Бојин Дел је основан у другој половини XVIII века. Оснивач села био је неки деда Љута. Од њега потиче данашњи род Љутинци. Деда Њута је искрчуио много земље и наплатио доста стоке. Касније његово имање су разделили синови и "пасторци“. По оснивању села турска власт одредила је становницима Бојин Дела да плаћају десетак некој "госодарици насељеној у Врање". Муж те Туркиње погинуо је негде у борби против Срба.
Робов Гроб је место на границу датара између Бојин Дела и Обличке Сене. Ту се крио неки Арбанас, који је заробио српско дете из једног села поред Јужне Мораве. Срби из Бојин Дела убили су Арбанаса, али у томе погинуло је и заробљено дете. Потес Амитов Гроб назив је добио у новије време. Ту су наши граничари1905. г. убили Арбанаса Амита из Зарибинице у Кривој Реци. Он је прелазио у Србију ради пљачкања стоке. Тај Арбанас за живота се хвалио да је убио 19 Срба из овог краја.
У Бојин Делу живе три рода:
Љутинци (33 к., Св. Арханђео), деле се на: Чукарчани, Гаринци, Деда Стојанци и др. Оснивач рода је деда Љута, доселио се око 1780. г. из Горњег Коњара код Куманова. Генеалогија им је: (Риста, 60 година - Атанас - Никола - Петко - Станимир - Љута). Љута је у месту старине убио Арбанаса и добегао овде у пустарију. Он затим деда Милисав из суседне Обличке Сене и неки Србин из Струганице били су храбри људи у овом делу области. Крајем XVIII века они су се борили са Арбанасима који су продирали у врањску котлину преко Новобрдске Криве Реке и Пољанице.
Плочаци (19 к., Св. Никола), потичу од деце коју је посинио оснивач првог рода деда Љута. Љути је прва жена умрла и после он је узео другу, која му је довела децу. Порекло им је из села Плоче у Крајишту. Једна њихова истоимена грана живи у нижем селу Ранутову.
Пољанчани (12 к., Св. Јован), дошли су после предњих родова из села Стрешка.
У насељу Бојин Дел живи 75 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 47,5 година (46,6 код мушкараца и 48,3 код жена). У насељу има 31 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,81.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).