Карпентаријски залив

С Википедије, слободне енциклопедије
Карпентаријски залив на мапи

Карпентаријски залив је велико, плитко море на северу Аустралије. На северу се граничи са Арафурским морем. Северна граница се генерално дефинише као линија Слејд Поинт у Квинсленду, на североистоку, до Кејп Арнхема на западу.

Уз обалу, залив је широк 590 km, и даље ка југу, 675 km. Дужина север-југ прелази 700 km. Укупна површина је 300.000 km². Просечна дубина је између 55 и 66 m и не прелази 82 метра.[1][2] Износ амплитуде морских доба је у Карпентаријском заливу од два до три метра.[3]

Током последњем леденог доба, пре око 18.000 година, Карпентаријски залив био је сув, јер је глобални ниво Светског мора био за 120 m нижи од садашњег. У то време велико и плитко језеро окупирало је средиште басена.[4] У Заливу се налази област потопљеног коралног гребена која је призната тек 2004. године.[5]

Историја[уреди | уреди извор]

Јулуна (познат и као Јаларнга, Јаланга, Вонгања, Гангалида, Џокјула) је језик аустралијских Абориџина. Јулуна језички регион укључује границе локалне управе у Округу Клонкари.[6]

Кајардилд (такође познат као Кајадилт и Гајадилта) је језик Карпентаријског залива. Језички регион Кајардилд обухвата пејзаж унутар граница локалне управе Савета Морнингтон Шира.[7]

Европска истраживања[уреди | уреди извор]

Први познати Европљањин који је посетио овај регион је био холандски истраживач Виљем Јансон током 1605. године[8]. Његов земљак Јан Карстенс, током обиласка залива 1623. године, назвао га је у част гувернара Холандске источне Индије - Питера де Карпентера. Абел Тасман је такође истраживао обалу 1644. године.

Регион је после детаљнијих истраживања мапиран захваљујући Матју Флиндерсу 1802. и 1803. године. Прва велика експедиција до залива је била Брукова и Вилсова експедиција коју је водио Роберт О’Хара Берк и Вилијам Џон Вилс који је напустио град Мелбурн у августу 1860. године и стигао до реке Биноје у Квинсленду, у фебруару 1861. године[9].

Географија[уреди | уреди извор]

Залив из ваздуха

Земља око залива је углавном равна и ниска. На западу је Арнемова земља, Топ енд (крајњи север) и острво Грут, највеће острво у заливу. На истоку је полуострво Кејп Јорк и Торесов пролаз који се наставља на Корално море. Подручје на југу познато је под именом Заливска регија.

Клима је топла и влажна са изражена два годишња доба. Сушна сезона траје од априла до новембра и одликује се југоисточним до источним ветровима што је узроковано премештањем поља високог ваздушног притиска ка југу. Влажна сезона траје од децембра до марта. Већина годишњих падавина је концентрисана у овом делу године. Залив је склон тропским циклонима између новембра и априла[10].

Дуж највећег дела источне Аустралије пружа се венац Великих разводних планина које доприносе да је приобаље под утицајем велике количине падавина, побрђе умерено влажно, а унутрашњост континента највећим дело семиаридна до аридна. У северозападном делу нема планина те је колчичина падавина много већа, а климатске одлике залива су тропског типа. Карпентаријски залив познат је по метеоролошком феномену „котрљајућих облака“, који се јављају током јутра у септембру и октобру месецу.

Корални гребен[уреди | уреди извор]

Карпентаријски залив је познат по томе што се на његовом дну налазе потопљене колоније некадашњих коралних гребена. Истраживања током 2003. и 2005. године утврдила су да је њихова површина била око 300 km2, а да су свој врхунац имали за време касног квартара[11].

Велике реке[уреди | уреди извор]

На крајњем северу реке Ропер, Вокер и Вилтон уливају се у залив. Реке Кокс, Калвет, Лајхарт, Макартур, затим Флиндерс, Норман и Џилберт уливају се у северозападном делу. Код полуострва Кејп Јорк у залив се уливају реке Смитберн, Мичел, Елис (река), Статен, Мишон, венлок и Арчер.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „NORTH COAST OF AUSTRALIA—GULF OF CARPENT ARIA” (PDF). Приступљено 13. 7. 2017. 
  2. ^ „Sector 1: North Coast of Australia – Gulf of Carpentaria”. Sailing Directions (enroute).: North, west, and south coasts of Australia. National Imagery and Mapping Agency. 2001. стр. 3. Приступљено 6. 10. 2020.  or Sector 1: North Coast of Australia – Gulf of Carpentaria
  3. ^ David Hopley; Scott Smithers (2010). „Queensland”. Ур.: Eric C.F. Bird. Encyclopedia of World's Coastal Landforms. Springer. стр. 1255. ISBN 978-1-4020-8638-0. 
  4. ^ Torgersen, T., Hutchinson, M.F., Searle, D.E., Nix, H.A., 1983. General bathymetry of the Gulf of Carpentaria and the Quaternary physiography of Lake Carpentaria. Palaeogeogr., Palaeoclimatol., Palaeoecol. 41, 207-225
  5. ^ Harris, P.T., Heap, A.D., Marshall, J.F., McCulloch, M.T., 2008. A new coral reef province in the Gulf of Carpentaria, Australia: colonisation, growth and submergence during the early Holocene. Marine Geology 251, 85-97.
  6. ^ CC-BY-icon-80x15.png This Wikipedia article incorporates CC-BY-4.0 licensed text from: „Yulluna”. Queensland Aboriginal and Torres Strait Islander languages map. State Library of Queensland. Приступљено 28. 1. 2020. 
  7. ^ CC-BY-icon-80x15.png This Wikipedia article incorporates CC-BY-4.0 licensed text from: „Indigenous languages map of Queensland”. State Library of Queensland. State Library of Queensland. Приступљено 5. 2. 2020. 
  8. ^ „Willem Janszoon”. Архивирано из оригинала на датум 14. 09. 2006. Приступљено 13. 7. 2017. 
  9. ^ „The Burke and Wills Expedition”. Приступљено 13. 7. 2017. 
  10. ^ Harris, P.T.; Heap, A. „Cyclone-induced net sediment transport pathway on the continental shelf of tropical Australia inferred from reef talus deposits”. Continental Shelf Research 29: 2011-2019. 
  11. ^ Harris, P.T.; Heap, A.D.; Marshall, J.F.; McCulloch, M.T. (2008). A new coral reef province in the Gulf of Carpentaria, Australia: colonisation, growth and submergence during the early Holocene. 85-97: Marine Geology 251. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Карпентаријски залив на Викимедијиној остави.
Викизворник има текст из Енциклопедије Британике (1911), чланак о Gulf of Carpentaria.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Карпентаријски_залив&oldid=25132891”