Википедија:Добри чланци/Јун

Данас је субота, 27. април 2024

Добри чланци у јуну[уреди | уреди извор]

ИЧ-Градац (Баточина)

Поглед на један део Градца

Градац је насељено место у Србији у општини Баточина у Шумадијском округу. Према попису из 2011. има 206 становника (према попису из 2002. било је 245 становника).

Људи у Градцу су живели од најстаријих времена. Код Градца, у пећини испод Јерининог брда откривено је једно врло значајно палеолитско и неолитско налазиште. Само место се први пут помиње у хрисовуљи између 1198 и 1199. године којом Стефан Немања поклања област Лепеницу манастиру Хиландару.

Након пада Србије под Османску власт, Градац се у првом турском попису 1476. појављује под именом Градић или Горњи Градић са 25 — 30 кућа. И у попису из 1523. године поново се помиње Градац, али овог пута као Доњи Градић.

Градац се налази на 176 метара надморске висине, на око 5 км западније од Баточине, 20 км источно од Крагујевца и око 115 км јужно од Београда.

→ {{ИЧ-Градац (Баточина)}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)

ИЧ-Битка за Манилу (1945)

Поглед из ваздуха на разорени камени град Интрамурос (мај 1945)

Битка за Манилу (3. фебруар 1945 — 3. март 1945) била је једна од главних битака Филипинске кампање 1944—1945. током Другог свјетског рата, у којој су се у Манили — главном граду Филипина — сукобиле удружене америчке и филипинске снаге са Јапанским царством.

Једномјесечна битка, која је кулминирала масакром преко 100.000 цивила и потпуном девастацијом града, била је поприште најгоре урбане борбе у Пацифичком театру. Поред масивних губитака живота, битка је такође донијела и разарање архитектонске и културне баштине која је датирала још из године самог оснивања града (1571). Окончавањем битке за Манилу дошао је крај и готово трогодишњој јапанској војној окупацији Филипина (1942—1945). Заузимање града је остало забиљежено као кључна побједа генерала Дагласа Макартура у кампањи за поновно освајање.

→ {{ИЧ-Битка за Манилу (1945)}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)

ИЧ-Галија (брод)

Галија (грч. γαλέα /galea/) је антички брод којег су у потпуности покретали веслачи, а користио се за ратовање и трговину. Извори у којима се помиње употреба весала потичу из времена египатског Старог краљевства. Многе галије су имале јарболе и весла, како би их користиле када су ветрови били повољни.

Разни типови галија доминирали су у поморском ратовању на Средоземном мору од Хомеровог доба до развоја ефикасне морнаричке топничке вештине у 15. и 16. веку. Галије су биле коришћене у ратовима старе Персије, Грчке, Картагине и Рима, све до 4. века. Након пада Римског царства, галије се такође користе у византијској морнарици и осталим наследницама Римског царства, као и у новим муслиманским државама, додуше, у мањем обиму. Средњовековне медитеранске државе, посебно италијанске приморске републике, укључујући Венецију, Пизу и Ђенову, користиле су галије све до појаве океанских ратних бродова, када су постале превазиђене. Битка код Лепанта 1571. године била је једна од највећих поморских битака у којима су галије одиграле одлучујућу улогу. Галије су се користиле као главни пловило све до увођења широкотрупних ратних бродова са једрима на Медитерану у 17. веку, након чега је њихова употреба настављена али у мањем обиму све до појаве парног погона, када су потпуно избачене из употребе.

→ {{ИЧ-Галија (брод)}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)

ИЧ-Операција Стрела

Операција Стрела је агресивна војна операција, садржана у скупу нападачких борбених дејстава ОВК потпомогнутих снагама албанске војске и НАТО, а против јединица Војске Југославије у периоду од 26. маја до 10. јуна 1999.

