Palmitinska kiselina
| |
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| IUPAC naziv
hexadecanoic acid
| |
| Drugi nazivi
C16:0 (Lipidni brojevi)
| |
| Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
| ECHA InfoCard | 100.000.284 |
| |
| Svojstva | |
| C16H32O2 | |
| Molarna masa | 256,42 g/mol |
| Agregatno stanje | Beli kristali |
| Gustina | 0,853 g/cm3 na 62 °C |
| Tačka topljenja | 62.9 °C[4] |
| Tačka ključanja | 351-352 °C[5] 215 °C na 15 mmHg |
| nerastvora | |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 verifikuj (šta je   ?)
| |
| Reference infokutije | |
Palmitinska kiselina, ili heksadekanska kiselina u IUPAC nomenklaturi, je jedna od najrasprostanjenijih zasićenih masnih kiselina nađenih u životinjama i biljkama.[4] Njena molekulska formula je CH3(CH2)14COOH. Kao što proističe iz imena, ona je glavna komponenta ulja dobijenog iz palmi (palmino ulje, ulje palmine koštice i kokosovo ulje). Reč palmitinska potiče od franc. palmitique reči, sa značenjem srž palme.
Palmitinsku kiselinu je otkrio Edmond Fremi 1840. kao proizvod saponifikacije palminog ulja.[6] Maslac, sir, mleko i meso takođe sadrže ovu masnu kiselinu.[4][7] Palmitatima se nazivaju soli ili estri palmitinske kiseline. Palmitinski anjon se može detektovati na neutralnim pH vrednostima.
Hidrogenacija palmitinske kiseline daje cetil alkohol.
Biohemija[уреди | уреди извор]
Palmitinska kiselina je prva masna kiselina proizvedena tokom lipogeneze (sinteze masnih kiselina) i iz nje se nastaju duže masne kiseline. Palmitat formira negativnu povratnu spregu sa acetil-CoA karboksilazom (ACC) koja je odgovorna za konvertovanje acetil-CoA u malonil-CoA koji se koristi za dodavanje na rastući acil lanac, čime sprečava dalje formiranje palmitata.[8] U biologiji se neki proteini modifikuju dodavanjem palmitoil grupe u procesu palmitoilacije. Palmitoilacija je važna za membransku lokalizaju mnogih proteina.
Napalm[уреди | уреди извор]
Derivati palmitinske kiseline su bili korišćeni u kombinaciji sa naftom tokom Drugog svetskog rata za proizvodnju napalma (aluminijum naftenat i aluminijum palmitat).[9]
Vidi još[уреди | уреди извор]
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ а б в Beare-Rogers, J.; Dieffenbacher, A.; Holm, J.V. (2001). „Lexicon of lipid nutrition (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 73 (4): 685—744. doi:10.1351/pac200173040685.
- ^ Palmitic acid at Inchem.org
- ^ Frémy, E. (1842). „Memoire sur les produits de la saponification de l’huile de palme”. Journal de Pharmacie et de Chimie XII: 757.
- ^ Enig, Mary (proleće 2004). „The Importance of Saturated Fats for Biological Functions]”. Wise Traditions in Food, Farming and the Healing Arts (the quarterly magazine of the Weston A. Price Foundation). Архивирано из оригинала 16. 12. 2009. г. Приступљено 01. 12. 2010.
- ^ „Fatty acid biosynthesis - Reference pathway”. Архивирано из оригинала 08. 02. 2012. г. Приступљено 01. 12. 2010.
- ^ „Napalm”.
