Јанко Бобетко

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јанко Бобетко
Датум рођења (1919-01-10)10. јануар 1919.
Место рођења Црнац код Сиска
 Краљевина СХС
Датум смрти 29. април 2003.(2003-04-29) (84 год.)
Место смрти Загреб
 Хрватска
Школа Виша војна академија ЈНА
Војска НОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
Хрватска војска
Род Копнена војска ЈНА
Хрватска копнена војска
Чин генерал-пуковник ЈНА
генерал армије ХВ
Јединица Сисачки партизански одред
Битке/ратови Операција Липањске зоре
Операција Тигар
Операција Масленица
Операција Медачки џеп
Операција Бљесак
Операција Олуја

Јанко Бобетко (Црнац, код Сиска, 10. јануара 1919. — Загреб, 29. априла 2003.), био је генерал-пуковник ЈНА, генерал армије Хрватске војске и начелник главног штаба Хрватске војске од 1992. до 1995, године.

Биографија[уреди]

Рођен је 10. јануара 1919. године у Црнацу код Сиска. У Сиску је похађао гимназију, а након тога је уписао Ветеринарски факултет у Загребу. Члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) је постао 1938. године, а 1941. године је учествовао у припреми устанка у свом крају.

Други свјетски рат и период послије њега[уреди]

Након што су му усташе убили оца и три брата, 11. јула 1941. године, Јанко Бобетко се придружио првој партизанској једици окупиране Југославије и Хрватске - Сисачком партизанском одреду, основаном 22. јуна 1941. године у селу Жабно код Сиска[1]. За време Другога светског рата, у словеначком граду Дравограду био је тешко рањен, али је преживио и постао официр НОВ и ПО Југославије. Послије рата завршио је Високу војну академију ЈНА и стекао чин генерал-мајора ЈНА. Године 1966. добио чин генерал-пуковника и водио пету војну област ЈНА.

За време хрватског прољећа 1971. године прикључио се хрватским реформистима па је одлуком Јосипа Броза Тита демобилисан из ЈНА, заједно са још 19 хрватских генерала. До осамостаљења Хрватске није могао јавно говорити нити деловати.

Рат у Хрватској[уреди]

Током Рата у Хрватској Јанко Бобетко одбија понуђено место Министра одбране Републике Хрватске, али се ипак враћа из пензије те укључује у рату у Хрватској,[2] а 10. априла 1992. године предсједник Фрањо Туђман му доделује чин генерала пуковника Хрватске војске. Исте године преузима заповедништво на јужном фронту током ког успешно води акције деблокаде Дубровника и операције у дубровачком залеђу: Тигар, Конавле и Влаштица.

Након тога 20. новембра 1992. године постаје начелник Главног штаба Оружаних снага РХ и на том месту замењује генерала Антона Туса. Након деблокаде Дубровника и околине Јанко Бобетко води операције Масленица и Медачки џеп. Предсједник Туђман 15. јула 1995. године разрешио га је дужности Начелника штаба непосредно пре операције Олуја. Од тада, па до 1999. године био је заступник ХДЗ-а у Хрватском сабору.

Бобетко 1996. године објављује књигу „Све моје битке“ у којој је описао све своје победе у рату у Хрватској. У њој је приказао војне мапе у операцијама Чагаљ, Тигар, Масленица, Медачки Џеп, Бљесак и Олуја. У тој књизи је написао и:

„Имам чист образ који ми допушта да иза себе оставим писани траг о свему што сам радио и довршио кроз свој више од пет десетљећа дуг војни и политички живот”

Међународни кривични суд за бившу Југославију (МКСЈ) га је 2002. године оптужио за ратне злочине почињене 1993. године у операцији Медачки џеп: прогоне, убиство 100 Срба, пљачку јавне или приватне имовине, безобзирно разарање градова, насеља или села. Бобетко је тада изјавио да у Хаг неће отићи жив и није хтио примити оптужницу.[2]Касније је спомињан и у контексту ратних злочина против Муслимана у Босни и Херцеговини, током муслиманско-хрватског сукоба, када га тужитељи МКСЈ-а често спомињу као учесника у плану припајања дијела Херцеговине Хрватској.[3] Ипак, због нарушеног здравља, није изручен суду.[2]

Био је један од потписника Отвореног писма дванаесторице хрватских ратних заповједника хрватској јавности од 28. септембра 2000. године,[4] због којег је ондашњи предсједник РХ Стјепан Месић присилно пензионисао седморицу хрватских генерала.[5]

Повукао из јавног живота 2000. године. Преминуо је 29. априла 2003. у Загребу. Сахрањен је на Градском гробљу у Сиску.[2]

Извори[уреди]

  1. Никола Анић, Антифашистичка Хрватска: Народноослободилачка војска и партизански одреди Хрватске 1941—1945., Мултиграф маркетинг-Савез антифашистичких бораца и антифашиста Републике Хрватске, Загреб. 2005. ISBN 978-953-7254-00-1. стр. 34.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Patros, Gabriel (29. 4. 2003). „Profile: General Janko Bobetko”. BBC News. Приступљено 11. 6. 2013. 
  3. „'Zločinački pothvat' u Herceg Bosni: Hrvatska šestorica kriva za agresiju na BiH, dobili 111 godina zatvora”. Dnevno.hr. 29. 5. 2013. Приступљено 11. 6. 2013. 
  4. Слободна Далмација Не судите Домовинском рату, 29. септембра 2000., приступљено 20. августа 2012.
  5. Слободна Далмација Месић пензионисао седам генерала, 30. септембра 2000., приступљено 20. августа 2012.

Спољашње везе[уреди]