Пређи на садржај

Дреновац (Врање)

Координате: 42° 38′ 25″ С; 21° 52′ 23″ И / 42.640333° С; 21.873° И / 42.640333; 21.873
С Википедије, слободне енциклопедије
Дреновац
Горња махала
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПчињски
ГрадВрање
Градска општинаВрање
Становништво
 — 2011.167
Географске карактеристике
Координате42° 38′ 25″ С; 21° 52′ 23″ И / 42.640333° С; 21.873° И / 42.640333; 21.873
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина812 m
Дреновац на карти Србије
Дреновац
Дреновац
Дреновац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број17507
Позивни број017
Регистарска ознакаVR

Дреновац је насељено место града Врања у Пчињском округу. Налази се на крајњем југу Пољанице, од Власа удаљено око 8, а од Врања око 16 км. Име је добило по дрену који овде обилато успева. Према попису из 2002. било је 167 становника (према попису из 1991. било је 288 становника).

Географија

[уреди | уреди извор]

Дреновац је размештен у изворишном делу Ветернице и око Језерског потока, Манастирске долине, Биљаничке реке, Дубовице, Ливадске долине и Репушнице. Село је разбијеног типа, а истичу се Доња махала, Рекари, Горња махала, Ливаде и Јасеновица.

Историја

[уреди | уреди извор]

По предању, са леве стране Ветернице, близу старе границе, постојао је град (не зна се чији) и то место зову Градиште. На левој страни Манастирске долине постојао је манастир по коме је долина добила име, за који се тврдило да је био "латински“ а остаци се виде и данас, сељаци то место зову Свети Ђорђе. У Горњој махали помиње се старо гробље из времена пре доласка садашњих становника Дреновца. Селиште, о чијим житељима се на зна ништа, је са десне стране Ливадске реке, где има остатака зидина и где су налажени разни стари метални новчићи и предмети. Старо Дреновачко село било је изнад овог селишта, а овде су у почетку живели први досељеници, док га нису запалили Арнаути па се становници спустили ближе Ветерници и ту формирали ново село. Касније су почели да се враћају својим њивама, шумама и пашњацима, те су напистили долину Ветернице, како из економских разлога тако и због сталног узнемиравања од стране Турака и Арнаута којима су били сметња на путу поред реке.

Најстарије породице су Тасковци (Олелици) и Баба-Анђинци који су се доселили са Косова, затим Пелифанци, Сурдулци (Сурдуљани), Дојинци, Рашкинци (Деда-Анђелкови), Петровци (Призеткови), Деда-Павлови (Пуношевчани) и други, досељени из других села Пољанице и околине Врања.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Дреновац живи 161 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 57,2 година (53,9 код мушкараца и 60,7 код жена). У насељу има 79 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,11.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 868
1953. 923
1961. 794
1971. 683
1981. 467
1991. 288 282
2002. 167 170
2011. 117
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
165 98,80%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Село има доста ораница, пашњака и листопадне шуме, па су се становници бавили ратарством, воћарством (познати су Дреновачки ораси), сточарством и горосечом. Као село Пољанице најближе позиционирано Врању, било је у предности да своје пољопривредне производе, стоку и дрва лакше прода у Врање. Испод самог Грота и око превоја Гоч у новије време засађене су четинарске шуме, претежно смрча, бор и ариш. Познати извори воде у селу су Тотоан, Мирковац, Мртвиц, Вирина, Кованлук и Стојанов кладанац. Поред зграде некадашње механе, где је сада Месна канцеларија, постојао је извор који је касније каптиран и урађен као чесма са квалитетном планинском водом, што је једина оваква чесма поред пута на целом потезу од Врања до Власа. После ослобођења од Турака 1878. године, па све до 1955. године, Дреновац је био седиште истоимене општине. Сада је седиште Месне заједнице за ово село, као и за Добрејанце и Сикирје.

Галерија слика

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Риста Т. Николић, Пољаница и клисура, Београд 1905., стр.166 (Српска краљевска академија, етнографски зборник, књига IV).

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]