Карпентаријски залив
Карпентаријски залив је велико, плитко море на северу Аустралије. На северу се граничи са Арафурским морем. Северна граница се генерално дефинише као линија Слејд Поинт у Квинсленду, на североистоку, до Кејп Арнхема на западу.
Уз обалу, залив је широк 590 km, и даље ка југу, 675 km. Дужина север-југ прелази 700 km. Укупна површина је 300.000 km². Просечна дубина је између 55 и 66 m и не прелази 82 метра[1]. Износ амплитуде морских доба је у Карпентаријском заливу од два до три метра.
Током последњем леденог доба, пре око 18.000 година, Карпентаријски залив био је сув, јер је глобални ниво Светског мора био за 120 m нижи од садашњег. У то време велико и плитко језеро окупирало је средиште басена.
Европска истраживања[уреди]
Први познати Европљањин који је посетио овај регион је био холандски истраживач Виљем Јансон током 1605. године[2]. Његов земљак Јан Карстенс, током обиласка залива 1623. године, назвао га је у част гувернара Холандске источне Индије - Питера де Карпентера. Абел Тасман је такође истраживао обалу 1644. године.
Регион је после детаљнијих истраживања мапиран захваљујући Матју Флиндерсу 1802. и 1803. године. Прва велика експедиција до залива је била Брукова и Вилсова експедиција коју је водио Роберт О’Хара Берк и Вилијам Џон Вилс који је напустио град Мелбурн у августу 1860. године и стигао до реке Биноје у Квинсленду, у фебруару 1861. године[3].
Географија[уреди]
Земља око залива је углавном равна и ниска. На западу је Арнемова земља, Топ енд (крајњи север) и острво Грут, највеће острво у заливу. На истоку је полуострво Кејп Јорк и Торесов пролаз који се наставља на Корално море. Подручје на југу познато је под именом Заливска регија.
Клима је топла и влажна са изражена два годишња доба. Сушна сезона траје од априла до новембра и одликује се југоисточним до источним ветровима што је узроковано премештањем поља високог ваздушног притиска ка југу. Влажна сезона траје од децембра до марта. Већина годишњих падавина је концентрисана у овом делу године. Залив је склон тропским циклонима између новембра и априла[4].
Дуж највећег дела источне Аустралије пруђа се венац Великих разводних планина које доприносе да је приобаље под утицајем велике количине падавина, побрђе умерено влажно, а унутрашњост континента највећим дело семиаридна до аридна. У северозападном делу нема планина те је колчичина падавина много већа, а климатске одлике залива су тропског типа. Карпентаријски залив познат је по метеоролошком феномену „котрљајућих облака“, који се јављају током јутра у септембру и октобру месецу.
Корални гребен[уреди]
Карпентаријски залив је познат по томе што се на његовом дну налазе потопљене колоније некадашњих коралних гребена. Истраживања током 2003. и 2005. године утврдила су да је њихова површина била око 300 km2, а да су свој врхунац имали за време касног квартара[5].
Велике реке[уреди]
На крајњем северу реке Ропер, Вокер и Вилтон уливају се у залив. Реке Кокс, Калвет, Лајхарт, Макартур, затим Флиндерс, Норман и Џилберт уливају се у северозападном делу. Код полуострва Кејп Јорк у залив се уливају реке Смитберн, Мичел, Елис (река), Статен, Мишон, венлок и Арчер.
Види још[уреди]
Референце[уреди]
- ^ „NORTH COAST OF AUSTRALIA—GULF OF CARPENT ARIA” (PDF). Приступљено 13. 7. 2017.
- ^ „Willem Janszoon”. Приступљено 13. 7. 2017.
- ^ „The Burke and Wills Expedition”. Приступљено 13. 7. 2017.
- ^ Harris, P.T.; Heap, A. „Cyclone-induced net sediment transport pathway on the continental shelf of tropical Australia inferred from reef talus deposits”. Continental Shelf Research 29: 2011-2019.
- ^ Harris, P.T.; Heap, A.D.; Marshall, J.F.; McCulloch, M.T. (2008). A new coral reef province in the Gulf of Carpentaria, Australia: colonisation, growth and submergence during the early Holocene. 85-97: Marine Geology 251.
