Ђурђе Јосифовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Ђурђе Јосифовић
Ђурађ Јосифовић
Лични подаци
Датум рођења(1868-04-23)23. април 1868.
Место рођењаПанчево, Аустроугарска
Датум смрти1. април 1941.(1941-04-01) (72 год.)
Место смртиБеоград, Краљевина Југославија
Војна каријера
Служба18911927.
Чин Пешадијски бригадни генерал
Учешће у ратовимаПрви балкански рат
Други балкански рат
Први светски рат
ОдликовањаОрден Карађорђеве Звезде са мачевима

Ђурђе или Ђурађ Јосифовић (Панчево, 23. април 1868Београд, 1. април 1941) је био пешадијски бригадни генерал Војске Краљевине Југославије

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је у Панчеву 1868. године од оца Петра и мајке Христине.[1]

У Београду је завршио основну и средњу школу као и 21. класу Ниже школе Војне академије у периоду 1887—1891 и затим произведен у чин потпоручника. Усавршавао се у Штетину у Немачкој 1896. године. Чин капетана је добио 1901. године, чин пуковника јуна 1913. године, а пешадијског бригадног генерала октобра 1923. године.[2]

Био је командант 2. батаљона 8. пешадијског пука у Београду од 1898. године, као и старешина класе на Војној академији од 1898. године. Од маја 1906. године био је ађутант краља Петра I Карађорђевића и командир чете Краљеве гарде Од октобра 1907. године био је командант Краљеве гарде. Са краљем Петром је 1910. путовао у посету руском цару у Петроград, затим у Цариград и у манастир Хиландар о чему је оставио записане белешке. Током Балканских ратова 1912. и 1913. године био је командант Гарде и в. д. ађутанта краља. У периоду после Другог балканког рат абио је командант 12. пешадијског пука у Скопљу, а потом ађутант краља.[2]

Током Првог светског рата од августа 1914. до 1916. године био је командант 6. пешадијског пука Дринске дивизије 2. позива. Са овом јединицом је учествовао у биткама на Дрини и Колубари.

По доласку на острво Крф 1916. године дошло је до реорганизације Српске војске, па је група официра добила задатак да организује додбровољце у бробене јединице. Налазио се у овој групи официра и од августа 1916. је командовао 1. бригадом 1. српске добровољачке дизвизије у Русији. Ова јединица је учествовала у борбама у Добруџи. После Октобарске револуције дошао је са добровољцима на Солунски фронт. У јануару 1918. је постао командант 1. југословенске бригаде, док је у јесен исте године постављен за помоћника команданта Југословенске дивизије. Ова дивизија је запосела Косово и Метохију, Скадар и Боку которску. Од новембра 1918. године био је командант Команде ратне луке Бока которске.[2]

Након демобилизације постављен је априла 1920. године за команданта Косовске дивизијске области у Приштини. За време краљевског венчања јуна 1922. године именован је за ађутанта краљице Марије Карађорђевић. Исте године постављен је за првог помоћника управника Војне академије у Београду. Пензионисан је 28. јуна 1927. године.[2][3]

Носилац је више одликовања међу којима су српска Карађорђева звезда са мачевима четвртог реда, француска Легија части и руски Орден Свете Ане.[1]

Био је ожењен Љубицом, ћерком почасног генерала Љубивоја Перишића. Имали су четворо деце.[2] Био је дугогодишњи председник београдског „Гајрета“.[1]

Преминуо је у Београду 1. априла 1941. године од срчаног удара.[1]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г „Генерал Ђурађ Јосифовић, „Политика“, 2. април 1941, страна 10.”. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено 23. 09. 2018. 
  2. ^ а б в г д Српски биографски речник, том 4, одредница „Ђурђе П. Јосифовић“, страна 741, Матица српска, Нови Сад, 2009. године
  3. ^ Бјелајац 2004, стр. 169–170

Литература[уреди | уреди извор]

  • Бјелајац, Миле С. (2004). Генерали и адмирали Краљевине Југославије 1918—1941. Институт за новију историју Србије, Београд. стр. 169—170. ISBN 978-86-7005-039-6.