Пређи на садржај

Фрања Јосиф

С Википедије, слободне енциклопедије
Фрања Јосиф I
Лични подаци
Датум рођења(1830-08-18)18. август 1830.
Место рођењаБеч,  Аустријско царство
Датум смрти21. новембар 1916.(1916-11-21) (86 год.)
Место смртиБеч,  Аустроугарска
Породица
СупружникЕлизабета Баварска
ПотомствоСофија од Аустрије, Жизела од Аустрије, Рудолф од Аустрије, Марија Валерија од Аустрије
РодитељиФранц Карл од Аустрије
Софија од Баварске
ДинастијаХабзбург-Лорен
Цар Аустрије
Краљ Угарске, Бохемије, Далмације, Хрватске и Славоније
велики војвода Војводства Србије
Период2. децембар 184821. новембар 1916.
ПретходникФердинанд I од Аустрије
НаследникКарл I од Аустрије
Чинфелдмаршал
Изглед прве стране витешке дипломе Фрање Јосифа I. Из Легата Тање Крагујевић и Василија Винца Вујића у Адлигату.
царица Елизабета
цар Фрања Јосиф у познијим годинама

Фрања Јосиф[1][2] (нем. Franz Joseph; Беч, 18. август 1830 — Беч, 21. новембар 1916) био је цар Аустрије и краљ Угарске, Бохемије, Далмације, Хрватске и Славоније од 2. децембра 1848. до своје смрти 21. новембра 1916. године.[3] Од 1. маја 1850. до 24. августа 1866. био је и председник Немачке конфедерације. Један је од последњих великих европских императора. Важио је за културну, прорачунату и аналитичну особу. Он је био је цар Аустрије и краљ Угарске који је најдуже владао, као и трећи најдуже владајући монарх било које земље у европској историји, након Луја XIV од Француске и Јохана II од Лихтенштајна.[4]

У децембру 1848, цар Фердинанд је абдицирао с трона у Оломоуцу, као део плана министарског председника Феликса од Шварценберга за окончање Револуције из 1848. у Мађарској. То је омогућило Фердинандовом нећаку Фрањи Јосифу да се попне на трон. Фрања Јосиф, који се углавном сматра реакционаром, рану владавину провео је одупирући се конституционализму у својим доменима. Аустријско царство било је приморано да уступи свој утицај над Тосканом и највећи део свог утицаја над Ломбардијом–Венецијом краљевини Пијемонт-Сардинија, након Другог италијанског рата за независност 1859. и Трећег италијанског рата за независност 1866. године. Иако Фрања Јосиф није уступио ниједну територију краљевини Прусији након аустријског пораза у Аустријско-пруском рату, Прашким миром (23. август 1866) решено је немачко питање у корист Пруске, чиме је спречено да се уједињење Немачке одвије под Хабзбуршком кућом.[5]

Биографија

[уреди | уреди извор]

На престо је сео као осамнаестогодишњак у јеку револуције 1848. године, када је његов претходник Фердинанд I Добри био присиљен да абдицира, а Фрања Јосиф (који тада нема право на круну) постаје цар тек након што је под притиском и његов отац надвојвода Франц Карл одбио царску круну.

Уз колегијалну војну помоћ руског цара успео је да 1849. године угуши мађарску револуцију, а затим је увео централистичко-апсолутистички режим. Да би превладао унутрашњу кризу у Монархији цар Фрања Јосиф попустио је притиску Мађара и приклонио се стварању двојне Аустроугарске монархије. Тиме је осигурао лојалност Немаца и Мађара својој династији, али је наметањем њихове доминације над ненемачким и немађарским народима, углавном словенским становништвом, заоштрио национално питање које је постало извор нових сукоба и криза.

Њихов коначан расплет, кобан за опстанак монархије, збио се у Првом светском рату, али цар није доживио његов крај и пропаст своје монархије.

Мађарска револуција и друге кризе

[уреди | уреди извор]

Мађарска побуна је угушена тек уз помоћ руских трупа 1849. године, само да би цар у својој сулудој политици током Кримског рата окренуо Русију заувек против себе и тако смањио њен притисак на Пруску. Тим потезом он остаје без једине пријатељски настројене велесиле спремне да иде у рат на страни Аустрије. У другом слично „генијалном“ потезу он најављује рат, заједно с Пруском, Данској чији чланови краљевске фамилије су орођени британском краљевском кућом, само да би се неколико година касније нашао у рату с „пријатељском“ Пруском.

