Пређи на садржај

Павле I Петрович

С Википедије, слободне енциклопедије
Павле I Петрович
Потрет, рад Владимира Боровицкога, око 1774.
Лични подаци
Датум рођења(1754-10-01)1. октобар 1754.
Место рођењаСанкт Петербург, Руска Империја
Датум смрти23. март 1801.(1801-03-23) (46 год.)
Место смртиСанкт Петербург, Руска Империја
ГробПетропавловска Катедрала
Породица
СупружникNatalia Alexeievna of Russia, Марија Фјодоровна
ПотомствоАлександар I Павлович, Константин Павлович, Николај I Павлович, Александра Павловна, Елена Павловна, Марија Павловна, Катарина Павловна, Олга Павловна, Ана Павловна, Grand Duke Michael Pavlovich of Russia
РодитељиПетар III
Катарина Велика
ДинастијаРоманов
император сверуски
Период17. новембар 179623. март 1801.
ПретходникКатарина Велика
НаследникАлександар I Павлович

Павле I Петрович (рус. Павел I Петрович; Санкт Петербург, 1. октобар 1754 — Санкт Петербург, 23. март 1801) је био руски император од 1796. до 1801. године.

Прожет идејама витештва, бранио је Малту и од Наполеона и од Велике Британије и пружио је заштиту малтешким витезовима. Постао је и велики мајстор малтешких витезова.

Детињство

[уреди | уреди извор]

Син је Петра III и Катарине Велике. Након што је убила свога супруга, Катарина Велика је говорила да његов отац није Петар III Фјодорович, него њен љубавник Сергеј Салтиков. Међутим, дечак је био сличан Петру III. Павле је првих седам година живота провео под контролом старе царице Јелисавете.

Павле Петрович као дете (1761), рад Фјодора Рокотова

По свој прилици његови односи са мајком нису били најбољи, о чему је сведочио британски амбасадор. Прва супруга му је умрла при порођају. По други пут се оженио 1776. године Софијом Доротејом од Виртемберга, која је добила руско име Марија Фјодоровна. У то време је веровао да га је мајка намеравала убити као што је убила његовог оца. Катарина Велика га је на то удаљила из дворског савета и држала на одстојању. Са новом супругом је током живота имао десеторо деце. Када се 1777. године родио будући цар, Александар I Павлович, царица им је поклонила велики посед Павловск. Павле и његова супруга су много путовали по Европи од 1781. до 1782. године. Царица им је 1783. године дала велико имање Гатчина са пуком војника, које је Павле могао да тренира по пруском моделу.[тражи се извор]

Император

[уреди | уреди извор]

Павле је постао цар након што је умрла Катарина Велика 5. новембра 1796. године. Тада се говорило да је царица Катарина оставила тестамент по коме је Павла искључила из линије наслеђивања и да је одредила да цар буде његов син, тј. њен унук Александар I Павлович. Чим је царица умрла Павле је кренуо у потрагу да нађе и уништи тестамент. Царица је доста дуго држала Павла у страху да он неће бити наследник. Због претрпљеног страха, једна од првих мера новог цара је било доношење закона о наслеђивању династије Романов.

Статуа цара Павла испред Павловске палате

За време прве године власти поништио је многе законе своје мајке. Дозволио је најпознатијем критичару Катарине Велике Александру Николајевичу Радишчеву да се врати из прогонства у Сибиру. С друге стране оптуживао је људе да су јакобинци и протеривао би их и због ношења француске одеће или читања француских књига. Свога оца Петра III сахранио је са великим почастима. Катарина Велика је пред своју смрт спремала војску за напад на Персију. Павле је опозвао и ту одлуку своје мајке.

Осим Радишчева ослободио је Новикова и Тадеуша Кошћушка, али ову двојицу је држао у кућном притвору. Руско племство је сматрао декадентним и корумпираним. Имао је намеру да створи витешке идеале и да очисти руски двор и племство од неморала из доба владавине његове мајке. Богато је наградио оне који су подржали његова залагања за успоставу витешких идеала у руском друштву. Казнио је оне, који нису делили његов витешки поглед на свет. Сменио је 7 фелдмаршала и 333 генерала.

Каменоострвска палата, неокласично здање је 1770-их година наручила Катарина Велика за свог сина Павла

Изабран је за великог мајстора малтешких витезова. Наполеон је заузео Малту, па су малтешки витезови нашли уточиште у Русији. Успоставио је руску традицију малтешких витезова унутар царских редова у Русији. Саградио је три скупа замка око Москве. Са Аном Лопухином је по свој прилици исто имао однос близак платонском односу у његовом идеалу витешког понашања.

Након Наполеонова освајања Малте 1798, Павле је био разљућен и одлучио је да освети протеривање малтешких витезова.

