Митровданска офанзива 1992. — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
м Враћене измене Autobot (разговор) на последњу измену корисника Dzombijaner
Ред 52: Ред 52:


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
* [http://www.zlocininadsrbima.com/DokumentarniFilm.aspx?Naslov=Битка-за-одбрану-Херцеговине Битка за одбрану Херцеговине]
[[Категорија:Историја Републике Српске]]
[[Категорија:Историја Републике Српске]]
[[Категорија:Операције ВРС]]
[[Категорија:Операције ВРС]]

Верзија на датум 7. март 2016. у 22:38

Митровданска офанзива 1992.
Део Рата у Босни и Херцеговини
Време8.13. новембар 1992.
Место
Исход Побједа Војске Републике Српске
Сукобљене стране
Република Српска Војска Републике Српске
Датотека:Serbian Radical Party flag.png Добровољци Српске радикалне странке
Хрватска Република Херцег-Босна Хрватско вијеће одбране
Хрватска Хрватска војска
Хрватске одбрамбене снаге
Република Босна и Херцеговина Армија Републике Босне и Херцеговине
Команданти и вође
Новица Гушић
Радован Радовић
Јанко Бобетко
Јачина
око 5.000 преко 40.000
Жртве и губици
40 погинулих, 150 рањених [1] 580 погинулих, 1.300 рањених

Митровданска офанзива 1992. или Прва митровданска офанзива (хрв. Operacija Bura) је био здружени напад снага Хрватског вијећа одбране и Армије Републике Босне и Херцеговине потпомогнутих јединицама Војске Републике Хрватске, као и разним паравојним формацијама и муџахединским борцима на подручје које су држале невесињска и дијелом билећка бригада Херцеговачког корпуса Војске Републике Српске.

Околности и циљеви напада

Након протјеривања српског народа из долине Неретве у операцији Липањске зоре, здружене непријатељске снаге испланирале су снажан напад на положаје невесињске бригаде чиме би отворили даљи пут ка освајању читаве Херцеговине и протјеривања српског народа са простора Херцеговине.

Оптимистичне најаве су говориле о продору на границе СР Југославије чиме би се охрабрили устанци у Санџаку и на Косову и Метохији .

Ток борбе

Напад је почео рано ујутру 8. новембра и био је одликован снажном артиљеријском припремом као и јуришом пјешадије. Главнина напада је ишла преко села Врањевићи гдје су положаје држали билећки добровољци војводе Рада Радовића. Велике губитке на самом почетку је спријечила нешто лошија попуњеност линија усљед празновања Митровдана. На првој линији су се ускоро почели појављивати борци који су долазили непосредно са прославе крсне славе, али и старци, жене, дјеца, „сви који су могли држати пушку” или помоћи на неки други начин. Рањеници су бјежали из болнице да би бранили свој град и народ.

Јединице које су учествовале у борби

Посљедице

Војска Републике Српске је остварила значајну побједу задржавши положаје с почетка напада. Ово је била једна од посљедњих заједничких акција хрватских и муслиманских снага јер су почетком 1993. почели отворени сукоби који су уз мање прекиде трајали до краја рата. Мостарско-невесињско ратиште је остало једно од најжешћих ратишта у рату у Босни и Херцеговини. Сталне тензије су ескалирале новим жестоким нападом Армије Републике Босне и Херцеговине, тачно двије године касније, познатим као Друга митровданска офанзива.

Наслеђе

Као успомена на одбрану општине и Херцеговине, општина Невесиње Митровдан прославља као крсну славу и дан општине. Ова битка је утицала и на одлуку Борачке организације Републике Српске да узме Митровдан за своју крсну славу.

Општина Невесиње је за успјешну одбрану одликована Орденом Републике Српске, тачније, била је први носилац овог признања.

Митровданска офанзива је опјевана у многим пјесмама и причама различитих аутора и извођача.

Референце

Спољашње везе