Пређи на садржај

Списак језера у Црној Гори

С Википедије, слободне енциклопедије
Скадарско језеро
Ливеровићко језеро код Никшића

У Црној Гори има више природних и вештачких језера. Највеће је Скадарско језеро, које се још назива и Зетско. Налази се на граници Црне Горе и Албаније. Црној Гори припада 66% језера, а Албанији 34%. Захвата највећи део Подгоричко-скадарске котлине. Површина језера варира између 370 и 550 км², а ниво воде око 3 м.

Криптодепресија је просечне дубине 6 м, а највећа је 44 м. Настало је у крашком пољу, која је после плеистоцена делом испуњено водом. Ниво језера је нарочито порастао после великих поплава 1858, које су изазвале рачвање Дрима преко Дримњаче и спајање са Кири. Језеро је богато рибом (сарага, јегуља, шаран, пастрмка и др.). Зими са севера долећу дивље патке, гуске и друге птице, па је познато и као ловиште. Све је већи његов значај за развој туризма.

Недалеко од Улциња је Шашко језеро, Језеро је дуго 3 км, широко 1,5 км, просечне дубине 3 метра. Каналом је спојено са реком Бојаном.

Планинска језера Црне Горе су ледничког порекла.

На Дурмитору су најпознатија Црно, Змиње, Мало, Шкрчко, Сушичко, Пошћенско, Модро, Валовито, Вражје и Рибље језеро.

На Сињајевини су Забојско и Зминичко језеро.

Бјеласица има Биоградко и Пешића језеро те Шишка и Урсуловачка језера.

На Проклетијама и Виситору су Плавско, Ридско, Рикавичко, Букумирско и Виситорско језеро.

Трновачко језеро

Волујак има Трновачко и Стубањско, а на заравни Лукавице Капетаново и Манито језеро.

Од језера са изузетним природним лепотама истичу се Црно, Биоградско и Плавско језеро.

Црно језеро (1422 м је 3 километра удаљено од Жабљака, а састоји се од Великог и Малог језера. Ниво воде у језеру доста варира. За високог водостаја површина му је 0,5 км² а максимална дубина је 49 м. Око језера је очувана четинарска шума, па читав крај, повезан путем са Жабљаком, као део националног парка Дурмитор, има велики туристички значај.

Плавско језеро 907 м, површине 2 км², налази у изворишном делу Лима. Настало је у валову Гусињског глечера, иза велике чеоне морене. У језеро воду доводи Ључа, а одводи Лим. Највећа дубина језера је 9 м. Са насељем Плав има велики туристички значај.

Биоградско језеро (1094 м, најлепши је део националног парка Биоградска гора, удаљено је од Колашина 16 км, а од магистралног пута Колашин—Мојковац 4 км. Дуго је 875 м, широко 410 м, просечно дубоко 4,5 м, а максимална му је дубина 12 м.

У општини Никшић се налазе следећа језера: Слано језеро, Вртачко језеро, Крупачко језеро, Ливеровићко језеро, Граховско језеро, Дркалско језеро, Билећко језеро(дељено са Босном и Херцеговином).

Списак језера

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Д. Дукић, Воде у НР Црној Гори, Зборник радова V конгреса географа ФНРЈ 1959.
  • С. Станковић, Планинска језера у Црној Гори, Титоград 1975.
  • Ekolog, elektronski bilten, Specijalni br 1, ISSN 1800-7031, 31. jul 2008.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]