Србија на Олимпијским играма
Србија на олимпијским играма | |||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
МОК код | SRB | ||||||||
НОК | Олимпијски комитет Србије | ||||||||
Веб-сајт | oks | ||||||||
Летње олимпијске игре | |||||||||
Медаље |
| ||||||||
Учешће на играма (преглед) | |||||||||
Летње игре | |||||||||
Зимске игре | |||||||||
Остала учешћа | |||||||||
Краљевина Југославија (1920—1936) СФР Југославија (1948—1992 ЗОИ) Независни учесници (1992 ЛОИ) СР Југославија (1996—2002) Србија и Црна Гора (2004—2006) |
Србија је до сада самостално учествовала четири пута на Летњим и три пута на Зимским олимпијским играма. Дебитовала је као Краљевина Србија на Летњим олимпијским играма 1912. године у Стокхолму, а први наредни наступ, као Република Србија, је остварила након 96 година на Летњим олимпијским играма 2008 у Пекингу.
Спортисти са данашње територије Србије су учествовали у склопу других олимпијских тимова, највише као део неколико југословенских држава у периоду од 1920. до 2006. године.
Историја
[уреди | уреди извор]Иако Србија званично није учествовала у такмичарском делу првих модерних олимпијских игара одржаних 1896. године у Атини, играма присуствовао је и краљ Србије Александар Обреновић на позив грчког краља Ђорђа I. Спортисти са данашње територије Војводине такмичили су се као део олимпијског тима Мађарске (као дела Аустроугарске). На првим играма у Атини Момчило Тапавица из Надаља освојио бронзану медаљу у тенису и постао први спортиста са данашње територије Србије и први етнички Србин учесник и освајач олимпијске медаље. Атлетичар Ђуро Стантић из Суботице је освојио златну медаљу на Олимпијским међуиграма 1906. у Атини, а гимнастичар Јожеф Беркеш из Панчева је дошао до сребрне медаље на Летњим олимпијским играма 1912. у Стокхолму, када је данашња територија Војводине и даље била део Аустроугарске.[1]
Олимпијски комитет Србије је основан 23. фебруара 1910. године под именом Српски олимпијски клуб на иницијативу младих официра школованих у Француској, међу којима је водећу улогу имао Светомир Ђукић.[2] Године 1911. је променио име у Централни олимпијски клуб па је 17. јула 1912. добио име Олимпијски комитет Србије. На конгресу у Стокхолму, који је трајао од 4. до 17. јула 1912, примљен је у Међународни олимпијски комитет, а и Светомир Ђукић је постао члан МОК. Први пут на играма спортисти из Србије појавили су се на Летњим олимпијским играма 1912. године у Стокхолму . Први олимпијци су били спринтер Душан Милошевић) и маратонац Драгутин Томашевић.
Након Првог светског рата српски спортисти учествовали су као део неколико југословенских земаља, а на Летње олимпијске игре 1992. одржаним у Барселони су се због међународних санкција СР Југославији такмичили под олимпијском заставом као независни учесници.
