаљенијих и сиромашнијих села, тако да његов укупан број домаћинстава и становника расте, нарочито број домаћинстава.

Године 1971. у Лалинцу је живело 176 пољопривредних, 184 мешовита и 57 непољопривредних домаћинстава.

Саобраћај[уреди | уреди извор]

До Лалинца се може доћи приградском линијом 26 ПАС Ниш - Насеље 9. Мај - Лалинац.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Лалинац живи 1467 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 42,8 година (41,7 код мушкараца и 44,0 код жена). У насељу има 603 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,00.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.722
1953. 1.792
1961. 1.883
1971. 1.851
1981. 1.945
1991. 1.842 1.831
2002. 1.828 1.847
2011. 1.806
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
1.325 72,48%
Роми
  
32 1,75%
Хрвати
  
1 0,05%
Македонци
  
1 0,05%
непознато
  
469 25,65%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 83.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]