Карпентаријски залив

Из Википедије, слободне енциклопедије
Карпентаријски залив на мапи

Карпентаријски залив је велико, плитко море на северу Аустралије. На северу граничи са Арaфурским морем. Северна граница се генерално дефинише као линија Слејд Поинт у Квинсленду, на североистоку, до Кејп Арнхемa на западу.

Уз обалу, залив је широк 590 км, и даље ка југу, 675 км. Дужина север-југ прелази 700 км. Укупна површина је 300.000 км². Просечна дубина је између 55 и 66 метара и не прелази 82 метра. Износ амплитуде морских доба је у Карпентаријском заливу од два до три метра.

Tоком последњем леденог доба, пре око 18.000 година, Карпентаријски залив био је сув, јер је голбални ниво Светког мора био за 120 метара нижи од садашњег. У то време велико и плитко језеро окупирало је средиште басена.

Европска истраживања[уреди]

Први познати Европљањин који је посетио овај регион је био холандски истраживач Виљем Јансон током 1605. Године. Његов земљак Јан Карстенс, током обиласка залива 1623. Године , назвао га је у част гувернара Холандске источне Индије - Питера де Карпентера. Абел Тасман је такође истраживао обалу 1644. године.

Регион је после детаљнијих истраживања мапиран захваљујући Матју Флиндерсу 1802. и 1803. године. Прва велика експедиција до залива је била Брукова и Вилсова експедиција коју је водио Роберт О’Хара Берк и Вилијам Џон Вилс који је напустио град Мелбурн у августу 1860. године и стигао до реке Биноје у Квинсленду, у фебруару 1861. године.

Географија[уреди]

Земља око залива је углавном равна и ниска. На западу је Арнемова земља, Топ енд (крајњи север) и острво Грут, највеће острво у заливу. На истоку је полуострво Кејп Јорк и Торесов пролаз који се наставља на Коралско море. Подручје на југу познато је под именом Заливска регија.

Клима је топла и влажна са изражена два годишња доба. Сушна сезона траје од априла до новембра и одликује се југоисточним до источним ветровима што је узроковано премештањем поља високог ваздушног притиска ка југу. Влажна сезона траје од децембра до марта. Већина годишњих падавина је концентрисана у овом делу године.Залив је склон тропским циклонима између новембра и априла.

Дуж највећег дела источне Аустралије пруђа се венав Великих разводних планина које доприносе да је приобаље под утицајем велике количине падавина, побрђе умерено влажно, а унутрашњост континента највећим дело семиаридно до аридно. У северозападном делу нема планина те је колчичина падавина много већа, а климатске одлике залива су тропског типа.

Карпентаријски залив познат је по метеоролошком феномену "котрљајућих облака, који се јављају током јутра у септембру и октобру месецу

Корални гребен[уреди]

Карпентаријски залив је познат по томе што се на његовом дну налазе потопљене колоније некадашњих коралних гребена. Истраживања током 2003. и 2005. године утврдила су да је њихова површина била око 300 km2, а да су свој врхунац имали за време касног квартара.

Велике реке[уреди]

На крајњем северу реке Ропер, Вокер и Вилтон уливају се у залив.Реке Кокс, Калвет, Лајхарт, МакАртур, затим Флиндерс, Норман и Џилберт уливају се у северозападном делу. Код полуострва Кејп Јорк у залив се уливају реке Смитберн, Мичел, Елис, Статен, Мишон, венлок и Арчер.