За један од важнијих момената у модернијој историји олимпијских игара је заслужан српски кошаркаш и спортски функционер Борислав Станковић, дугогодишњи секретар ФИБА и члан МОК-а, који је утицао на промену правила и омогућио дозволу кошаркашима из НБА лиге да наступе за репрезентацију, што је резултирало дебијем Дрим-тима у Барселони.[3]
Олимпијски комитет Србије је правни наследник ЈОКа и ОКСЦГ, што су потврдили, Међународни олимпијски комитет, Светска асоцијација националних олимпијских комитета, Европски олимпијски комитети, Међународни комитет Медитеранских игара и Асоцијација националних олимпијских комитета земаља Балкана. ОКС-у је тако признат легитимитет од 1912. и није морао да се поново учлањује у Међународни олимпијски комитет.[4],[5]
Након 96 година, Србија је поново учествовала под својим именом и заставом на Олимпијским играма у Пекингу 2008. Године 2010. остварен је дебитантски наступ на Зимским олимпијским играма. Стоту олимпијску медаљу за Олимпијски комитет Србије (рачунајући и ЈОК и ОКСЦГ) освојила је Ивана Максимовић у стрељаштву на Олимпијским играма 2012. године у Лондону.[6]
Београд је двапут био званични кандидат за града домаћина и то за Летње олимпијске игре 1992, када је испао у трећем кругу гласања Међународног олимпијског комитета (тада су се игре одржале у Барселони), и Летње олимпијске игре 1996., када је град домаћин била Атланта.[7]
Медаље
[уреди | уреди извор]После ЛОИ 2020. (Токио, Јапан)
- Освојене медаље по играма
Држава | ЛОИ |
Злато |
Сребро |
Бронза |
Укупно |
ЗОИ |
Злато |
Сребро |
Бронза |
Укупно |
ОИ |
Злато |
Сребро |
Бронза |
Укупно |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Краљевина Србија | 1 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Краљевина Југославија | 5 | 3 | 2 | 3 | 8 | 3 | 0 | 0 | 0 | 0 | 8 | 3 | 2 | 3 | 8 |
СФР Југославија | 11 | 23 | 27 | 25 | 75 | 10 | 0 | 3 | 1 | 4 | 21 | 23 | 30 | 26 | 79 |
Независни учесници | 1 | 0 | 1 | 2 | 3 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 | 0 | 1 | 2 | 3 |
СР Југославија | 2 | 2 | 2 | 3 | 7 | 2 | 0 | 0 | 0 | 0 | 4 | 2 | 2 | 3 | 7 |
Србија и Црна Гора | 1 | 0 | 2 | 0 | 2 | 1 | 0 | 0 | 0 | 0 | 2 | 0 | 2 | 0 | 2 |
Република Србија | 4 | 6 | 7 | 11 | 24 | 3 | 0 | 0 | 0 | 0 | 7 | 6 | 7 | 11 | 24 |
Укупно | 25 | 34 | 41 | 44 | 119 | 19 | 0 | 3 | 1 | 4 | 44 | 34 | 44 | 45 | 123 |
- Освојене медаље по спортовима
Спорт | Злато | Сребро | Бронза | Укупно |
---|---|---|---|---|
Рвање | 5 | 6 | 7 | 18 |
Ватерполо | 5 | 5 | 3 | 13 |
Гимнастика | 5 | 2 | 4 | 11 |
Стрељаштво | 4 | 5 | 6 | 15 |
Бокс | 3 | 2 | 6 | 11 |
Рукомет | 3 | 1 | 1 | 5 |
Кајак и кану | 2 | 3 | 1 | 6 |
Теквондо | 2 | 1 | 1 | 4 |
Кошарка | 1 | 6 | 4 | 11 |
Фудбал | 1 | 3 | 1 | 4 |
Пливање | 1 | 2 | 0 | 3 |
Веслање | 1 | 1 | 3 | 5 |
Одбојка | 1 | 1 | 2 | 4 |
Карате | 1 | 0 | 0 | 1 |
Атлетика | 0 | 2 | 1 | 3 |
Алпско скијање | 0 | 2 | 0 | 2 |
Скијашки скокови | 0 | 1 | 1 | 2 |
Стони тенис | 0 | 1 | 1 | 2 |
Џудо | 0 | 0 | 2 | 2 |
Тенис | 1 | 0 | 1 | 1 |
