Франц Јозеф
 |
Овом чланку потребни су додатни извори. (Научите како и када уклонити ову поруку шаблона обавештења)
|
| Франц Јозеф I | |
|---|---|
 |
|
| Датум рођења | 18. август 1830. |
| Место рођења | Беч Аустријско царство |
| Датум смрти | 21. новембар 1916. (86 год.) |
| Место смрти | Беч Аустроугарска |
| Династија | Хабзбург-Лорен |
| Отац | Франц Карл од Аустрије |
| Мајка | Софија од Баварске |
| Супружник | Елизабета Баварска |
| Потомство | Sophie of Austria, Жизела од Аустрије, Рудолф од Аустрије, Marie Valerie of Austria |
| Цар и краљ | |
| Период | 1848—1916. |
| Претходник | Фердинанд I од Аустрије |
| Наследник | Карл I од Аустрије |
Франц Јозеф (нем. Franz Joseph, некада превођено као Фрања Јосиф; Беч, 18. август 1830 — Беч, 21. новембар 1916) – је био цар Аустрије и краљ Мађарске, Бохемије и Хрватске од 2. децембра 1848. до своје смрти 21. новембра 1916.[2]
Садржај
Биографија[уреди]
На престо је сео као осамнаестогодишњак у јеку револуције 1848. године, када је његов претходник Фердинанд I Добри био присиљен да абдицира, а Франц Јозеф (који тада нема право на круну) постаје цар тек након што је под притиском и његов отац надвојвода Франц Карл одбио царску круну.
Уз колегијалну војну помоћ руског цара успео је да 1849. године угуши мађарску револуцију, а затим је увео централистичко-апсолутистички режим. Да би превладао унутрашњу кризу у Монархији цар Франц попустио је притиску Мађара и приклонио се стварању двојне Аустроугарске монархије. Тиме је осигурао лојалност Немаца и Мађара својој династији, али је наметањем њихове доминације над ненемачким и немађарским народима, углавном словенским становништвом, заоштрио национално питање које је постало извор нових сукоба и криза.
Њихов коначан расплет, кобан за опстанак монархије, збио се у Првом светском рату, али цар није доживио његов крај и пропаст своје монархије.
Мађарска револуција и друге кризе[уреди]
Мађарска побуна је угушена тек уз помоћ руских трупа 1849. године, само да би цар у својој сулудој политици током Кримског рата окренуо Русију заувек против себе и тако смањио њен притисак на Пруску. Тим потезом он остаје без једине пријатељски настројене велесиле спремне да иде у рат на страни Аустрије. У другом слично „генијалном“ потезу он најављује рат, заједно с Пруском, Данској чији чланови краљевске фамилије су орођени британском краљевском кућом, само да би се неколико година касније нашао у рату с „пријатељском“ Пруском.
Почетак ХХ века налази аустроугарску државу у савезу с Италијом и Немачком. То је било такво пријатељство да Аустрија по својим војним плановима држи једну армију у сталној резерви због могућег рата с Италијом. Истовремено Немачку с времена на време потресају идеје о анексији Аустрије и препуштању остатка државе независној Угарској.
Први светски рат и крај царства[уреди]
Убиство престолонаследника Франца Фердинанда којим почиње Први светски рат затиче целу државу у ратном заносу осим старог Франца Јозефа који изјављује: „Сада вичу, захтевају рат, а сутра ће плакати“.
За његових позних година долази до низа породичних трагедија: у замку Мајерлинг 1889. године пронађени су мртви царев син и престолонаследник Рудолф и грофица Марија Вечера, а њихова смрт ни до данас није расветљена, затим, атентат на царицу Елизабету (Сиси), те убиство престолонасленика Франца Фердинанда. Упркос свих тих личних трагедија и политичких драма, отишао је са овога света у пуном царском достојанству. Његова сахрана је уједно и сахрана старог царства. Наследио га је рођак Карл, који постаје последњи аустријски монарх.
Породично стабло[уреди]
Породица[уреди]
Супружник[уреди]
| име | слика | датум рођења | датум смрти |
|---|---|---|---|
| Елизабета Баварска | 24. децембар 1837. | 10. септембар 1898. |
Деца[уреди]
| име | слика | датум рођења | датум смрти | супружник |
|---|---|---|---|---|
| Софија од Аустрије | 5. март 1855. | 29. мај 1857. | умрла у детињству | |
| Жизела од Аустрије | 12. јул 1856. | 27. јул 1932. | Лепополд од Баварске | |
| Рудолф од Аустрије | 21. август 1858. | 30. јануар 1889. | Стефани од Белгије | |
| Марија Валерија од Аустрије | 22. април 1868. | 6. септембар 1924. | Франц Салватор од Аустрије |
Види још[уреди]
Референце[уреди]
- ↑ Honzík, Miroslav; Honzíková, Hana (1984). 1914/1918, Léta zkázy a naděje. Czech Republic: Panorama.
- ↑ Franz Joseph | emperor of Austria-Hungary | Britannica.com
Литература[уреди]
- Honzík, Miroslav; Honzíková, Hana (1984). 1914/1918, Léta zkázy a naděje. Czech Republic: Panorama.
- Димић, Жарко (2006). „Посета аустријског цара Фрање Јосифа Карловцима 1852. године” (PDF). Зборник Матице српске за историју. 74: 117—124.
- Mitrović, Andrej (1981). Prodor na Balkan: Srbija u planovima Austro-Ugarske i Nemačke 1908-1918. Beograd: Nolit.
- Митровић, Андреј (1984). Србија у Првом светском рату. Београд: Српска књижевна задруга.
- Mitrović, Andrej (2007). Serbia's Great War 1914-1918. West Lafayette: Purdue University Press.
- Радојевић, Мира; Димић, Љубодраг (2014). Србија у Великом рату 1914-1918: Кратка историја. Београд: Српска књижевна задруга, Београдски форум за свет равноправних.
- Стојанчевић, Владимир (1988). Србија и српски народ за време рата и окупације [[1914]].1918 године. Лесковац: Народни музеј. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
- Ћоровић, Владимир (1920). Црна књига: Патње Срба Босне и Херцеговине за време Светског Рата 1914-1918 (1. изд.). Београд-Сарајево.
 |
Франц Јозеф на Викимедијиној остави. |
| Претходник: Фердинанд I |
аустријски цар 1848—1867. |
Наследник: — |
| Претходник: — |
Цар/краљ Аустроугарске 1867—1916 |
Наследник: Карл I |
.svg){kind=small}
|
||||||||||||||
