Мијаковце

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Мијаковце
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПчињски
ГрадВрање
Градска општинаВрање
Становништво
 — 2011.37
Географске карактеристике
Координате42°43′32″ СГШ; 21°53′17″ ИГД / 42.725666° СГШ; 21.888° ИГД / 42.725666; 21.888Координате: 42°43′32″ СГШ; 21°53′17″ ИГД / 42.725666° СГШ; 21.888° ИГД / 42.725666; 21.888
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина813 м
Мијаковце на мапи Србије
Мијаковце
Мијаковце
Остали подаци
Поштански број17507
Позивни број017
Регистарска ознакаVR

Мијаковце је насеље у Пољаници, град Врање у Пчињском округу. Од центра Власа удаљено је око 8 км, а припада Месној заједници Големо Село. Према попису из 2002. било је 37 становника (према попису из 1991. било је 73 становника).

Опис села[уреди]

Мијаковце се налази на десној страни Мијаковачке реке (Беривојштице), између села Тумба (на северу), Студена (на западу) и Крушева Глава (на југу) и врха Лисац (1345 м), једног од врхова Кукавице (на истоку). У село се стиже најлакше из Големог Села, слабијим путем уз Беривојштицу (Мијаковачку реку), а нешто теже преко села Студена или планинским путем из села Крушева Глава.

Некада је село било збијеног типа, смештено на левој страни долине Јасиче, на месту званом „Киде ораси“. Сада је разбијеног типа, без посебно изражених махала, ма да се условно могу издвојити Лешчанска, Ливадска и махала Рекари. По предању, на местима Лазине, Чукар и Габар постојала су стара,"латинска“ гробља, а на месту старог селишта мештани су налазили остатке металног оруђа и прибора.

Најстарије породице су: Црцинци (доселили из Кацапуна), од којих порекло воде Ристинци и Шарковци; Петровићи или Дупљанци (из Стрешка); Јовановићи (из Десивојца); Лазаревићи или Калуђерчани (из Калуђерца); Доганци (из Крушеве Главе) и Гмитровци или Рдовчани (из Рдова).

С обзиром да се налази испод високих врхова Кукавице, село има хладнију климу у односу на друга села Пољанице и овде се јављају први јесењи снегови бар недељу дана раније него у остала села. Има доста извора здраве пијаће воде, од којих су познати они у Ливадама, Оскоруши, Риду, Селишту, Код врбе, Јабучини, Мало јасиче, и Курварић.

Становништво се бави ратарством, ма да је земља слабог квалитета. Има квалитетних пашњака и ливада па је веома погодно за сточарство. Око села има доста храстове шуме, а у мањој мери букове, габрове и јасикове. У новије време развијена је горосеча и производња дрвеног угља (ћумура).

Сеоска слава, крсте или литије је Св. Лазар.

Демографија[уреди]

У насељу Мијаковце живи 37 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 64,4 година (60,9 код мушкараца и 67,7 код жена). У насељу има 17 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,18.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 198
1953. 207
1961. 199
1971. 142
1981. 115
1991. 73 73
2002. 37 37
2011. 22
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
37 100,0 %
непознато
  
0 0,0 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Риста Т. Николић, Пољаница и Клисура, издање 1905. године, pp. 187. (Српски етнографски зборник, Београд, књига IV, Српска краљевска академија)

Спољашње везе[уреди]