Укупно (20) | 36 | 44 | 45 | 125 |
Преглед учешћа и освојених медаља на Олимпијским играма под заставом Србије
[уреди | уреди извор]Летње олимпијске игре
[уреди | уреди извор]Учешће и освојене медаље на ЛОИ
[уреди | уреди извор]Учешће и освојене медаље на ЗОИ | ||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
ЛОИ | Носилац заставе | Учешће | Мушкарци | Жене | Спорт | Злато | Сребро | Бронза | Укупно | Ранг |
1896—1908. | Није учествовала | |||||||||
1912. Стокхолм | Драгутин Томашевић | 2 | 2 | 0 | 1 | 0 | 0 | 0 | 0 | — |
1920—1988. | Као део Краљевине Југославије и СФР Југославије | |||||||||
1992. Барселона | Као део Независних учесника | |||||||||
1996—2004. | Као део СР Југославије и Србије и Црне Горе | |||||||||
2008. Пекинг | Јасна Шекарић | 91 | 66 | 25 | 11 | 0 | 1 | 2 | 3 | 62. |
2012. Лондон | Новак Ђоковић | 116 | 80 | 36 | 15 | 1 | 1 | 2 | 4 | 42. |
2016. Рио де Жанеиро | Ивана Анђушић Максимовић | 103 | 58 | 45 | 14 | 2 | 4 | 2 | 8 | 32. |
2020. Токио | Соња Васић Филип Филиповић |
86 | 42 | 44 | 15 | 3 | 1 | 5 | 9 | 28. |
2024. Париз | Маја Огњеновић Душан Мандић |
113 | 70 | 43 | 15 | 3 | 1 | 1 | 5 | |
2028. Лос Анђелес | ||||||||||
2032. Бризбејн | ||||||||||
Укупно (5) | 511 | 318 | 193 | 9 | 8 | 12 | 29 | — |
Преглед учешћа спортиста Србије и освојених медаља по спортовима на ЛОИ
[уреди | уреди извор]Спорт | Период | Укупно | Мушкарци | Жене | Злато | Сребро | Бронза | Укупно | |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Прво | Последње | ||||||||
Атлетика | 1912 | 2020 | 22 | 13 | 9 | 0 | 0 | 1 | 1 |
Бициклизам | 2008 | 2016 | 4 | 3 | 1 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Бокс | 2012 | 2020 | 1 | 1 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Ватерполо | 2008 | 2020 | 23 | 23 | 0 | 2 | 0 | 2 | 4 |
Веслање | 2008 | 2020 | 9 | 8 | 1 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Карате | 2020 | 2020 | 1 | 0 | 1 | 1 | 0 | 0 | 1 |
Кајак и кану | 2012 | 2020 | 17 | 9 | 8 | 0 | 1 | 0 | 1 |
Кошарка | 2016 | 2020 | 24 | 12 | 12 | 0 | 1 | 2 | 3 |
Одбојка | 2008 | 2020 | 40 | 18 | 22 | 0 | 1 | 1 | 2 |
Пливање | 2008 | 2020 | 13 | 7 | 6 | 0 | 1 | 0 | 1 |
Рвање | 2008 | 2020 | 4 | 4 | 0 | 1 | 0 | 1 | 2 |
Рукомет | 2012 | 2012 | 15 | 15 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Стони тенис | 2008 | 2020 | 2 | 2 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Стрељаштво | 2008 | 2020 | 13 | 7 | 6 | 0 | 2 | 2 | 4 |
Теквондо | 2012 | 2020 | 4 | 1 | 3 | 2 | 1 | 1 | 4 |
Тенис | 2008 | 2020 | 7 | 4 | 3 | 0 | 0 | 1 | 1 |
Фудбал | 2008 | 2008 | 18 | 18 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Џудо | 2012 | 2020 | 2 | 2 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Укупно (18) | 218 | 147 | 71 | 6 | 7 | 11 | 24 |
Разлика у горње две табеле од 94 учесника (59 мушкараца и 35 жена) настала је у овој табели јер је сваки спортиста без обзира колико је пута учествовао на играма и у колико разних дисциплина и спортова на истим играма рачунат само једном.
