Фрања Јосиф
Фрања Јосиф I | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 18. август 1830. |
Место рођења | Беч, Аустријско царство |
Датум смрти | 21. новембар 1916.86 год.) ( |
Место смрти | Беч, Аустроугарска |
Породица | |
Супружник | Елизабета Баварска |
Потомство | Софија од Аустрије, Жизела од Аустрије, Рудолф од Аустрије, Марија Валерија од Аустрије |
Родитељи | Франц Карл од Аустрије Софија од Баварске |
Династија | Хабзбург-Лорен |
Цар Аустрије Краљ Угарске, Бохемије, Далмације, Хрватске и Славоније велики војвода Војводства Србије | |
Период | 2. децембар 1848 — 21. новембар 1916. |
Претходник | Фердинанд I од Аустрије |
Наследник | Карл I од Аустрије |
Чин | фелдмаршал |
Фрања Јосиф[1][2] (нем. Franz Joseph; Беч, 18. август 1830 — Беч, 21. новембар 1916) био је цар Аустрије и краљ Угарске, Бохемије, Далмације, Хрватске и Славоније од 2. децембра 1848. до своје смрти 21. новембра 1916. године.[3] Од 1. маја 1850. до 24. августа 1866. био је и председник Немачке конфедерације. Један је од последњих великих европских императора. Важио је за културну, прорачунату и аналитичну особу. Он је био је цар Аустрије и краљ Угарске који је најдуже владао, као и трећи најдуже владајући монарх било које земље у европској историји, након Луја XIV од Француске и Јохана II од Лихтенштајна.[4]
У децембру 1848, цар Фердинанд је абдицирао с трона у Оломоуцу, као део плана министарског председника Феликса од Шварценберга за окончање Револуције из 1848. у Мађарској. То је омогућило Фердинандовом нећаку Фрањи Јосифу да се попне на трон. Фрања Јосиф, који се углавном сматра реакционаром, рану владавину провео је одупирући се конституционализму у својим доменима. Аустријско царство било је приморано да уступи свој утицај над Тосканом и највећи део свог утицаја над Ломбардијом–Венецијом краљевини Пијемонт-Сардинија, након Другог италијанског рата за независност 1859. и Трећег италијанског рата за независност 1866. године. Иако Фрања Јосиф није уступио ниједну територију краљевини Прусији након аустријског пораза у Аустријско-пруском рату, Прашким миром (23. август 1866) решено је немачко питање у корист Пруске, чиме је спречено да се уједињење Немачке одвије под Хабзбуршком кућом.[5]
Биографија
[уреди | уреди извор]На престо је сео као осамнаестогодишњак у јеку револуције 1848. године, када је његов претходник Фердинанд I Добри био присиљен да абдицира, а Фрања Јосиф (који тада нема право на круну) постаје цар тек након што је под притиском и његов отац надвојвода Франц Карл одбио царску круну.
Уз колегијалну војну помоћ руског цара успео је да 1849. године угуши мађарску револуцију, а затим је увео централистичко-апсолутистички режим. Да би превладао унутрашњу кризу у Монархији цар Фрања Јосиф попустио је притиску Мађара и приклонио се стварању двојне Аустроугарске монархије. Тиме је осигурао лојалност Немаца и Мађара својој династији, али је наметањем њихове доминације над ненемачким и немађарским народима, углавном словенским становништвом, заоштрио национално питање које је постало извор нових сукоба и криза.
Њихов коначан расплет, кобан за опстанак монархије, збио се у Првом светском рату, али цар није доживио његов крај и пропаст своје монархије.
Мађарска револуција и друге кризе
[уреди | уреди извор]Мађарска побуна је угушена тек уз помоћ руских трупа 1849. године, само да би цар у својој сулудој политици током Кримског рата окренуо Русију заувек против себе и тако смањио њен притисак на Пруску. Тим потезом он остаје без једине пријатељски настројене велесиле спремне да иде у рат на страни Аустрије. У другом слично „генијалном“ потезу он најављује рат, заједно с Пруском, Данској чији чланови краљевске фамилије су орођени британском краљевском кућом, само да би се неколико година касније нашао у рату с „пријатељском“ Пруском.
Почетак XX века налази аустроугарску државу у савезу с Италијом и Немачком. То је било такво пријатељство да Аустрија по својим војним плановима држи једну армију у сталној резерви због могућег рата с Италијом. Истовремено Немачку с времена на време потресају идеје о анексији Аустрије и препуштању остатка државе независној Угарској.
Први светски рат и крај царства
[уреди | уреди извор]Убиство престолонаследника Франца Фердинанда којим почиње Први светски рат затиче целу државу у ратном заносу осим старог Фрање Јосифа који изјављује: „Сада вичу, захтевају рат, а сутра ће плакати“.
За његових позних година долази до низа породичних трагедија: у замку Мајерлинг 1889. године пронађени су мртви царев син и престолонаследник Рудолф и грофица Марија Вечера, а њихова смрт ни до данас није расветљена, затим, атентат на царицу Елизабету (Сиси), те убиство престолонаследника Франца Фердинанда. Наследио га је рођак Карл, који постаје последњи аустријски монарх.
