Вишевце

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Вишевце
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПчињски
ГрадВрање
Градска општинаВрање
Становништво
 — 2011.92
Географске карактеристике
Координате42°28′21″ СГШ; 22°01′01″ ИГД / 42.4725° СГШ; 22.0169° ИГД / 42.4725; 22.0169Координате: 42°28′21″ СГШ; 22°01′01″ ИГД / 42.4725° СГШ; 22.0169° ИГД / 42.4725; 22.0169
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина1071 м
Вишевце на мапи Србије
Вишевце
Вишевце
Вишевце на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број017
Регистарска ознакаVR

Вишевце је насељено место града Врања у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 92 становника (према попису из 1991. било је 158 становника.

Положај[уреди | уреди извор]

Вишевце се налази на левој страни Барбарушинске реке и на обема странама а у изворишту Вишевске реке.Лева страна Вишевске реке је већим делом под шумом, највише под високим буквама.Куће се на тим странама једва и виде.Воде пију са извора, кладенаца, којих има доста, јер је место „вододражно”, као јачи познати су:

  • Крстати кладанац
  • Вирови
  • Турски кладанац
  • Бачевиште

Тип села[уреди | уреди извор]

Село је разбијеног типа подељено на мале:

  • Заградено
  • Присоје
  • Фрулачку малу
  • Јазвиње
  • Селишку малу, итд.

Постанак села и порекло становништва[уреди | уреди извор]

Села Вишевце и Барбарушинце постала су од два брата: Ариза и Крагуја које је спахија довео из Призрена.Ариз је заселио село Вишевце, настанивши се на данашњем месту званом Село, на левој страни Барбарушинске реке. Вишевчани се од околних становника одликују тиме што су уопште сви веома вредни и најбољи мајстори у Врањском округу.

Старине[уреди | уреди извор]

И ово село је постало од „села” које је било на месту званом Село. У селу Вишевцу постоји и Старо селиште где је данас Селишка мала, ту је доскора било зидина. Данашње је гробље на месту старог гробља, где има и зидина од старе цркве.[1]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Вишевце живи 77 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,5 година (43,3 код мушкараца и 50,1 код жена). У насељу има 39 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,36.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 381
1953. 397
1961. 339
1971. 348
1981. 291
1991. 158 158
2002. 92 92
Етнички састав према попису из 2002.‍[3]
Срби
  
 89 96,73 %
Роми
  
 3 3,26 %
непознато
  
 0 0,0 %


Становништво према полу и старости[4]
м
ж
? 1
  
  
 0
80+ 1
  
  
 1
75—79 1
  
  
 2
70—74 2
  
  
 4
65—69 7
  
  
 6
60—64 7
  
  
 9
55—59 1
  
  
 3
50—54 2
  
  
 2
45—49 2
  
  
 0
40—44 1
  
  
 2
35—39 6
  
  
 3
30—34 4
  
  
 2
25—29 2
  
  
 1
20—24 2
  
  
 2
15—19 3
  
  
 1
10—14 3
  
  
 1
5—9 2
  
  
 2
0—4 2
  
  
 2
Просек : 43,3 50,1
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 58 60 67 75 66 42 39
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 17 10 4 3 3 1 0 0 0 1 2,36
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 42 15 17 10 0 0
Женски 38 6 18 14 0 0
УКУПНО 80 21 35 24 0 0
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 23 15 0 0 2
Женски 16 13 0 0 2
УКУПНО 39 28 0 0 4
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 0 0 0 1 3
Женски 0 0 0 0 0
УКУПНО 0 0 0 1 3
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 0 0 0 1
Женски 0 0 0 1 0
УКУПНО 0 0 0 1 1
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 0 0 0 1
Женски 0 0 0 0
УКУПНО 0 0 0 1

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Врањски гласник. Врање: Народни Музеј у Врању. 2010. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вишевце&oldid=22781213”