Печорско море

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Печорско море
Pechora sea4.PNG
Локација Печорског мора
Локација69°45′N 54°00′E / 69.750° СГШ; 54.000° ИГД / 69.750; 54.000Координате: 69°45′N 54°00′E / 69.750° СГШ; 54.000° ИГД / 69.750; 54.000
Површина81.263 km2
Прос. дубина6 m
Макс. дубина210 m
Запремина4.380 km3

Печорско море се налази на северозападу Русије, у југоисточном делу Баренцовог мора. Западна граница овог мора је острво Колгијев, источна граница је острво Вајгач са полуострвом Југорски, а на северу се простире до острва Нова Земља. Печарско море је релативно плитко, просечна дубина износи свега 6 метара, а најдубља тачка је на 210 м. Главна притока је река Печора.[1]

Историја Печорског мора[уреди | уреди извор]

Суседно Баренцово море, некада се звало Мурманско море, у периоду када је Печорско већ увелико имало своје садашње име.

Печорско море је служило као почетна тачка истраживања досадашњих непознатих ледених мора кoja ce пружају на истоку. Прво забележено путовање преко Печорског мора и кроз Југорски мореуз је обавила посада руског истраживачког брода Улеб из Нижњег Новогорода. Улебовово упловљавање у Карско море је забележено 1032. године.

Руски „Помори”, приобални становници обала Белог мора, су истраживали ово море и обале Нове Земље од XI века. Прва арктичка бродска линија, од Белог мора до реке Об и Јенисејског залива почела је да ради у другој половини XVI века. Ова линија је отворила пут до сибирских богатстава и радила је до 1619. године, када је била затворена из војних и политичких разлога, због страха од продора Европљана у Сибир.

Екологија[уреди | уреди извор]

Рибарство Баренцовог мора, посебно бакалара, је од велике важности за Норвешку и Русију. Постоји разноврсност бентичке фауне на дну Печорског мора. Такође, тамо постоје јасна генетска популација поларних медведа повезаних са Баренцовим морем. Такозване Карскаја групе белуга китова мигрирају у Печорско море за симљење. Разне врсте као, на пример, моржеви су у великој опасности од могућег загађења.[2][3]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Печорское море”. Приступљено 5. 7. 2017. 
  2. ^ Pechora Sea pollution causes diseases of the Atlantic walruses
  3. ^ Reeves R.R., Ewins J.P., Agbayani S., Blijleven J., 2013, Distribution of endemic cetaceans in relation to hydrocarbon development and commercial shipping in a warming Arctic, Marine Policy 44, pp.375-389, DOI: 10.1016/j.marpol.2013.10.005, Retrieved on January 29, 2017

Литература[уреди | уреди извор]

  • Encyclopædia Britannica
  • Salve Dahle (2004) Benthic fauna in the Pechora Sea. In: Oslo Database. Norwegian Polar Institute; Polar Environmental Centre; Akvaplan-niva, Tromsø, Norway, 10 September 2004 [1][мртва веза]
  • Benthic fauna: [2]
  • C. Michael Hogan (2008) Polar Bear: Ursus maritimus, Globaltwitcher.com, ed. Nicklas Stromberg
  • Oil and Gas Resources in North-West Russia (2008) [3]
  • S. A. Ogorodov (2004) Human impact on coastal stability in the Pechora Sea [4]
  • Leonid Sverdlov, (Member of the Russian Geographic Society), RUSSIAN NAVAL OFFICERS AND GEOGRAPHIC EXPLORATION IN NORTHERN RUSSIA.
  • C. Raymond Beazley, The Russian Expansion Towards Asia and the Arctic in the Middle Ages (to 1500). The American Historical Review

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Печорско море на Викимедијиној остави