Породично стабло
[уреди | уреди извор]Породица
[уреди | уреди извор]Супружник
[уреди | уреди извор]име | слика | датум рођења | датум смрти |
---|---|---|---|
Елизабета Баварска | 24. децембар 1837. | 10. септембар 1898. |
Деца
[уреди | уреди извор]име | слика | датум рођења | датум смрти | супружник |
---|---|---|---|---|
Софија од Аустрије | 5. март 1855. | 29. мај 1857. | умрла у детињству | |
Жизела од Аустрије | 12. јул 1856. | 27. јул 1932. | Лепополд од Баварске | |
Рудолф од Аустрије | 21. август 1858. | 30. јануар 1889. | Стефани од Белгије | |
Марија Валерија од Аустрије | 22. април 1868. | 6. септембар 1924. | Франц Салватор од Аустрије |
Види још
[уреди | уреди извор]- Сарајевски погром над Србима 1914.
- Прогон Срба у Босни и Херцеговини (1914—1918)
- Злочини аустроугарске и бугарске војске у Србији (1914—1918)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Правопис српскога језика. Нови Сад: Матица српска. 2010. стр. 486. „Фрањо Јосиф (аустријски цар), уобичајено; према нем. Франц Јозеф (Franz Joseph).”
- ^ Klajn, Ivan (23. 9. 2023). „Kako prevesti papu”. NIN. Приступљено 30. 10. 2024.
- ^ Franz Joseph | emperor of Austria-Hungary | Britannica.com
- ^ Murad 1968, стр. 1.
- ^ „Gale Encyclopedia of Biography: ''Francis Joseph''”. Answers.com. Приступљено 2013-12-02.
Литература
[уреди | уреди извор]- Бабић, Мирко; Вујичић, Петар (2014). „Аустроугарски погроми против Срба 1914-1918: Са посебним освртом на ратно законодавство, логоре и злочине шуцкора у БиХ”. Сарајевски атентат 1914. Ћоровићеви сусрети 2013. године: Међународни научни скуп историчара. Гацко: Просвјета. стр. 307—324.
- Honzík, Miroslav; Honzíková, Hana (1984). 1914/1918, Léta zkázy a naděje. Czech Republic: Panorama.
- Димић, Жарко (2006). „Посета аустријског цара Фрање Јосифа Карловцима 1852. године” (PDF). Зборник Матице српске за историју. 74: 117—124.
- Краљачић, Томислав (2014) [1992]. „Аустроугарски планови о стварању етничког зида у источној Босни у Првом свјетском рату”. Могуће стратегије развоја Србије. Београд: САНУ. стр. 930—936.
- Mitrović, Andrej (1981). Prodor na Balkan: Srbija u planovima Austro-Ugarske i Nemačke 1908-1918. Beograd: Nolit.
- Митровић, Андреј (1984). Србија у Првом светском рату. Београд: Српска књижевна задруга.
- Mitrović, Andrej (2007). Serbia's Great War 1914-1918. West Lafayette: Purdue University Press.
- Радојевић, Мира; Димић, Љубодраг (2014). Србија у Великом рату 1914-1918: Кратка историја. Београд: Српска књижевна задруга, Београдски форум за свет равноправних.
- Стојанчевић, Владимир (1988). Србија и српски народ за време рата и окупације 1914-1918. године. Лесковац: Народни музеј.
- Терзић, Славенко (2012). „Аустроугарски логор за Србе у Добоју 1915-1917”. Глас САНУ. 420 (16): 409—421.
- Ћоровић, Владимир (1920). Црна књига: Патње Срба Босне и Херцеговине за време Светског Рата 1914-1918 (1. изд.). Београд-Сарајево.
- Albertini, Luigi (2005). The Origins of the War of 1914. New York, NY: Enigma Books.
- Murad, Anatol (1968). Franz Joseph I of Austria and his Empire. Twayne Publishers. ISBN 978-0-8290-0172-3.
- Palmer, Alan (1994). Twilight of the Habsburgs: the Life and Times of Emperor Francis Joseph. Atlantic Monthly Press.
- Bagger, E. S. (1927). Francis Joseph: Emperor of Austria—King of Hungary. New York: G.P. Putnam's Sons. OCLC 1658401.
- Beller, S. (1996). Francis Joseph. Profiles in Power. London: Longman. OCLC 605339010.
- Bled, J. (1994). Franz Joseph. Oxford: Blackwell. OCLC 844302638.
- Cunliffe-Owen, M. (1904). A Keystone of Empire: Francis Joseph of Austria. New York: Harper. OCLC 8393894.
- Gerő, A. (2001). Emperor Francis Joseph: King of the Hungarians. Boulder: Social Science Monogaphs. OCLC 865200178.
- Owens, K. (2013). Franz Joseph and Elisabeth: The Last Great Monarchs of Austria-Hungary. Jefferson: McFarland & Company. ISBN 9781476612164.
- Redlich, J. (1929). Emperor Francis Joseph of Austria. New York: Macmillan. OCLC 936201260.
- Unterreiner, K. (2006). Emperor Franz Joseph, 1830–1916: Myth and Truth. Vienna: Brandstätter. ISBN 9783902510440.
- Van der Kiste, J. (2005). Emperor Francis Joseph: Life, Death and the Fall of the Habsburg Empire. Stroud: History Press. ISBN 9780752495477.
- Winkelhofer, M. (2012). The Everyday Life of the Emperor: Francis Joseph and His Imperial Court. Innsbruck: Haymon Taschenbuch. ISBN 9783852189277.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Фрања Јосиф на сајту Internet Archive (језик: енглески)
- Фрања Јосиф на сајту LibriVox (језик: енглески)
- Новински исечци на тему Фрања Јосиф у Новинским архивама 20. века Немачке националне библиотеке економије (ZBW)