Освајачи медаља на ЛОИ
[уреди | уреди извор]Зимске олимпијске игре
[уреди | уреди извор]Учешће и освојене медаље на ЗОИ
[уреди | уреди извор]Учешће и освојене медаље на ЗОИ | ||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
ЗОИ | Носилац заставе | Учешће | Мушкарци | Жене | Спорт | Злато | Сребро | Бронза | Укупно | Ранг |
1924—1992[8] | Као део Краљевине Југославије и СФР Југославије | |||||||||
1994—2006[9] | Као део СР Југославије и Србије и Црне Горе | |||||||||
2010. Ванкувер | Јелена Лоловић | 10 | 6 | 4 | 4 | 0 | 0 | 0 | 0 | - |
2014. Сочи | Миланко Петровић | 8 | 5 | 3 | 5 | 0 | 0 | 0 | 0 | - |
2018. Пјонгчанг | Невена Игњатовић | 4 | 3 | 1 | 2 | 0 | 0 | 0 | 0 | - |
2022. Пекинг | ||||||||||
2026. Милано и Кортина | ||||||||||
Укупно (3) | 22 | 14 | 8 | 0 | 0 | 0 | 0 | - |
Преглед учешћа спортиста Србије и освојених медаља по спортовима на ЗОИ
[уреди | уреди извор]Спорт | Период | Укупно | Мушкарци | Жене | Злато | Сребро | Бронза | Укупно | |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Прво | Последње | ||||||||
Алпско скијање | 2010 | 2018 | 5 | 2 | 3 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Биатлон | 2010 | 2014 | 1 | 1 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Боб | 2010 | 2014 | 5 | 5 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Скијашко трчање | 2010 | 2018 | 6 | 4 | 2 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Сноубординг | 2014 | 2014 | 1 | 0 | 1 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Укупно (5) | 18 | 12 | 6 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Разлика у горње две табеле од 4 учесника (2 мушкарца и 2 жене) настала је у овој табели јер је сваки спортиста без обриза колико је пута учествовао на играма и у колико разних дисциплина и спортова на истим играма рачунат само једном.
Вишеструки освајачи медаља
[уреди | уреди извор]Списак спортиста који су барем једном на Олимијским играма наступали под заставом Србије као самосталне државе и који су током каријере освојили више од једне медаље.
Такмичар | Спорт | Период | Злато | Сребро | Бронза | Укупно | |
---|---|---|---|---|---|---|---|
Прва | Последња | ||||||
Душан Мандић | Ватерполо | 2012. | 2024. | 3 | 0 | 1 | 4 |
Никола Јакшић | Ватерполо | 2016. | 2024. | 3 | 0 | 0 | 3 |
Сава Ранђеловић | Ватерполо | 2016. | 2024. | 3 | 0 | 0 | 3 |
Душко Пијетловић | Ватерполо | 2008. | 2020. | 2 | 0 | 2 | 4 |
Андрија Прлаиновић | Ватерполо | 2008. | 2020. | 2 | 0 | 2 | 4 |
Филип Филиповић | Ватерполо | 2008. | 2020. | 2 | 0 | 2 | 4 |
Милан Алексић | Ватерполо | 2012. | 2020. | 2 | 0 | 1 | 3 |
Стефан Митровић | Ватерполо | 2012. | 2020. | 2 | 0 | 1 | 3 |
Гојко Пијетловић | Ватерполо | 2012. | 2020. | 2 | 0 | 1 | 3 |
Милица Мандић | Теквондо | 2012. | 2020. | 2 | 0 | 0 | 2 |
Бранислав Митровић | Ватерполо | 2016. | 2020. | 2 | 0 | 0 | 2 |
Јасна Шекарић | Стрељаштво | 1988. | 2004. | 1 | 3 | 1 | 5 |
Слободан Никић | Ватерполо | 2004. | 2016. | 1 | 1 | 1 | 3 |
Живко Гоцић | Ватерполо | 2008. | 2016. | 1 | 0 | 2 | 3 |
Андрија Герић | Одбојка | 1996. | 2000. | 1 | 0 | 1 | 2 |
Никола Грбић | Одбојка | 1996. | 2000. | 1 | 0 | 1 | 2 |
Владимир Вујасиновић | Ватерполо | 2000. | 2008. | 0 | 1 | 2 | 3 |
