Дом Јеврема Грујића у Београду

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Дом Јеврема Грујића)
Иди на навигацију Иди на претрагу
Дом Јеврема Грујића
Дом Јеврема Грујића 2012-09-12 18-51-16.jpg
Дом Јеврема Грујића
Опште информације
МестоБеоград
ОпштинаСтари град
Држава Србија
Време настанка1896.
Тип културног добраСпоменик културе од великог значаја
Надлежна институција
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
СедиштеБеоград
Званични веб-сајт

Дом Јеврема Грујића се налази у старом језгру Београда, у Светогорској улици број 17,[1] - прва кућа проглашена за споменик културе од оснивања Завода за заштиту споменика културе града Београда [2], 1961. године. Налази се непосредно уз позориште „Атеље 212“ што Београђанима често ствара утисак објекта који је у функцији позоришта а не породична кућа у којој и данас живе потомци Јеврема Грујића [3] , истакнуте личности српске дипломатије 19. века. Живот и дело чланова породице Грујић и њених потомака везују се за важне политичке и друштвене догађаје у Србији.

Јеврем Грујић[уреди]

Историјат[уреди]

Једноспратну кућу у Светогорској 17 подигао је Јеврем Грујић за своју ћерку Мирку, почасну дворску даму краљице Марије Карађорђевић и председницу Кола српских сестара. Стил куће, данас, посебно је истакнут контрастом њеног непосредног окружења које чине модернистички и савремени објекти. С тог аспекта кућа је урбани раритет, а када се закорачи унутра, амбијент дочарава прошлост једне важне српске породице и начин живота високог сталежа. Саграђена је 1896. године према пројекту Милана Капетановића, српског архитекте школованог у Минхену, касније министра грађевина.

Изглед дома[уреди]

Вила има три обрађене фасаде у историцистичком духу на којима су складно уклопљени елементи ренесансе и барока. У своје време представљала је типичну грађанску кућу саграђену према програму репрезентације. Док се неки орнаментални мотиви могу видети и на другим београдским фасадама, сликана декорација која подражава технику зграфита чини је јединственом у архитектури Београда. Извођач сликане декорације на главној фасади био је Доменико Д’Андреа, италијански мајстор декоративног сликарства. На овом објекту огледа се јединство архитектуре, декоративног сликарства и фасадне пластике.

Дом изнутра

У унутрашњој концепцији основе приземља и спрата су идентичне. Салон, трпезарија и кујна били су у приземљу, а на спрату собе за спавање, радни кабинет, библиотека и тераса која је гледала на некадашњу башту. Улаз у зграду је репрезентативан, с холом и степеништем од белог мермера, оградом од кованог гвожђа и рељефном композицијом на зиду. Богат и разноврстан покретни фонд, из 18. 19. и 20. века, чине многобројни уметнички и употребни предмети и архивска грађа. Збирка оружја из Првог и Другог српског устанка добила је златну повељу и медаљу на изложби балканских држава у Лондону 1907. године. Фонд је власништво генерација породице Грујић – од Теодора Хербеза, министра финансија кнеза Милоша, Јеврема Грујића, Славка Грујића, генерала Косте Протића, Стевана Ћурчића и бројних других наследника, истакнутих личности политичког и културног живота Србије. Ентеријер украшавају дела најзначајнијих сликара националне уметности: Стеве Тодоровића, Уроша Предића, Паје Јовановића, Ђорђа Крстића, Уроша Кнежевића, Арсенија Петровића, Милоша Тенковића, Влаха Буковца[4] као и оригинални комади намештаја из различитих епоха. Поред материјалне баштине Дом поседује и нематеријалне вредности.

Једна од знаменитости које се овде чувају је венчаница Јелене Грујић из 1856. године.[5]

Дом као сведок времена[уреди]

