Трстена (Врање)

Координате: 42° 41′ 06″ С; 21° 46′ 58″ И / 42.6850° С; 21.7829° И / 42.6850; 21.7829
С Википедије, слободне енциклопедије
Трстена
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПчињски
ГрадВрање
Градска општинаВрање
Становништво
 — 2011.63
Географске карактеристике
Координате42° 41′ 06″ С; 21° 46′ 58″ И / 42.6850° С; 21.7829° И / 42.6850; 21.7829
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина823 m
Трстена на карти Србије
Трстена
Трстена
Трстена на карти Србије
Остали подаци
Поштански број17507
Позивни број017
Регистарска ознакаVR

Трстена је насељено место града Врања у Пчињском округу. Заузима крајњи југозападни део Пољанице, до развођа Трстенске реке и административног прелаза са АП Косово и Метохија. Од Власа је удаљена око 8 км. Назив је, вероватно, добила по тресавама којих има у изворишном делу Трстенске реке.

Према попису из 2002. било је 63 становника (према попису из 1991. било је 150 становника).

Географија[уреди | уреди извор]

Трстена је на тромеђи општине Врање, Лесковац и Косовска Каменица. Смештена је између села Рождаце и Драгобужде, на истоку, Големог Села и Равног Дела и врха Копиљак (1125 м), на северу, Трстене (Косовска Каменица), на западу, и врхом Црни камен (1230 м), на југу. Планинско је село са просечном надморском висином од 823 метра. Само је мањим делом размештено у уску долину Трстенске реке, а већим делом на брегове и заравни са обе стране реке. Разбијеног је типа, али се могу издвојити ове махале: Чукинска, Зељанска, Попадиска, Куртељанска и Алиловска. Богато је буковом шумом, нарочито десна обала реке. Има доста извора са здравом питком водом, а од старине су познати Мандрдино кладанче у Маљоковој ливади и Суви Кладанац. У Трстену се најлакше стиже са истока, из Власа, путем уз корито Трстенске реке. По сувом времену, горњим деловима Трстене могућ је приступ из правца Врања преко Гоча, шумским путем преко Језерске падине, Ајдучког кладенца, Лазаровог кладенца и Црног камена. Сличним путевима могућ је приступ са запада, преко Косовске Трстене или са севера, преко Копиљака.

Историја[уреди | уреди извор]

Накада се ово село звало Новаковце по ковачу Новку који је ту живео. У то време, Трстена је постојала на територији тадашње Гњиланске нахије, садашња општина Косовска Каменица, одакле су се Арнаути (Албанци) населили у Новаковце и тако је село добило ново име. После ослобођења ових крајева од Турака 1878. године, сви Арнаути су избегли из Трстене, а државна граница између Србије и Турске ишла је линијом Копиљак - кота 975 - Караула Трстена - Караула Рогогаш - Црни камен (1228 м), где је и данас административна линија. Тако су настале две Трстене, једна српска и друга „турска“. Данашњи становници Трстене су пореклом из других села Пољанице, посебно из Власа, као и из Врањске котлине, а доселили су се на имање купљено од ранијих власника, Албанаца, или од државе. Раније су биле познате породице Пепеларци, Алаџаковци, Ђоргазовци, Попадици, Вељановци, Зељанкови и други. У селу постоје остаци старог српског гробља из времена када се оно звало Новаково a до скора су се видели трагови самокова, што је стари назив ковачнице на водени погон.

Живот[уреди | уреди извор]

Становништво Трстене бавило се пољопривредом, пре свега ратарством и сточарством, затим дрвосечом и производњом дрвеног угља (ћумура) и у мањој мери воћарством. По бреговима Трстене успева шумско воће (дивља малина, шумска јагода, купина, оскоруша, шипурак) и печурке (вргањ и лисичара). Сада је село десетковано, остало је за стални боравак само неколико породица. До осамдесетих година прошлог века у селу је радила основна, четворогодишња, школа, која је сада затворена, а малобројна деца иду у школу у Власе. Од 1944. до 1955. године Трстена је била у саставу општине Власе, стим да је до 1952. у селу радио Месни народни одбор. После укидања општине Власе, Трстена је припојена општини Врање. Сеоска слава (литије) је Ђурђевдан.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Трстена живи 62 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 57,2 година (55,2 код мушкараца и 59,0 код жена). У насељу има 27 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,33.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 466
1953. 542
1961. 480
1971. 377
1981. 252
1991. 150 148
2002. 63 63
2011. 42
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
63 100,0%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија слика[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Риста Т. Николић, Пољаница и Клисура, издање 1905. године, pp. 191. (Српски етнографски зборник, Београд, књига IV, Српска краљевска академија).

Спољашње везе[уреди | уреди извор]