Општина Сребреница

Сребреница
Грб
Основни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Република Српска
Становништво
Становништво	11.000
Географске карактеристике
Површина	527 km2
Остали подаци
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Начелник општине	Ратко Младић (СРС) [1]
Позивни број	56
Веб-сајт	www.srebrenica-opstina.org

Општина Сребреница је општина у Републици Српској, Босни и Херцеговини. Сједиште општине је у граду Сребреници.

Географија

Општина заузима површину од 527 km², a заједно са подручјем Осат, захвата средишње рубно подручје источног дијела Републике Српске. Једним дијелом источни и цијели јужни дио општине лежи у завоју Дрине и представља састави дио ширег, веома живописног географског мозаика Подриња. Географски, територија општине, укупне површине 533,4 km², омеђена је сусједним општинама: са југа Рогатицом, са запада Власеницом и Милићима, а са сјевера Братунцем. Њен источни дио силази на Дрину, која је, истовремено, и граница са Републиком Србијом. Урбано подручје града Сребренице простире се на сјеверним падинама површи Зелени Јадар, око уске долинске равни Црвене ријеке и Ћићевачког потока, саставница Крижевице.

Рељеф

По геоморфолошком изгледу рељефа овдје се може издвојити пет цјелина:

1. Источни обронци планине Јавор - они чине хомогену цјелину палеозојских стијена, праћене терцијарним изливом лаве. Доминирају остаци заобљених вулканских купа обрасле бујном шумском вегетацијом, уским и стрмим тектонским процјепима, што је и утицало на њихову слабу међусобну повезаност комуникацијама. Простиру се јужно и југозападно од Сребренице. Површина предјела је тектонски разломљена, нарочито у средњем дијелу, гдје се појављује више долина кањонског и клисурастог типа са мањим ерозивним проширењима.
2. Површ Зелени Јадар - ова благо заталасана површ изграђена од кречњака и доломита тријаске старости, а прекривена растињем и травом. Она је флувијалног карактера (обликовала ју је ријека Зелени Јадар са својим притокама). На странама изнад површи има пећинских отвора, што упућује на интензитет карстификације унутрашње кречњачке масе.
3. Висораван Осат - карактерише је морфолошка разуђеност и орографски слијед динарског система (сјеверозапад, југоисток). На њој су висови: Чаурка (1.072 m), Кварац (1.087 m), Врањевина (1.104 m), Лучева раван (1.150 m), Бањево брдо (1.128 m), Крк (1.100 m), итд. Перспектива Осата је у развоју зимског туризма, с обзиром на повољне терене сјеверне експозиције и богатство сњежног покривача (од новембра до марта).
4. Планина Сушица - на крајњем југу доминира кречњачки непроходни масив Сушица (1.243 m), са стрмим странама и литицама које гротескно надвисују корито Дрине. Ту је и једно од скровишта реликтног четинара Панчићева оморика.
5. Кањон Дрине - овим кањоном, својом грандиозношћу, доминирају стрме и бијеле литице између кречњачких масива Таре и Сушице. На том мјесту доминантна је дубинска, а на излазу из клисуре, према Бајиној Башти и Скеланима, дошла је до изражаја бочна ерозија, што је морфолошки дефинасало котлину, пространију и равнију на десној, него на лијевој обали Дрине (Ристановић С, Река Дрина и Подриње, Београд 2000).

Насељена мјеста

Подручје општине Сребреница чине насељена мјеста:

Бабуљице, Бајрамовићи, Беширевићи, Блажијевићи, Божићи, Бостаховине, Браковци, Брежани, Брезовице, Бујаковићи, Бучиновићи, Бучје, Велика Даљегошта, Виогор, Гај, Гладовићи, Гођевићи, Горњи Поточари, Гостиљ, Димнићи, Добрак, Доњи Поточари, Жабоквица, Жедањско, Калиманићи, Карачићи, Клотјевац, Костоломци, Крњићи, Крушев До, Кутузеро, Лијешће, Ликари, Липовац, Лука, Љесковик, Мала Даљегошта, Међе, Милачевићи, Михољевине, Моћевићи, Ногачевићи, Обади, Опетци, Ораховица, Осатица, Осмаче, Осредак, Пале, Палеж, Пећи, Пећишта, Петрича, Подгај, Подосоје, Подравно, Познановићи, Постоље, Прибидоли, Прибојевићи, Прохићи, Пусмулићи, Радошевићи, Радовчићи, Рађеновићи, Ратковићи, Сасе, Скелани, Скендеровићи, Слатина, Сребреница, Староглавице, Сулице, Сућеска, Токољак, Топлица, Урисићи, Фојхар, Црвица, Чичевци и Шубин.

У општини Сребреница постоје следеће месне заједнице:

Брежани, Виогор, Гостиљ, Поточари, Костоломци, Крњићи, Лука, Ораховица, Осатица, Подравно, Радошевићи, Ратковићи, Сасе, Скелани, Скендеровићи, Сребреница, Сућеска, Топлица, Црвица.

Послије потписивања Дејтонског споразума, општина Сребреница у цјелини, ушла је у састав Републике Српске.

Становништво

Данас у општини живи око 11.000 људи (70% Срба и 30% Бошњака). Прије Другог свјетског рата, по попису становништва из 1931. године, сребренички срез (обухватао данашње општине Сребреница и Братунац) имао је српску већину од 50,5%.

Национални састав

Главни чланак: Попис становништва у СФРЈ 1991: Сребреница

По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Сребреница је имала 36.666 становника, распоређених у 81 насељеном месту.

Становништво општине Сребреница
година пописа	1991.	1981.	1971.
Муслимани	27,572 (75,19%)	24,930 (68,69%)	20,968 (62,85%)
Срби	8,315 (22,67%)	10,294 (28,36%)	11,918 (35,72%)
Хрвати	38 (0,10%)	80 (0,22%)	109 (0,32%)
Југословени	380 (1,03%)	602 (1,65%)	121 (0,36%)
остали и непознато	361 (0,98%)	386 (1,06%)	241 (0,72%)
укупно	36,666	36,292	33,357

Знамените личности

• Милорад Симић, српски лингвиста

Види још

• Сребреница
• Перућачко језеро

Спољашње везе

• Званична страница општине Сребреница (језик: српски)
• Књига: "Национални састав становништва - Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.", статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
• интернет - извор, "Попис по мјесним заједницама" - http://www.fzs.ba/Podaci/nacion%20po%20mjesnim.pdf