У кући је одржан састанак на ком је склопљен тајни уговор између Србије и Бугарске за ослобођење Јужних Словена од турског ропства 1912. године, на ком је касније заснован Балкански савез. По завршетку Првог светског рата у кући се налазило Белгијско посланство где су се одржавали први градски балови и дипломатски пријеми, а затим Француско социјално друштво за помоћ деци „Кап млека“. Пред Други светски рат у њему су одржавани састанци женских друштава за борбу против фашизма, а од октобра 1944. године у данима борбе за ослобођење Београда налазила се партизанска болница. Дом су посећивале и у њој боравиле значајне личности српске политике и дипломатије, науке и уметности, попут Јована Цвијића, Симе Матавуља, Јована Скерлића, Чеде Мијатовића, Богдана Поповића, Милана Ракића, Ђорђа Крстића, Стевана Тодоровића, Уроша Предића, Ивана Табаковића, др Вукића Мићовића као и чланови европских племићких породица и друге угледне личности. Овде је живео и Милован Миловановић, министар иностраних послова и председник владе Србије (19111912). Дом Јеврема Грујића данас је меморијално место, сведок важних политичких и културних догађања, где се захваљујући потомцима, у континуитету, чува културно наслеђе, негују традиција, национални идентитет и авангардна мисао српског друштва.

Новија историја дома[уреди]

У новијој историји познат је и по једном савременом догађају. Наиме, у његовом подруму 24. априла 1967. године отворена је прва београдска дискотека „Код Лазе Шећера“, названа по власнику и Јевремовом потомку, преводиоцу Лазару Шећеровићу .[6][7] Најновији музички трендови и модни стилови могли су се чути и видети у овој дискотеци коју су посећивале најпознатије личности из света музике, филма и моде. Била је место окупљања интелектуалне елите која је значајно утицала на нашу недавну историју, означивши социолошки бум, ново време и слободе које су носиле шездесете године 20. века.

Дом Јеврема Грујића, подигнут од стране значајног српског државника, од свог настанка до данас везан је за свет политике и културе због чега представља сведочанство једног времена за које постоји мали број сачуваних докумената. Аутентичност овог репрезентативног здања драгоцено је наслеђе наше културне баштине које доприноси откривању и дефинисању изгледа и карактера старог Београда. Очување породичне историје и српског наслеђа уврстило је Дом Јеврема Грујића у Асоцијацију европских историјских кућа 2009. године.

Због својих истакнутих културно-историјских и архитектонско-урбанистичких вредности Дом Јеврема Грујића утврђен је за културно добро 1961. године, а потом 1979. године за културно добро од великог значаја за Републику Србију.

Галерија слика[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ И.Весковић, Дом Јеврема Грујића, Завод за заштиту споменика културе града Београда, Београд 2012., Јединствени споменик наше културе, Политика, Београд, 25.4.1974., Трагови прошлости на лицима београдских кућа. У дому је музеј. Политика експрес, Београд, 28.6.1980., Колекционари. Збирка оружја из I српског устанка. Политика експрес, 27.11.1963., З.Маневић, Лексикон српских архитеката XIX и XX века, Београд 1999., Б.Несторовић, Развој архитектуре Београда од Кнеза Милоша до Првог светског рата (1815-1914), ГМГБ I, 1954.
  2. ^ Београдско наслеђе, Завод за заштиту споменика културе града Београда, приступљено 10.10. 2013.http://beogradskonasledje.rs/
  3. ^ Ј.Милићевић, Јеврем Грујић, историјат Светоандрејског либерализма, Београд 1964., Животопис Јеврема Грујића, пр. З.Петровић, Аранђеловац 2009.
  4. ^ M.Б.Протић, Савременици, ликовне критике и есеји, II, Београд 1964.
  5. ^ Београдске приче: Невеста као богиња („Вечерње новости“, 1. јануар 2016)
  6. ^ Blic online , приступљено 10.10. 2013. http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/17592/Prva-diskoteka-otvorena-u-kuci-srpskog-ministra ; NIN, кад је Београд био свет, приступљено 10.10.2013 http://www.nin.co.rs/2001-09/06/19635.html ; Јелена Каличанин, приступљено 10.10.2013. Дом Јервема Грујића http://www.jelenakalicanin.com/kucastil_lazasecer.htm
  7. ^ По­ла ве­ка бе­о­град­ских ди­ско­те­ка („Политика”, 4. новембар 2017)

Литература[уреди]

  • Каталог непокретних културних добара Завода за заштиту споменика културе града Београда „Дом Јеврема Грујића“, Г. Гордић, Лазар Шећеровић, Београд 2007.
  • Досије споменика културе, „Дом Јеврема Грујића“, Завод за заштиту споменика културе града Београда.
  • Дивна Ђурић-Замоло, Градитељи Београда 1815 – 1914, Београд 2009.

Спољашње везе[уреди]