Дејан Савић | Ватерполо | 2000. | 2008. | 0 | 1 | 2 | 3 |
Александар Ћирић | Ватерполо | 2000. | 2008. | 0 | 1 | 2 | 3 |
Вања Удовичић | Ватерполо | 2004. | 2012. | 0 | 1 | 2 | 3 |
Александар Шапић | Ватерполо | 2000. | 2008. | 0 | 1 | 2 | 3 |
Милош Ћук | Ватерполо | 2016. | 2024. | 2 | 0 | 0 | 2 |
Никола Дедовић | Ватерполо | 2020. | 2024. | 2 | 0 | 0 | 2 |
Страхиња Рашовић | Ватерполо | 2020. | 2024. | 2 | 0 | 0 | 2 |
Денис Шефик | Ватерполо | 2004. | 2008. | 0 | 1 | 1 | 2 |
Тијана Богдановић | Теквондо | 2016. | 2020. | 0 | 1 | 1 | 2 |
Тијана Бошковић | Одбојка | 2016. | 2020. | 0 | 1 | 1 | 2 |
Бјанка Буша | Одбојка | 2016. | 2020. | 0 | 1 | 1 | 2 |
Бранкица Михајловић | Одбојка | 2016. | 2020. | 0 | 1 | 1 | 2 |
Маја Огњеновић | Одбојка | 2016. | 2020. | 0 | 1 | 1 | 2 |
Силвија Поповић | Одбојка | 2016. | 2020. | 0 | 1 | 1 | 2 |
Милена Рашић | Одбојка | 2016. | 2020. | 0 | 1 | 1 | 2 |
Богдан Богдановић | Кошарка | 2016. | 2024. | 0 | 1 | 1 | 2 |
Никола Јокић | Кошарка | 2016. | 2024. | 0 | 1 | 1 | 2 |
Никола Рађен | Ватерполо | 2008. | 2012. | 0 | 0 | 2 | 2 |
Слободан Соро | Ватерполо | 2008. | 2012. | 0 | 0 | 2 | 2 |
- Подебљана имена представљају и даље активне спортисте
- Укошене године представљају освојене медаље под заставом неке од држава претходница
Освајачи медаља као спортисти и тренери
[уреди | уреди извор]Спортиста | Спорт | Као такмичар | Као тренер / селектор | ||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Период | Злато | Сребро | Бронза | Укупно | Период | Злато | Сребро | Бронза | Укупно | ||
Дејан Савић | Ватерполо | 2000–2008. | 0 | 1 | 2 | 3 | 2016–2020. | 2 | 0 | 0 | 2 |
Горан Максимовић | Стрељаштво | 1988. | 1 | 0 | 0 | 1 | 2004–2012. | 0 | 2 | 1 | 3 |
Александар Ђорђевић | Кошарка | 1996. | 0 | 1 | 0 | 1 | 2016. | 0 | 1 | 0 | 1 |
Занимљивости
[уреди | уреди извор]- Најмлађи учесник: Ања Цревар (16 година, 75 дана) — пливање 2016.
- Најстарији учесник: Јасна Шекарић (46 година, 228 дана) — стрељаштво 2012.
- Прва медаља: Милорад Чавић (2008)
- Прва златна медаља: Милица Мандић (2012)
- Најбољи пласман на ЛОИ: 28 (2020)
- Најбољи пласман на ЗОИ: без медаља
Види још
[уреди | уреди извор]- Олимпијски комитет Србије
- Србија на параолимпијским играма
- Србија и Црна Гора на олимпијским играма
- Југославија на олимпијским играма
- Списак носилаца заставе Србије на олимпијским играма
- Списак српских олимпијаца
- Списак освајача олимпијских медаља за Југославију, СЦГ и Србију
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Олимпијски победник у чизмама”. Политика. Приступљено 27. 1. 2020.
- ^ Историја Олимпијског комитета Србије на званичном сајту
- ^ „Како су Станковић и Штерн створили "модерну кошарку"”. Б92. Приступљено 27. 1. 2020.
- ^ „Србија на сајту МОК”. Приступљено 6. 2. 2012.
- ^ Mateša: 'Sve olimpijske medalje do 1988. godine pripadaju Srbiji i tu nema pomoći' - Jutarnji List
- ^ Srebro Ivane Maksimović stota medalja za Srbiju
- ^ „Званична презентација Олимпијског покрета (Атланта 1996)”. Olympic.org. Приступљено 20. 9. 2011.
- ^ Осим 1930. и 1960.
- ^ Због међународних санкција, спортистима није било дозвољено учешће 1994.