Почетак XX века налази аустроугарску државу у савезу с Италијом и Немачком. То је било такво пријатељство да Аустрија по својим војним плановима држи једну армију у сталној резерви због могућег рата с Италијом. Истовремено Немачку с времена на време потресају идеје о анексији Аустрије и препуштању остатка државе независној Угарској.

Први светски рат и крај царства

[уреди | уреди извор]

Убиство престолонаследника Франца Фердинанда којим почиње Први светски рат затиче целу државу у ратном заносу осим старог Фрање Јосифа који изјављује: „Сада вичу, захтевају рат, а сутра ће плакати“.

За његових позних година долази до низа породичних трагедија: у замку Мајерлинг 1889. године пронађени су мртви царев син и престолонаследник Рудолф и грофица Марија Вечера, а њихова смрт ни до данас није расветљена, затим, атентат на царицу Елизабету (Сиси), те убиство престолонаследника Франца Фердинанда. Наследио га је рођак Карл, који постаје последњи аустријски монарх.

Породично стабло

[уреди | уреди извор]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Франц I, цар Светог римског царства
 
 
 
 
 
 
 
8. Леополд II, цар Светог римског царства
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Марија Терезија
 
 
 
 
 
 
 
4. Франц II
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Карло III од Шпаније
 
 
 
 
 
 
 
9. Марија Лујза Шпанска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Марија Амалија од Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
2. Франц Карл од Аустрије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Карло III од Шпаније (=18)
 
 
 
 
 
 
 
10. Фердинанд I од Сицилије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Марија Амалија од Саксоније (=19)
 
 
 
 
 
 
 
5. Марија Терезија Каролина од Две Сицилије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Франц I, цар Светог римског царства (=16)
 
 
 
 
 
 
 
11. Марија Каролина Аустријска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Марија Терезија (=17)
 
 
 
 
 
 
 
1. Франц Јозеф
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Christian III, Count Palatine of Zweibrücken
 
 
 
 
 
 
 
12. Count Palatine Friedrich Michael of Zweibrücken
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Caroline of Nassau-Saarbrücken
 
 
 
 
 
 
 
6. Максимилијан I Јозеф од Баварске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Count Palatine Joseph Karl of Sulzbach
 
 
 
 
 
 
 
13. Марија Францишка од Сулцбаха
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Countess Palatine Elizabeth Augusta Sophie of Neuburg
 
 
 
 
 
 
 
3. Софија од Баварске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Карл Фридрих, велики војвода од Бадена
 
 
 
 
 
 
 
14. Карл Лудвиг Баденски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Лујза од Хесен-Дармштата
 
 
 
 
 
 
 
7. Каролина Баденска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Лудвиг IX од Хесен-Дармштата
 
 
 
 
 
 
 
15. Амалија од Хесен-Дармштата
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Karoline of Zweibrücken
 
 
 
 
 
 

Породица

[уреди | уреди извор]
престолонаследник Рудолф и принцеза Стефани

Супружник

[уреди | уреди извор]
име слика датум рођења датум смрти
Елизабета Баварска
24. децембар 1837. 10. септембар 1898.
име слика датум рођења датум смрти супружник
Софија од Аустрије
5. март 1855. 29. мај 1857. умрла у детињству
Жизела од Аустрије
12. јул 1856. 27. јул 1932. Лепополд од Баварске
Рудолф од Аустрије
21. август 1858. 30. јануар 1889. Стефани од Белгије
Марија Валерија од Аустрије
22. април 1868. 6. септембар 1924. Франц Салватор од Аустрије

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Правопис српскога језика. Нови Сад: Матица српска. 2010. стр. 486. „Фрањо Јосиф (аустријски цар), уобичајено; према нем. Франц Јозеф (Franz Joseph). 
  2. ^ Klajn, Ivan (23. 9. 2023). „Kako prevesti papu”. NIN. Приступљено 30. 10. 2024. 
  3. ^ Franz Joseph | emperor of Austria-Hungary | Britannica.com
  4. ^ Murad 1968, стр. 1.
  5. ^ „Gale Encyclopedia of Biography: ''Francis Joseph''”. Answers.com. Приступљено 2013-12-02. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


аустријски цар
18481867.
Цар/краљ Аустроугарске
18671916