Учествовао је у рату друге коалиције против Наполеона. Русија је 1798. објавила рат Француској. Послао је Суворова да се бори против Наполеона. Суворов је 1799. године ослободио северну Италију, а касније су кренули на Швајцарску, где је Суворов погинуо. Адмирал Фјодор Ушаков и руска флота су изводили операције у Средоземљу.

Малту је од Наполеона преотела Велика Британија. Павле је захтевао да се Малти врати независност. Пошто је то Британија одбила Русија је склопила мир са Наполеоном. Тада је разматрао планове да освоји Британску Индију, било са Французима било сам.[тражи се извор]

Михајловски замак, где је убијен цар Павле

Павле је стекао много непријатеља. Његови покушаји наметања витешког понашања одбијали су и многе његове саветнике. Осим тога открио је да је царски трезор био поткрадан. Његова политика је многим племићима представљала сметњу.

Заверу против њега су организовали војни губернатор Санкт Петербурга Петар фон дер Пален, Никита Пањин и адмирал Рибас који је умро пре извршења плана. Завереници су 11. марта 1801. убили цара Павла. Један скуп отпуштених официра предводио је генерал Бенигсен. Покушали су да натерају цара да потпише абдикацију. Цар је пружио отпор, па су га убили. Наследио га је син Александар I Павлович, који је био упознат да постоји завера. Завереници су били повезани са Великом Британијом, која је очекивала да ће јој Русија објавити рат због Малте.

Породично стабло

[уреди | уреди извор]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Christian Albert, Duke of Holstein-Gottorp (=28)
 
 
 
 
 
 
 
8. Фридрих IV, војвода од Холштајн-Готорпа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Фредерика Амалија Данска (=29)
 
 
 
 
 
 
 
4. Карл Фридрих, војвода од Холштајн-Готорпа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Карл XI Шведски
 
 
 
 
 
 
 
9. Хедвиг Софија од Шведске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Улрика Елеонора Данска
 
 
 
 
 
 
 
2. Петар III Фјодорович
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Алексеј I Михајлович
 
 
 
 
 
 
 
10. Петар Велики
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Наталија Наришкина
 
 
 
 
 
 
 
5. Ана Петровна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Samuel Skowroński
 
 
 
 
 
 
 
11. Катарина I Алексејевна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Elisabeth Moritz
 
 
 
 
 
 
 
1. Павле I Петрович
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. John VI, Prince of Anhalt-Zerbst
 
 
 
 
 
 
 
12. John Louis I, Prince of Anhalt-Dornburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Princess Sophie Auguste of Holstein-Gottorp
 
 
 
 
 
 
 
6. Кристијан Август, кнез од Анхалт-Зербста
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Georg Volrath von Zeutsch
 
 
 
 
 
 
 
13. Christine Eleonore von Zeutch
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Christine von Weissenbach
 
 
 
 
 
 
 
3. Катарина Велика
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Christian Albert, Duke of Holstein-Gottorp (=16)
 
 
 
 
 
 
 
14. Christian August of Holstein-Gottorp, Prince of Eutin
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Фредерика Амалија Данска (=17)
 
 
 
 
 
 
 
7. Јохана Елизабета од Холштајн-Готорпа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Frederick VII, Margrave of Baden-Durlach
 
 
 
 
 
 
 
15. Албертина Фредерика од Бадена-Дурлаха
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Princess Auguste Marie of Holstein-Gottorp
 
 
 
 
 
 

У браку са супругом Софијом Доротеом од Виртемберга, после удаје познатом као Марија Фјодоровна имао је десеторо деце:

Литература

[уреди | уреди извор]
  • A reasonable and balanced picture of Paul I, can be gained from: Hugh (Ed) Paul I: A reassessment of His Life and Reign, University Center for International Studies, University of Pittsburgh, 1979
  • For Paul's early life: K. Waliszewski, Autour d'un trone (Paris, 1894), or the English translation, The Story of a Throne (London, 1895), and P. Morane, Paul I. de Russie avant l'avenement (Paris,) 1907
  • For Paul's reign: T. Schiemann, Geschichte Russlands unter Nikolaus I (Berlin, 1904), vol. i. and Die Ermordung Pauls, by the same author (Berlin,) 1902
  • Other readings: (in Russian) V.V.Uzdenikov. Monety Rossiyi XVIII-nachala XX veka (Russian coinage from XVIII to the beginning of XX century). Moscow. 1994. ISBN 978-5-87613-001-3.
  • Јелачић, Алексеј (1929). Историја Русије. Београд: Српска књижевна задруга. 
  • Миљуков, Павел (1939). Историја Русије. Београд: Народна култура. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]



Руски императори
(17961801)