Циљ операције Стрела био је сламање отпора, разбијање и уништење одбрамбених пограничних снага ВЈ, те отварање коридора за додатно убацивање терориста на подручје Косова и Метохије и пресецање комуникација на линији Пећ — Призрен. У ширем плану, ова операција је требало да обезбеди јужни коридор, који би послужио за евентуалну инвазију снага НАТО на територију Савезне Републике Југославије. Ова операција је трајала паралелно са интензивним бомбардовањем Југославије од стране истих снага. Операција Стрела је по својим карактеристикама класична ваздухопловно-копнена операција.

→ {{ИЧ-Операција Стрела}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)

ИЧ-Рат за шпанско наслеђе

Рат за шпанско наслеђе (1701—1714) је био сукоб великих размера који је избио у Европи након смрти последњег шпанског краља из династије Хабзбург, Карлоса II. Карлос II је за свог наследника одредио Филипа, војводу од Анжуа — унука француског краља Луја XIV — који је на крају и постао Филип V од Шпаније. Ратни сукоб се споро развијао а главни узрок је била жеља Леополда I Хабзбуршког да заштити права своје династије на шпански престо. Како је Лујева експанзионистичка политика постајала све агресивнија и друге европске државе (пре свега Енглеска и Уједињене провинције) стале су на аустријску страну да би спречиле претерано јачање Француске. Друге државе прикључивале су се коалицији против Француске и Шпаније да би добиле нове територије или заштитиле постојеће поседе. Током овог рата око 400.000 људи је изгубило живот. Рат није вођен само у Европи већ и у Северној Америци где је био познат као Рат краљице Ане. У рату су учествовали и шпански гусари и корсари са обала око Кариба (Флорида, Мексико, Централна Америка и северна обала Јужне Америке).

→ {{ИЧ-Рат за шпанско наслеђе}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)

ИЧ-Зло

Зло је широк појам који у етици означава негативне или неприхватљиве аспекте људског понашања и размишљања, попут окрутности, неправде, мржње, себичности и деструкције. Понекад се дефинише и као одсуство добра, односно његова супротност.

У великом броју култура, појам зла се користи за описивање онога што доноси патњу и смрт — супротно од добра, које означава живот, мир и слогу. У неким религијама се зло представља као активна сила, коју персонификује Сатана, Ахриман, Мара, итд. Међутим, појмови добра и зла умногоме зависе од моралних схватања друштва које их одређује, па се често злим назива свако понашање противно владајућој религији. Проблем зла се најчешће повезује са незаслуженим злом које људи трпе, а са оним злом које људи чине. Проблем зла су покушавале да реше разне филозофије, религије и други светоназори, па већина теорија зла садржи и својеврсно решење тог проблема. Чести начини за превазилажење проблема зла су негирање људске слободе, одрицање жеље, коначна победа доброг почела или прихватање неискорењивог дуализма.

→ {{ИЧ-Зло}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)

ИЧ-Бостон

Бостон (енгл. Boston) главни и највећи је град државе Масачусетс у Сједињеним Америчким Државама. Као највећи град Нове Енглеске, Бостон се сматра њеним незваничним економским и културним центром. По попису становништва из 2016. у њему је живело 673.184 становника. Са становницима приградских насеља, Бостон броји 4,6 милиона становника.

Бостон је основан 1630. године доласком Енглеза на полуострво Шомут. Током Америчке револуције, крајем 18. века, Бостон је био поприште многих важних битака и политичких преврата, попут Бостонског масакра и Бостонске чајанке. Неколико битака током револуције су се одвијале у самом центру данашњег града – опсада Бостона и битка код Банкер Хила. Након револуције, Бостон је постао важан саобраћајни центар са својом луком на Атлантском океану. Бостон годишње посети 16,3 милиона туриста. Бостон је први град у Сједињеним Државама који је имао прву основну школу која се финансирала из државног буџета, Латинска школа Бостона (оснивана 1635. године) , први колеџ – Харвард (основан 1636. године), као и први подземни метро.

Бостон је постао важан центар за високо образовање, као и важан центар за истраживања у области науке. Бостон такође има и један од највиших стандарда живота у САД, па је и тиме један од најскупљих градова у САД.

→ {{ИЧ-Бостон}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)

ИЧ-Мерил Стрип

Мери Луиза Стрип (енгл. Mary Louise Streep; Самит, 22. јуна 1949) америчка је позоришна, филмска, телевизијска глумица и певачица. Често описивана као најбоља глумица генерације. Глумачку каријеру започела је 1971. године у позоришној представи Севиљски плејбој, а прву филмску улогу добила је 1977. године у драми Џулија Фреда Зинемана. Најпознатији филмови у којима је глумила су: Ловац на јелене, Жена француског поручника, Моја Африка, Мостови округа Медисон, Ђаво носи Праду и Сумња. За улогу у драми Крамер против Крамера добила је Оскар за најбољу глумицу у споредној улози, а за улоге у филмовима Софијин избор и Челична дама награђена је Оскаром за најбољу глумицу у главној улози.

Двадесет један пут је номинована за награду Оскар (од којих је освојила три), а 34 пута за награду Златни глобус (од којих је освојила 9). Добитница је два Емија, једне канске Златне палме, једног Златног и једног Сребрног медведа, и две награде БАФТА. Пет пута је номинована за награду Греми а једном за награду Тони. АФИ јој је 2004. године доделио Награду за животно дело. Мерил Стрип је једна од најбољих и највише награђиваних глумица свих времена.

→ {{ИЧ-Мерил Стрип}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)

ИЧ-Кандијски рат

Кандијски рат (грч. Κρητικός Πόλεμος, трајао 1645. — 1669) је представљао оружани сукоб између Млетачке републике и њених савезника Витезова Хоспиталаца, Папске државе и Француске са једне и Османског царства и Берберских земаља (територије у северној Африци под влашћу Османлија) са друге стране, а са циљем остваривања војно-политичке превласти над медитеранским острвом Крит (Кандија). Двадесетчетворогодишњи сукоб су чиниле бројне поморске битке на Егејском мору и копнене операције у Далмацији.

Иако је у првим годинама ратовања већи део Крита био покорен од стране Турака, тврђава Кандија (данас Ираклион), главни град острва, успешно је одолевала туским нападима. Током опсаде Кандије главни циљ обеју страна је било успешно снабдевања властитих трупа храном и оружјем. Штавише, Млечани су на све могуће начине морали да онемогуће снабдевање турских трупа на острву. Исход рата је одлучен у серији поморских битака. Млеци су имали подршку више западноевропских држава (уз наговор папе и зарад оживљавања крсташког духа) у виду људства, бојних бродова и војне опреме, а све са циљем „одбране хришћанских традиција“. Иако су Млеци били знатно супериорнији на мору у односу на турску флоту, њихови бројни покушаји за потпуну блокаду Дарданела су имали само делимичан успех, јер Република није имала довољно бродова да би потпуно затворила мореуз и спречила даља појачања турских снага на острву.

→ {{ИЧ-Кандијски рат}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)

ИЧ-Мангрове

Мангрове су тип вегетације која се развија на муљевитим теренима залива, лагуна и ушћа река у тропским областима, а коју карактеришу углавном зимзелене дрвенасте биљке. У областима умереног појаса на овим теренима се налазе слане мочваре.

Велика разноврсност биљних врста се може пронаћи у станишту мангрова, али од признатих 110 врста, само 54 врста у 20 родова из 16 породица чини праве мангрове, тј врсте које се могу пронађи само у природном станишту мангрова и ретко другде. Конвергента еволуција је учинила да многе врсте ових биљака имају слична решења за проблеме различитог салинитета, величине плиме, анаеробна земљиште и интензивно осунчавање које долази од чињенице да оне живе у тропским областима. Биодиверзитет је углавном низак у мангровама — више од 20 врста је ретко.

→ {{ИЧ-Мангрове}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)

Добри чланци